Urme su jedna od najstarijih biljki koje uzgaja čovek. Stari Egipćani su ih smatrali simbolom plodnosti, dok su s njima Grci i Rimljani ukrašavali svoje proslave. U ishrani se koriste više od 5.000 godina i zato vreme nisu nimalo izgubile na svojoj važnosti. Savremena nauka otkriva se sve više prednosti ove hranjive vrste voća koju s pravom nazivaju “hleb pustinje”.
Uzgoj urmi nije ograničen samo na arapske zemlje, nego je raširen i u Španiji, Italiji i SAD-u. Proizvodnja ovog voća raste brže od svetskog stanovništva. Dok se u zadnjih 40 godina svetsko stanovništvo povećalo dva puta, proizvodnja urmi je u istom periodu utrostručena. Najveći proizvodjači urmi su Egipat i Iran, s preko milion tona godišnje, a potom slede Saudijska Arabija, UAE, Pakistan i Alžir.
Najzdraviji slatkiš
Za uzgoj urmi potrebno je dosta vode i sunca. Drvo na kojem uspijevaju hurme (Phoenix dactylifera,lat.) je ustvari vrsta palme, koja raste 15-20 m uvisinu i može živeti više od 200 godina. Postoji više vrsta urmi, a svaka od njih je podjednako hranjiva i lekovita. Na našem tržištu najčešće su dostupne suve urme. One sadrže dosta šećera, masnoća, proteina i vitamina. Samo jedna urma iscrpljenom organizmu može povratiti snagu. 100 grama urmi sadrži 277 kalorija, minimalno oko 41% glukoze i minimalno oko 29% fruktoze. Ovoliko prirodnog šećera u jednom voću se retko može pronaći, pa su urme dobile još jedan naziv: “kruna slatkiša”.
Osim što se mogu same jesti, od urmi se može spremiti sok, džem, sirće, med, kompot i vino. Arapi svakodnevno konzumiraju urme kombinirajući ih s mlekom, jogurtom, hlebom, maslacem, pa čak i s ribom. Velika prednost urmi je što se lako vare, pa se koriste kod zatvora. Idealna su hrana za one koji se bave intelektualnim radom. Ukoliko u dužem vremenskom periodu jedete 7 urmi pre doručka nahranićete mozak, srce, kosti, zgobove, živce i ojačati organizam.Urme su savršen slatkiš za gojazne osobe, jer ne sadrže holesterol i imaju veoma malo masnoća.
Zbog svih prethodno spomenutih osobina može se reći da su urme idealna hrana budućnosti.
Urme sadrže:
Vitamin A – potreban za rast i razvoj koštanog tkiva, pravilnu reprodukciju, embrionalni razvoj, te pomaže funkciju imunog sistema.
B – kompleks vitamina – neophodni za fetali rast, laktaciju, pravilno funkcioniranje nervnog i mišićnog sistema, i rad srčanog mišića.
Vitamin C – antioksidans koji štiti od virusnih infekcija.
Vitamin K – bitan za krv i metabolizam kostiju.
Flavonoide – antioksidansi koji štite organizam od kancerogenih supstanci iz hrane.
Kalijum – pomaže kontrolu broja otkucaja srca i krvnog pritiska, što omogućuje zaštitu od moždanog udara i srčanih bolesti.
Selen – element za koji se veruje da sprečava nastajanje raka i koji ima vaznu imunološku funkciju.
Kalcijum – važan mineral za kosti , zube i kontrakciju mišića.
Mangan – koristan za zarastenje rana, formiranje hrskavice i kostiju.
Bakar – potreban za proizvodnju crvenih krvnih zrnaca.
Magnezijum – neophodan za rast kostiju.
Lutein i zeaksantin – zovu se još «vitamini za oči».
Beta karoten – smanjuje rizik pojave katarakte, bolesti koronarnih arterija, raka pluća i dojke i pospešuje imunitet.
