Obavezan začin još iz vremena Acteka, vanila se odlično slaže sa nizom slatkiša čiji ukus poboljšava. Danas je nezamisliva kuhinja bez vanile, naročito one prave, u sasušenoj šipki koju koriste pravi poslastičari. Mleveni šećer sa veštačkom aromom vanile prodaje se u kesicama kao vanilin šećer ali to je samo veštačka aroma.
Na prvi pogled običnog izgleda, vanila poseduje divan miris koji se najviše ispoljava kada se plod raseče po dužini. Ali, pre nego što se dođe do toga, štangle (šipke) se skupljaju malo pre nego što dostignu zrelost, izlažu se suncu, pa skupljaju u hermetički zatvorene posude, kako bi fermentisale preko noći. Ovaj tretman se ponavlja sve dok ne dobiju tamno braon boju i dok im se na površini ne pojave mali kristali vanilina, aromatične supstance karakteristične za ovu biljku. Pošto se osuše i podele na osnovu kvaliteta i veličine, najčešće između 16 i 20cm, plodovi vanile se mogu prodavati.Vanila je, posle šafrana, najskuplji začin na svetu. Jedan od razloga za njenu visoku cenu jesfe veštačko oprašivanje koje je neophodno za davanje plodova.
Lekovita svojstva vanile
Lekovita svojstva vanile su odavno poznata, naročito utiče na organe za varenje i funkciju centralnog nervnog sistema. U zemljama Istoka cenjena je od davnina kao afrodizijak.
U Sjedinjenim Državama, vanila se smatra zvezdom takozvane „comfort-food”, hrane koja donosi utehu. Mnoge namirnice mirišu na vanilu, ali samo mali broj je stvarno sadrži. Na primer, vanilin proizveden sintetički 1874., postigao je veliki uspeh ne samo zbog svoje niske cene, već i zbog široke primene u industriji slatkiša. Ipak, pri pripremi jela, treba odvojiti malo više novca i koristiti pravu vanilu. Prilikom kupovine, obratite pažnju na to da šipke (štangle) budu kompaktne, pune i elastične, pokrivene jedva vidljivim belim prahom. Vanilu čuvajte u hermetički zatvorenim teglama, daleko od svetla i toplote. Njena primena u slatkišima je neograničena, ali se u malim količinama takođe koristi i u jelima od jastoga, rakova i školjki, a može se dodavati i u sos vinegret i druge sosove. Uobičajeno je da se štangla (šipka) raseče po dužini sastruže sredina, a šipka ostavi u jelu, da ispušta aromu. Kasnije se izvadi i baci ili se iskoristi za ukras.
Biljke vanile, sirovi plodovi i osušene šipke (štangle); rasprostrte šipke (štangle) na suncu, na ostrvu Reunion, u Indijskom okeanu.
Vanilin šećer
Zaseći po dužini 2 vanile, pomešati sa 500 g kristal šećera i staviti u hermetički zatvorenu teglu.Posle nekoliko nedelja, šećer će dobiti divan miris.Za intenzivniju aromu, izmiksovati 220 g šećera i 2 sasvim sitno nasečene vanile. Čuvati u hermetički zatvorenoj tegli. Koristiti kao zaslađivač.
Sirup od vanile
Dve po dužini rasečene vanile pomešati sa 250 g šećera i 250 g vode i mešati na tihoj vatri dok se šećer ne otopi, a sirup ne postane providan.Ugasiti vatru kad miris vanile počne da se širi. Kada se ohladi, izvaditi semenke i sipati u sirup. Čuvati u frižideru, u hermetički zatvorenoj tegli.Koristiti kao dodatak voćnim salatama, kuvanom voću, sladoledu i mekanim kolačima ili za aromatizovanje mleka, pavlake i raznih filova.
Toplo mleko sa vanilom
Sipati čašu mleka u šerpu, dodati pola šipke (štangle) vanile nasečene na pola po dužini; dodati malo šećera i zagrejati na tihoj vatri, koju ćete ugasiti pre nego što počne da vri.Pulpu sipajte u mleko, a šipku (štanglu) bacite. Odmah popijte, bilo samo, bilo sa kafom.
Kafa sa Vanilom
Naseći šipku (štanglu) vanile na komadiće i pomešati sa mlevenom kafom.Čuvati u kutiji, kao što je uobičajeno. Skuvana kafa će imati speci-fičan ukus.
Pavlaka sa Vanilom
Zagrejati 40 g sveže pavlake sa šipkom (štanglom) vanile, rasečenom po dužini. Izvaditi pre nego što počne da vri i ostaviti da se ohladi. Izvadite pulpu iz vanile, stavite je u mlaku pavlaku i bacite šipku (štanglu). Kada se ohladi, pomešajte sa 160 g pavlake i umutite sa malo šećera.
Sitno iseckati 1 ili 2 šipke (štangle) vanile i pomešati sa crnim čajem (Cejlonskim ili nekim drugim), ostaviti oko 2 nedelje u tegli, pa tek onda koristiti. U čaj dodati samo kap mleka.
Puslice sa Vanilom
Pulpu od jedne vanile pomešati sa 150 g belanaca i 150 g sasvim sit-nog šećera i umutiti sneg od bela-naca, sa mrvicom soli. Odjednom dodati još 150 g šećera i nastaviti sa mućenjem. Kada dobijete čvrstu i sjajnu penu, ređajte ćubice u ple-hu obloženom masnom hartijom i pecite (sušite) u rerni na 50-60 ste-peni C oko 4 sata.
Početkom XIX veka, američki predsednik Tomas Džeferson molio je prijatelja u Parizu da mu pošalje nekoliko štangli (šipki) vanile, koje u Sjedinjenim Državama još nije bilo. Veoma popularna u Evropi tog vremena, vanila je na stari kontinent stigla sredinom XVI veka, sa brodovima španskih osvajača, koji su je doneli iz Meksika. Zbog specifičnog duguljastog oblika sličnog boraniji, nazvali su je vainilla, mala mahuna. Vanilla planifolia ili Vanilla fragrans je puzavica poreklom iz toplih i vlažnih krajeva tropske Amerike i član velike porodice Orchidacee. Ima korenje kojim se kači za drveće, stvarajući fleksibilna stabla koja mogu da dostignu i desetine metara dužine. Svojim mesnatim lišćem sjajne zelene boje i sitnim beličastim cvetovima bez mirisa, jedina je biljka iz roda orchidaceae koja se gaji zbog svojih jestivih plodova.
U početku, vanila nije uspevala u zemljama u koje je dospela iz Tropa – Francuskoj, Holandiji i Engleskoj. Sredinom XIX veka, jedan mladi rob sa Reuniona je pronašao način veštačkog oprašivanja koje se vrši ručno. Iskusna osoba može da opraši i do 2.000 cvetova dnevno. Tako se razvila velika proizvodnja na Reunionu, Komorama i Madagaskaru, koji je još uvek prvi svetski proizvođač vanile. Odatle potiče i Burbonska vanila, dugačkih i nežnih štangli (šipki) boje čokolade, izuzetne blagosti i sa obiljem arome.Iako je ovaj varijetet najrasprostranjeniji i najpopularniji, nije i jedini. Na Tahitiju se proizvodi vrsta sa voćnim i cvetnim mirisom, dok na Javi vanila ima specifičan miris dima.
