Jedna kašika svinjske masti ima oko 13 g, od toga 5 g zasićenih masti i 12 mg holesterola. Svinjska mast ne sadrži proteine, ugljene hidrate i vlakna. Svinjska mast ima dosta kalorija: jedna supena kašika ima 115 kalorija. Ova količina kalorija predstavlja oko 6% ukupne dnevne količine masnoće za dijetu od 2.000 kalorija. Što se tiče vitamina i minerala, njih nema mnogo: vitamini E , holin i cink su zastupljeni u manjim količinama.
Svinjska mast koju nalazimo u prodaji obavezno je hidrogenizovana, što povećava količinu holesterola i ne čini je zdravom namirnicom. I pored toga, ona sadrži manje holesterola od putera, ali je ipak treba koristiti isključivo u malim količinama.
Jedino domaća svinjska mast koja se topi u domaćinstvu nema nikakve hemijske dodatke i biće jeftinija od kupovne. Veoma lako se može napraviti i još će vam ostati čvarci koji mogu biti pravi delikates.
Ovom prilikom objavljujemo recept kako sami da topite mast. Nekada se u svakom domaćinstvu krajem jeseni topila mast posle klanja svinja, a neki su samo kupovali slaninu i salo i sami topili mast. Ako to budete radili, savetujemo vam da počnete sa manjom količinom.
Kako se priprema svinjska mast
Za mast se slanina seče na omanje jednake kocke, koje se tope i prže, dok od njih ne postanu ugasito žuti čvarci. Ako se mast dovoljne ne doprži, hoće da se kvari; ako se preprži, rđavog je ukusa. Za sve vreme, dok se mast topi, mora se mešati. Ispržena mast procedi se u čiste emajlirane sudove (kante), koji moraju biti otvoreni dok se mast u njima ne ohladi. Zimi se mast drži u ostavi ili na tavanu, a leti u podrumu. Ako se mast kvari, popravi joj se ukus kad se, izmešana sa crnim lukom, koji se iseče na tanke listiće, ponovo proprži i procedi u čist sud.
Gusčija mast leči bronhitis
Bronhitis je često oboljenje i kod dece i kod odraslih. Ispoljava se kašljem, izbacivanjem sekreta, blago povišenom temperaturom i malaksalošću. Jedan od prirodnih lekova protiv bronhitisa jeste guščija mast. Možda je danas malo teže da se ova mast nabavi, ali, ako je nabavite, procedura je sledeća. Guščiju mast u debljem sloju namazati na gole grudi (u zagrejanoj prostoriji). Zatim namazano mesto prekriti gazom ili pamučnom krpom. Obući potkošulju i pižamu, dobro se pokriti i mirovati bar jedan sat. Guščija mast najbolje deluje kada se ostavi preko noći, a preko dana se može stavljati bar dva puta. Važno
je da bolesnik posle toga miruje i leži u toplom.Prvo će sekret sazreti, a zatim
će se simptomi generalno prorediti.
Dobro je, kao što su naši stari radili, u vruće mleko staviti pola kašičice guščije masti i popiti pred spavanje.
Savet: Guščija mast može da se kupi skoro na svakoj pijaci, kod prodavaca robe iz Mađarske, u pakovanju od 500 g i odličnog je kvaliteta (u Beogradu Kalenić pijaca i Zemunska pijaca).
Domaća stara sorta svinja -mangulica
Mast od mangulica je zdrava
Slanina i mast od svinja mangulica su zdrave i vraćaju se na domaće tržište.
Mangulice su stara srpska rasa svinja, kod kojih je sve zdravo, od mesa do masti, od slanine do čvaraka.Iako imaju veliki broj kalorija, sadržaj holesterola je znatno manji nego kod drugih vrsta svinjskog mesa. Poenta je u takozvanom „dobrom” holesterolu koji ovo meso sadrži, za razliku od štetnog holesterola koji sadrži meso drugih svinja. Samim tim, mast i slanina od mangulice deluju zdravo na organizam i učestvuju u prevenciji kardiovaskularnih bolesti.
Mast između mišića i čvrsta konzistencija daju dobar ukus mesu. Inače, meso mangulica sadrži oko 30 procenata zasićenih masnih kiselina, dok nezasićenih ima 8-10% više nego u drugim vrstama svinjske masti, a upravo nezasićene masne kiseline pogoduju zdravlju. Inače, one utiču i na brzinu kojom mast užegne, pa je zato u slučaju mangulica vek trajanja masti duži.Takođe je dokazano da mast mangulica povoljno utiče na kostobolju.
Danas se čak i vegetarijancima preporučuje da jedu slaninu od mangulice u malim količinama.
Topljenje masti
Kod klanja svinja, ukoliko se slanina ne upotrebljava za sušenje ili kobasice, masno tkivo se topi radi masti i čvaraka. Slanina se seče u kaiševe duge 20-30 cm i široke oko 10 cm. Slanina se odvaja od kožice oštrim noževima i seče u kocke prečnika 2 cm. Topljenje masti se vrši u kazanima ili drugim posudama. Na 100 kg slanine za topljenje sipa se oko 2 l vode. Prilikom zagrevanja mora se stalno mešati do dna posude da slanina nezagori. Kad mast postane bistra, bez pene, i kad čvarci počnu da rumene, mast se odliva i cedi u posude (kante za mast ili lonce). Pri kraju, čvarci su isceđeni i rumeni. Posuda se skine sa vatre i na čvarke dolije 300-500 g mleka, zavisno od količine čvaraka. Dobro se izmeša, a zatim
se čvarci stave u posudu za ceđenje i malo ispresuju da bi se odstranila masnoća i po ukusu posole. Ovakvi čvarci su veoma ukusni.
Domaća mast mora da bude potpuno prozirna, uz pojavu zlatno žute nijanse na temperaturi od 70 stepeni, a na 15-20 stepeni mora da bude maziva. Mast se čuva u zatvorenim posudama, u tamnoj i hladnoj prostoriji.
