TESTENINE (PASTA) SASTAV I HRANLJIVA VREDHOST
testenina kalorije
Testenine su zajednički naziv za veliki broj proizvoda raznih oblika i sastava, dobijenih mešanjem, oblikovanjem i sušenjem testa od pšeničnog griza ili brašna tvrdih—durum pšenica sa vodom (obične testenine) ili mešanjem i oblikovanjem osnovnih sirovina, uz korišćenje dodatnih sastojaka (testenine sa jajima, sa paradajzom, spanaćem i dr.). Tri su osnovne vrste testenina: makarone, gde spadaju i špagete, lazanje, i rezanci gde spadaju i kore za pitu i gibanicu.
TESTENINE KALORIJE NA 100 G
TESTENINA – bez jaja, prosečno: 336 kalorija
TESTENINA – sa jajima, prosečno: 368 kalorija
MAKARONE: 373 KALORIJE
ŠPAGETI prosečno: 390 kalorija
KORE ZA PITU 245 kalorija

Cenjene su namirnice, iako ne sadrže raznovrsne sastojke, osim puno skroba, malo belančevina i nešto vitamina koji dolaze od sintetičkih preparata, ako se vrši obogaćivanje. Mnogi ih vole, jer se jednostavno i na bezbroj načina pripremaju, sa raznim dodacima. Veoma su ukusne i lako svarljive.

Testenine sa jajima sadrže različitu količinu jaja — od 4 do 10 komada na kilogram upotrebljenog brašna.Čuvena bolonjska pasta sadrži čak 10 jaja na kilogram brašna.

Dijetetske testenine sadrže, pored uobičajenih dodataka, i pšenične klice i mekinje, gluten, slad, spanać, koncentrat paradajza i sl. Čuvene su i testenine od celog zrna, tj. prekrupe pšenice, koje su posebno podesne za ishranu dijabetičara, jer sporo podižu nivo šećera u krvi, posle jela.
Testetine su izrazito ugljeno-hidratna hrana, jer sadrže oko 70% skroba, osrednju količinu proteina — oko ,12%, malo biljnih vlakana, malo masti i bez holesterola su. Teste nine sa jajima sadrže manje skroba, a više belančevina od običnih testenina, umešenih od brašna i vode. Zbog malog sadržaja bilinih vlakana lako su svarljive i podesne za ishranu, pa i za ishranu dijetalaca. Belančevine u testeninama nisu kompletne, jer ne sadrže važne aminokiseline — lizin i izoleucin, te se moraju kombinovati sa sirom, mesom, jajima, mastima i drugim namirnicama životinjskog porekla.

Sve testenine su bogat izvor vitamina B grupe, naročito vtiamina (Bl) i riboflavina (B2). Testenine bez dodataka sadrže neorganski oblik gvožđa, koji se oko 5 puta manje iskorišćava u odnosu na gvožđe iz namirnica životinjskog porekla. Međutim, kombinovanjem testenina sa mesom, jajima, sirom i sl. ovaj se problem, kao i snabdevanjem organizma važnim aminokiselinama, rešava.

Pasta od celog zrna.
Tamnije je boje, s obzirom na to da se izrađuje od prekrupe celog zrna pšenice, uključujući i mekinje i klice, tako da ima veću biološku i dijetetsku vrednost u odnosu na testenine od belog brašna.

Pasta sa paradajzom ili spanaćem, izrađuje se uz dodatak koncentrata paradajza ili sušenog spanaća radi poboljšanja ukusa; hranljive vrednosti i boje. Boja im je zelena odnosno crvena, već prema dodatoj sirovini.

Pasta od pirinča
Spravlja se od pirinčanog brašna i ima veoma prijatan ukus i izrazito laku svarljivost. U kineskoj kuhinji je u velikoj upotrebi.

KUPOVINA I ČUVANJE

Kupovati: zatvorena pakovanja u providnoj ambalaži, kroz koju se može videti sadržaj. Prednost dati testeninama koje imaju glatku i sjajnu površinu i prelom. Suva ili praškasta pasta je stara i obično je izdrobljena (lomljena). Žućkasta pasta je ili izrađena sa jajima (žumance) ili je izrađena od brašna tvrde pšenice. Bojenje testenina veštačkim bojama je neizbežno. Svetla, bleda testenina ukazuje na starost. Proverite datume proizvodnje ili rok upotrebe na pakovanju.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply

Your email address will not be published.