Vegetarijanstvo – Prednosti i mane ishrane bez mesa
Neke od prednosti vegetarijanstva su redukcija masnoća u krvi, smanjenje slobodnih radikala, niža telesna težina i krvni pritisak, a nedostaci smanjen unos proteina i omega-3 masnih kiselina, nedostatak vitamina B-12, te pojava anemije, usled nedovoljnog unosa gvožđa.
Reč „vegetarijanstvo“ nastala je od dve latinske reči (vegetus – živ, čio, krepak, vegetatio- biljke, rastinje) i označava način ishrane bez mesa, s tim da takozvani neradikalni vegetarijanci konzumiraju mleko i mlečne proizvode, kao i jaja.
Međutim, ni vegetarijanci nisu svi isti, nego se dele na vegane, koji u potpunosti odbacuju namirnice životnjskog porekla, dakle i jaja, mleko, mlečne proizvode i med, te takozvane sirove vegane (raw vegans), koji konzumiraju samo presne biljne namirnice (povrće, voće, orašaste plodove, semenke, žitarice), jer smatraju da se njihovom termičkom obradom gube vitamini i fitonutrijenti, te stvaraju štetne i kancerogene materije.
U vegetarijance se ubrajaju i makrobiotičari, čija se ishrana zasniva na celim zrnima semenki i mahunarki, kao i frutarijanci, koji jedu jedino plodove i semenje, s tim što se takozvani radikalni frutarijanci hrane isključivo plodovima voća koje je samo palo na zemlju.
Iako neki ljudi misle da je vegetarijanstvo nekakva „nova moda“, istina je da je to hiljadama godina star način ishrane, koji je u nekim zemljama dalekog Istoka, kao na primer u Indiji, aktuelan i danas. Prvo vegetarijansko društvo osnovano je u Velikoj Britaniji 1847, a 42 godine kasnije, njegov član je postao i Mahatma Gandi. Spisak poznatih vegetarijanaca kroz istoriju je dugačak, na njemu su mnoge slavne ličnosti iz sveta filozofije, nauke i umetnosti, poput Pitagore, Platona, Plutarha, Cicerona, Leonarda da Vinčija, Čarlsa Darvina, Isaka Njutna, Alberta Anštajna, Tomasa Edisona, Nikole Tesle, Marka Tvena, Bernarda Šoa, Boba Dilana, Džona Lenona i mnogih drugih.
Prednosti vegetarijanske ishrane, pre svega one koja nije radikalna, već uključuje i proizvode životinjskog porekla (jaja, mleko, sireve itd.) su višestruke, jer redukuje koncetraciju masnoća u krvi, smanjuje slobodne radikale, a generalno, zahvaljujući manjem unosu masnoća, vegetarijanci imaju manje problema s telesnom težinom, niži krvni pritisak i ređe oboljevaju od dijabetesa tipa 2. Nobelovac Albert Ajnštajn nije slučajno rekao: “Ništa neće toliko pomoći ljudskom zdravlju niti povećati izglede za opstanak života na Zemlji kao prelazak na vegetarijansku ishranu.”
S druge strane, nedostaci vegetarijanske ishrane su niži unos proteina i omega-3 masnih kiselina, a mogu da se jave zdravstveni problemi i zbog nedostatka vitamina B-12. Zapravo, najveći zdravstveni rizik je pojava anemije, kao posledice nedovoljnog unosa gvožđa, što se dešava kada novopečeni, neuki vegetarijanac iz ishrane izbaci meso, a osećaj gladi, usled redukovanog unošenja proteina, utoljava povećanim količinama ugljenih hidrata, šećera i masti.
Najmanje je preporučljiva ishrana koju primenjuju frutarijanci, zato što jedenjem samo voća ne mogu da se obezbede esencijalne masne i aminokiseline, gvožđe, kalcijum, te vitamin B-12, a obilje biljnih vlakana dodatno otežava resorpciju hranjivih sastojaka iz namirnica. Dugogodišnji frutarijanci imaju starije kosti od njihove biološke starosti, suvu kožu i slab tonus mišića.
Drugim rečima, vegetarijanstvo ne mora da bude nezdravo, ali se ne preporučuje mlađima od 18 godina, jer se njihov organizam još razvija i raste. Takođe, ishrana bez mesa traži znanje i upućenost, pa ko ne želi da uči i edukuje se bolje da se ne igra sa svojim zdravljem.
Mleko, jaja, riba
Najmanje restriktivni i rizični u zdravstvenom pogledu su ovolaktovegetarijanstvo (konzumiraju se i mleko, mlečni proizvodi i jaja) i peskovegetarijanstvo (jede se i riba). Uz pažljivu i izbalansiranu ishranu ove dve grupe vegetarijanaca mogu da zadovolje sve nutritivne potrebe u ishrani i bez mesa, koje je često povezano s hormonima i antibioticima, koji se koriste tokom uzgoja životinja.
Vesna Knežević Ćosić
