Suve kajsije su zadovljstvo u ukusu sa bogatim, slatkim, oporim ukusom koja dodaje privlačnost tanjiru, koji se dodaje sosovima ili poslasticama. Suve kajsije su takođe dobre i za zdravlje, bogate vitaminima i vlaknima potrebnim Vašem telu.
Suve kajsije su izuzetno ukusne kao grickalice, ali ih kuvari koriste u svemu, od pogačica do kaša. Za razliku od ostalog suvog voća, kao što su urme, jabuke i suve šljive, suve kajsije donose više od slatkoće, uglavnom zbog njihove zadovoljavajuće oporosti. Ovo prijatno voće je veoma dobro kao dezert, korsiti se i u slanim jelima i njihova slatkoća ih čini dobrim za dečje užine. Takođe suve kajsije čine odličan dodatak žitaricama.
Proces sušenja ima mnogo prednosti jer nam dopušta da uživamo u našem omiljenom voću čak i van sezone, ali takođe služi kao koncentrat ukusa i voćnog šećera. Druga prednost je u tome što visoka koncentracija šećera odbija bakterije; suvo voće može trajati do godinu dana bez stavljanja u frižider.
Suve kajsije su izuzetno dobre za Vaše zdravlje! Sa svakim zalogajom pomažete Vašem telu u borbi protiv infekcija, popravljanju oštećenog tkiva, izgradnji čvrstih zuba i kostiju, i poboljšanju Vašeg vida. Kajsije su prirodno bez masti i holesterola i dobar izvor dijetetskih vlakana i kalijuma. Izvor sa najvišom koncentracijom vitamina A, darovan od majke prirode, suve kajsije trebaju biti deo Vaše dnevne ishrane. (Tri omanje sve kajsije sadrže više od 50% preporučenog dnevnog unosa beta-karotena)
Kao i većina koštunjičavog voća, kajsije uspevaju u mediteranskoj klimi, gde su leta duga i topla a zime hladne i vlažne. Kajsije sazrevaju početkom leta što ih čini voćem koje je najranije dostupno. Za komercijalne svrhe, voće se bere kada mu kožica promeni boju iz zelene u žutu, pre nego li je previše meko i sklono modricama i brzom truljenju.
Uz malo istraživanja uspeo sam da saznam da mnoge države tvrde da su upravo one zemlje porekla suvih kajsija. Kajsije vode poreklo sa severozapada Jermenije, zemlje gde se gaje već više od 2000 godina. Knjiga „Legendarna persijska kuhinja“ autorke Margaret Šejtan otkriva zašto je latinski naziv ovog voća primus armeniaca. Ona u svojoj knjizi navodi da je rimska vojska posle napada na Persiju, odnela kajsije u Rim odakle su se one posle proširile po celoj Evropi.
Ali, ne slažu se svi sa ovim. Prema Kalifornijskom veću kajsija, ovo voće vodi poreklo iz Kine, odakle su stabljike kajsija prenesene u Persiju (današnji Iran) i dalje u zemlje sa izlazom na Mediteransko more. Španski istraživači koji su krenuli put Kalifornije sa sobom su i doneli kajsije.
Turska je danas najveći svetski proizvođač kajsija, a odmah iza nje je Iran. Kalifornija i Australija su takođe u vrhu uzgajivača kajsija. U Kaliforniji se nalazi 95% voćnjaka kajsije u SAD-u. (Ostalih 6% se nalazi u američkim saveznim državama Juti i Vašingtonu). Kajsije se uzgajaju i u Australiji, naročito na jugu, u regiji koja se zove Riverlend.
Jermenski kuvari stavljaju kajsije u jagnjeći paprikaš sa orasima, ili ih mešaju sa suvim šlivama, suvim grožđem i cimetom u pilećem parikašu. Čak i ukusan jagnjeći paprikaš ide sa kajsijama, a one se koriste i kao obilat nadev za živinu. Kuvari u Turskoj koriste kajsije da obogate ukus jagnjetine spremljene u tepsiji. Kada žele nadev za jagnjeću plećku, oni pomešaju pirinač sa crnim lukom, suvim kajsijama i bademima. Kuvari u Maroku spajaju ovaj zlatni plod sa mesom na neobičan način, pune kajsije sa mesom, medom i mlevenim bademima.
