Tibetanska gljiva kefir – Poreklo i istorija
Tibetanska gljiva void poreklo sa Tibeta gde je uzgajana hiljadama godina, najpre od tibetanskih monaha koji su je koristili u medicinske svrhe, ali i kao kozmetičko sredstvo.
Kefir su nazivali eliksirom mladosti, zbog pozitivnih efekata na zdravlje i formu do kojih je dovodila upotreba ove gljive.
Kefir je prvi put doneo u Evropu poljski profesor koji je živeo u Indiji 5 godina I zahvaljujući ovoj kulturi uspeo da izleči stomačni I rak jetre.
U Evropi se kefir široko koristio u terapeutske svrhe za lečenje pacijenata u sanatorijumima. Ruski doktori su ga koristili u lečenju anemije, tuberkuloze, digestivnih problema, da pomenemo samo nekoliko. Dijetetičati u Evropi koriste kefir kao sjajan tretman za održavanj optimalne telesne težine.
Tibetska gljiva ili kavkavski kefir
Poreklo prvih grumenova Kefira je nepoznato, ali su kavkaske planine i Tibet dve lokacije gde se Kefir tradicionalno koristi. Govorimo o istoj kulturi koja se gaji na dve različite geografske lokacije.
Kavkaski narodi veruju da im je prorok Muhamed ostavio grumenje Kefira kao poklon i da je u pitanju žitarica Mana, opisana u Bibliji.
Hranljiva svojstva Tibetanske gljive
Zrno kefira je želatinasta grudvica od bakterija i kvasaca i predstavlja skup proteina, lipida i šećera. Gljivičast izgled Kefira najviše podseća na karfiol ili meki sir. Mlada gljiva ima 5-6 milimitara u prečniku, i dostiže 40-50 milimetara u prečniku pre deobe.
Dominantnu mikrofloru ove gljve čine Saccharomyices kefir, Torula kefir, Lactobacillus caucasicus, Leuconnostoc species, laktične streptokoke i laktozno-fermentisani kvasac. Laktobacili su dobili ime po laktičnoj kiselini koju sadrže. Ovi organizmi se mogu pronaći na površini skoro svake biljke. Laktobacili se takođe mogu naći u ustima, crevima i materičnim kanalima.
Evropski lekar, Johan Kul, sproveo je jedno od prvih istraživanja laktične kiseline. U ovoj studiji je otkrio da je Kefir veoma bogat laktičnom kiselinom. Posledično je otkriveno da balansirana ishrana koja uključuje dosta hrane fermentisane laktičkom kiselinom predstavlja dobru prevenciju protiv raka.
Kefir ili jogurt?
Kefir je sličan jogurtu. Glavna razlika je u tome što grumenje kefira je mekše na površini što omogućava da se lakše razbije na manje delove. Mala veleičina grumenja daje Kefiru veću tečnu koherentnost.
Kefir sadrži nekoliko lanaca bakterija ili korisnih bakterija kojih nema u jogurtu. Lactobacillus Caucasus, Leuconostoc, Acetobacter species, Streptococcus species. Takođe sadrži i korisne plesni, kao što su Saccharomyces kefir I Torula kefir, koje uništavaju štetne bakterije u organizmu. One to rade tako što probijaju sluzokožu gde se ove štetne bakterije skrivaju, čsteći creva na ovaj način, istovremeno ih jačajući. Dakle, telo postaje rezistentnije na patogene kao što je Ešerihija koli i druge crevne parazite.
Pored toga što sadrži korisne bakterije, Kefir takođe obiluje mineralima i esencijalnim aminokiselinama koje pomažu organizmu u obavljanju raznih funkcija. Proteini sadržani u kefiru su već delimično svareni tako da ih telo lakše može upotrebiti.
Triptofan, jedna od esencijalnih aminokselina koje ima u izobilju u Kefiru je poznata po blagotvornom dejstvu po nervni sistem.
Kefir takođe sadrži Kalcijum i Magnezijum, koji su važni minerali za zdrav nervni sistem. Kefir u ishrani ima snažno umirujuće dejstvo po nervni sistem.
Kefir je prepun zaliha fosfora, koji potpomaže efikasniju upotrebu ugljenih hidrata, masti i proteina za razvoj ćelija, njihovo održavanje i energiju.
Kefir je bogat vitaminom B1, B12, aminokiselinama, Folnom kiselinom I vitaminom K. Odličan je izvor Biotina, vitamin B koji pomaže telu kod upijanja drugih vitamin, kao što su folna kiselina, pantotenska kiselina i B12. Brojne pogodnosti adekvatnog nivoa vitamin B u organizmu sežu od regulisanja rada bubrega, jetre do sprečavanja poremećaja kože.
Kako gljiva leči
Naša ishrana se uglavnom sastoji od kuvane, dakle „mrtve“ hrane, koja se lepi za creva i šteti našem organizmu, posebno krvi. Smrt je zaista čovekov proizvod.
Kefir, napravljen od žive tibetanske gljive dovodi mikrofloru creva u ravnotežu i izbacuje toksine koji se skupljaju u organizmu.
Unapređuje delovanje imunog sistema
Kefir igra vitalnu ulogu u razvoju zdravog digestivnog trakta kod novorođenčadi, a takoe i štiti od negativnih efekata zračenja i pomaže u jačanju imuniteta.
Pomaže u prevenciji plućnih upala
Utiče u normalizaciji metabolizma i gubljenju telesne težine tako što razbija masne ugruške
Neutrališe iz tela teške metale, soli, hemijske antibiotike, kamenje iz bubrega, patogene mikroorganizme.
Kefir nam donosi prirodne proteine i proteinske fragmente, tzy. Peptide, koji mogu imati inhibitorne efekte po loše bakterije
Nepoželjne bakterije koje se skupljaju u crevima stvaraju enzime koje pretvaraju određene hranljive sastojke u kancerogene. Mikroorganizmi u kefiru smanjuju nivoe ovih kancerogenih enzima.
Kefir je najjači prirodni antibiotik danas, koji je ujedno i bezopasan po naš organizam. Njegov blagotvorni sastav stvara specifične antiobiotske supstance koje kontrolišu nepoželjne mikroorganizme i deluju kao antikancerogeni faktor.
Kefir je najbolji prirodan lek protiv alergija
On inhibira kancerogene ćelije
Čist krvne sudove
Normalizuje apetit
Leči stomačne čireve
Podiže nivo energije
Ima podmlađujuće efekte na kožu
Jača kosu
Pomaže u smanjivanju kontraindikacija kod raznih farmaceutskih proizvoda
Smanjuje šećer u krvi
Normalizuje krvni pritisak
Ima podmlađujući efekat na ćelije u telu
Kefir takođe unapređuje funkcionisanje stomačnih funkcija i kontroliše Kandidu, oboljenje karakteristično po naglom rastu gljivičnih ćelija.
Laktična kiselina uništava patogene organizme: Salmonelu, Ešerihiju koli, kao i mnoe druge bakterije koje ne mogu da razviju svoje patogene efekte po organizam.
Fermentacija kefira
1. Uzmite gljivu i smestite je u plastičnu cediljku (koristite samo plastično ili drveno posuđe) i isperite je pod hladnom vodom.
2. Smestite gljivu u neku posudu. Najpoželjnije je da to bude posuda od stakla, keramike, porcelana. Aluminijum nije pogodan za bilo koju laktičnu kiselinu i njenu fermentaciju.
3. Napunite 2/3 posude mlekom. Sve vrste mleka dolaze u obzir.
4. Prekrijte posudu gazom kako biste sprečili zagađenje ali dozvolili protok vazduha. Stegnite gazu gumicom.
5. Smestite posudu na suvo mesto na sobnoj temperaturi, van domašaja sunca i ostavite je 24 sata.
6. Iscedite kefir i isperite gljivu i vratite je u čistu posudu. Ponovite proces.
7. Gljva će rasti i možete je podeliti, a možete je i isušiti vazduhom kako biste je odložili do sledeće upotrebe.
8. Ukoliko odete na odmor slobodno ostavite gljivu i mleko na suvo hladno mesto.
9. Uzimajte Kefir 20 dana a zatim napravite pauzu od 10.
10. Regulišite jačinu kefira po želji tako što ćete povećavati ili smanjivati udeo mleka u njemu.
