SASTAV I NUTRITIVNA VREDNOSTvino kalorije
Vino je piće — namirnica, koje se dobijaju potpunim ili delimičnim vrenjem kljuka ili šire vinskih sorti grožđa, uz pomoć kvasaca koji deo šećera pretvaraju u alkohol. Grožđe je podesno za proizvodnju vina, jer sadrži puno šećera, naročito u godinama sa dosta sunca, sasvim dovoljno da se dobije piće sa najmanje 10vol% alkohola i kiseline dovoljne da stimuliše kvasce koji onemogućavaju razvoj mogućih štetnih bakterija.

Količina kalorija u vinu zavisi i od procenta alkohola,vina sa većim procentom alkohola ali i većim sadržajem šećera imaju više kalorija.
Crno vino kalorije na 100 ml
Energija prosečno 85 kalorija

Belo vino kalorije na 100 ml
Energija prosečno 80 kalorija

Potrošnja vina kod nas je osrednja — oko 18 l po stanovniku godišnje.
Vrsta vina Alkohol (g) Ugljeni hidrati (g) Kalorična vređnost (kcal)
Crno vino 9,5 0,3 68
Ružica 8,7 2,5 71
Belo (suvo) 9,1 0.6 66
Belo (polusuvo) 8,8 3,4 75
Belo (slatko) 10,2 5,9 94
Penušavo vino 9,9 6,9 76

Vino sadrži, zavisno od vrste i načina proizvodnje, 5—15 vol% alkohola i dosta mineralnih sastojaka, uglavnom soli natrijuma i magnezijuma, vezanih za vinsku kiselinu. Ima i dosta vitamina B grupe, naročito riboflavina i nikotinske kiseline (B3). U malim količinama prisutne su i kiseline, tanin, pektini, eterična ulja, glicerol i esteri (kombinacija kiselina i alkohola) — koji su nosioci boje, mirisa i bukea vina. Sumpordioksid je dozvoljeni konzervans u vinu, ali po propisima njegova je količina ograničena u vinima.

Stono vino je vino od jedne ili više sorti grožđa, sa manje od 15 vol% alkohola, aii ne manje od 9vol%. Ono može biti sa ili bez geografskog porekla. Ako je sa označenim geografskim poreklom na etiketi, onda mora poticati iz određenog vinogradarskog rejona.

Kvalitetna i čuvena vina su ona koja sadrže između 10vol% i 15vol% alkohola i sa geografskim poreklom. Ova vina moraju imati izražene karakteristike sorte grožđa u okviru vinogorja u kojem su gražđe i vino proizvedeni.

Desertno (likersko) vino je slatko vino čiji se sadržaj alkohola kreće između 15vol% i 22vol%. Tu spadaju šeri (shery) vina, porto, madeira i marsala, koja su pojačana alkoholom da bi se očuvala. Shery je uglavnom veoma suvo vino i obično ne sadrži ugljene hidrate, dok su neka vina kasnije, posle fermentacije, zaslađena. Vermut—vino, aromatizovano gorkim sastojcima i šećerom, slično je po jačini sa vinima kojima je dodat alkohol.

Penušava vina tipa šampanjca su ona u kojima se u boci odvija naknadno vrenje šećera, te nastaje ugljen-dioksid (CO2) pena. Kod otvaranja ovih vina čuje se »pucanj« zbog naglog izlaska nagomilanog ugljen-dioksida.

Vina sadrže ugljene hidrate, u tragovima belančevine, i male količine vitamina i mineralnih materija, ali nemaju masti, ni holesterola. Za razliku od druge hrane koja se ne može apsorbovati pre nego je organizam iskoristi za energiju, alkohol iz vina može biti apsorbovan u krvotok direktno iz organa za varenje.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply

Your email address will not be published.