Vino i zdravlje

Vino i zdravlje-MOGUĆA LEKOVITA SVOJSTVA VINA
-Stimuliše apetit i pomaže varenje hrane.
-Pomaže izlučivanje žuči i mokraće.
-Ubija bakterije i viruse u organima za varenje.
-Leči od prehlade.
-Smanjuje štetni LDL tip holesterol, a povećava korisni HDL holesterol u krvi.
-Štiti od srčanih oboljenja.
-Sadrži materije koje štite od pojave raka na organima za varenje, naročito crveno vino.

Koliko vina dnevno je korisno ?
Čaša-dve vina dnevno može da poveća korisni HDL tip holesterola u krvi za oko 7%, i tako posredno štiti srce i krvne sudove od oštećenja. Crno (crveno) vino u istoj količini pomaže obnavljanje krvi i smatra se da otklanja malokrvnost, mada u pogledu sadržaja gvožđa nema znatne razlike između crnog i belog vina.
Narodna medicina još iz davnih vremena priznaje vino ne samo kao piće koje stvara raspoloženje, već i kao lek, prvenstveno antiseptik.U starom Egiptu, vino je zajedno sa medom i lukom korišćeno kao lek koji reguliše urin, za čišćenje, za ubijanje crevnih parazita, uključujući i pantljičaru, za nesanicu i sve bolesti izazvane prehladom, a korišćeno je i kao anestezija kod porođaja.

Naučno je potvrđeno da vino ubija bakterije i viruse, kao i da povećava nivo korisnog HDL holesterola, koji ima ulogu da pruža zaštitu srcu i krvnim sudovima od oboljenja. Zapaženo je, ali još nedovoljno naučno ispitano, da je smrtnost od bolesti srca manja u krajevima gde se redovno konzumira vino. To je naročito zapaženo u vinogradarskim rejonima Francuske i Italije. Pretpostavlja se da grožđe, grožđani sok i vino sadrže neke aktivne materije koje u tom smaslu deluju, među njima najznačajniji je tanin.

VINO I MIKROBI
Otac mikrobiologije, slavni Luj Paster, ocenio je vino kao najhigijenskije i najzdravije piće i smatrao ga je, takođe, namirnicom. Moderna mikrobiologija vino priznaje kao prirodni antiseptik. Prve probe vršene su 1892. godine, posle epidemije kolere u Parizu. Lekari su primetili da su preživljavali oni koji su pili vino i savetovali su ugroženom stanovništvu da vino dodaju vodi za piće. Kasnije je dr A. Pick, austrijski vojni lekar to potvrdio i mnoge vojnike uz pomoć vina spasio sigume smrti. Utvrđeno je da vino ubija uzročnike kolere za 30 sekundi do 10 minuta.

Smatralo se da se ovo dejstvo ima samo alkohol iz vina, ali se pokazalo da i posle izdvajanja alkohola vino ima skoro istu antiseptičku moć. Dr J. Masquelier, profesor farmakologije iz Bordoa, otkrio je da polifenoli iz vina razaraju bakterije skoro na isti način kao i pencilin. On je primetio da je mešavina jednog dela crnog vina sa četiri dela vode imala istu moć posle 15 minuta kao i 5 jedinica penicilina na mililitar. Vino čak i u razređenju (2% vina) pokazuje izvesne bakteriostatičke sposobnosti.

VINO ZAŠTITNIK SRCA
Od svih pića vino se smatra najkorisnijim za očuvanje kardiovaskularnog sistema i zato se popularno naziva »tonikom za srce«. Epidemiolozi su uglavnom pronašli statističku vezu između, najmanje zastupljenosti srčanih oboljenja i konzumacije alkoholnih pića i vina. Kanadski istraživač dr A. Nanji sa Univerizteta u Otavi otkrio je nedavno da se zaštita od srčanih oboljenja značajno postiže vinom. U zemljama gde je potrošnja vina veća, smrtnost od bolesti srca je manja. U zemljama u kojima se više od 90% alkohola pije u vidu vina, smrtnost od srčanih oboljenja je najmanja.

Nedavna studija istraživača iz V. Britanije, na bazi ispitivanja vršenih na 100 žena i muškaraca, pokazuje da se kod onih koji piju najmanje čašu vina dnevno, povećava nivo korisnog HDL holesterola za oko 7%. Kada se prestane sa konzumacijom vina, onda nivo holesterola pada.