Vitamin A se nalazi u žutom voću i povrću u vidu provitamina beta-karotena, kao i u povrću tamnozelenih
listova, u šargarepi, spanaću, peršunu, bundevi, dinji, kajsiji, šipku, brusnici,paradajzu, prokelju,kupusu…
Vitamini su organske materije neophodne za normalno funkcionisanje organizma, u prirodnoj hrani ima ih samo u malim količinama. Vitamin A je rastvorljiv u mastima i u organizmu se deponuje u jetri (95%), bubrezima, plućima i masti. Javlja se u dva oblika: kao funkcionalni vitamin A, poznatiji kao retinol (isključivo u namirnicama životinjskog porekla) i kao provitamin A poznat kao beta-karoten (u namirnicama biljnog porekla). Važno je istaći, posle unošenja beta-karotena u organizam, on ga sam pretvara u vitamin A, i iz jednog molekula beta-karotena nastaju dva molekula vitamina A. “Neprijatelj” vitamina A je toplota, jer mu znatno može smanjiti dejstvo. Takodje, ovaj vitamin se uništava i oksidacijom (predugo kuvanje), a relativno se brzo razgrađuje i delovanjem dnevne (sušenje) i ultraljubičaste svetlosti. Niske temperature (zamrzavanje) ne razaraju vitamin A.
Za šta je dobar vitamin A?
Vitamin A učestvuje u stvaranju pigmenta vida -rodopsina pa tako deluje protiv raznih očnih i kožnih bolesti. Pomaže rast i jačanje kostiju, dobar je u borbi protiv bora, skraćuje trajanje bolesti, stvara
otpornost prema infekcija organa za disanje i pomaže pravilno funkcionisanje imunološkog sistema. Pored navedenog, vitamin A sprečava i nastajanje tumora zahvaljujući svom antioksidacionom delovanjem.
Nedostatak i prekomerno korišcenje vitamina A
Nedostatak vitamina A u organizmu (hipovitaminoza) najčešće nastaje zbog nepravilne ishrane ili prilikom hroničnih bolesti, kod kojih je smanjena apsorpcija masti. Manjak vitamina A može da prouzrokuje noćno slepilo, promene na koži i probavnom sistemu, slabost organizma, deformacije kostiju, isušivanje i mekšanje rožnjače, kao i pad imuniteta. Uzimanje vitamina A u prekomernim količinama dovodi do hipervitaminoze, odnosno toksičnog delovanja, čiji su simptomi opadanje kose, mučnina, povraćanje, proliv, perutanje kože, zamagljen vid, osip, bol u kostima, neredovne menstruacije, umor, glavobolja i uvećanje jetre.
Namirnice u kojima se nalazi vitamin A
Vitamina A najviše ima u žutom voću i povrću u vidu provitamina beta-karotena, kao i u povrću tamnozelenih listova. Bogati izvori beta-karotena su: šargarepa, spanać, peršun, bundeva, dinja, kajsija, šipak, brusnica, crvena paprika, gloginja, žutika, jarebika, dren, divlja tikva, paradajz, cerovača, rhaslačak, zeleniš od rotkve, prokelj, detelina (lucerka), kupus, borove iglice, breskva, šljiva… Važno je napomenuti da intenzitet žute boje voća i povrća nije pouzdan pokazatelj beta-karotena.
