Kada kupujete, da li čitate deklaraciju na proizvodu pre no što ga stavite u korpu? Od sada to obavezno radite ako želite da sačuvate svoje dobro zdravlje i zdravlje svoje porodice. Opasnostpo zdravlje vreba iz skoro svih industrijskih prehrambenih proizvoda.
Po retko kojim pitanjima su zvanične i nezvanične informacije identične. U ovom slučaju radi seo zabrinjavajućem porastu malignih oboljenja u svetu uopšte, pa tako i kod nas.I jedne i druge informacije potvrđuju isto: sve veći broj mladog sveta napušta bolnice sa zastrašujućim dijagnozama malignih oboljenja, da bi se ubrzo vratili na više ili manje uspešno lečenje.
Dok izazivači ovih neizlečivih bolesti do danas nisu tačno definisani, faktori rizika i neposredni mogući uzročnici su ipak poznati i mnogo puta spominjani u naučnim publikacijama, stručnim časopisima i ostalim javnim sredstvima informisanja.I dok naučnici, koji nisu uključeni u svetsku mašineriju koja je u službi profiterstva, uporno dokazuju da aditivi, emulgatori, konzervansi i razni drugi veštački dodaci hrani, odnosno industrijskim prerađevinama, direktno ugrožavaju zdravlje, proizvođači, u bezpoštednoj trci za zaradom, takve informacije ignorišu i na njih se oglušuju, a jedna druga, marketinška mašinerija, takođe u trči za profitom, nemilosrdno reklamira prehrambene artikle sa nebrojenim veštačkim dodacima.
Ubrzan rast kod dece
Roditelji nekolicine dečaka i devojčica nedavno su sa smehom, a pomalo i s ponosom komentarisali nagli rast svoje dece. Četrnaestogodišnjaci nose patike br. 44, u izlozima ženske obuće mahom se mogu videti mali čamčići br. 40 koji uz sadašnju modu šiljatih vrhova izgledaju još dva broja veći. Deca rastu u visinu, skelet se menja, kosti se izdužuju. Neverovatno, čude se roditelji, pa niko u porodici nije visok! Uz malo razmišljanja, svaki laik će lako naći bar deo objašnjenja za ovakve metamorfoze. Ljudsko telo u svemu zavisi od onoga što se u njega unosi. Dakle – od hrane i sastojaka koji se nalaze u hrani. Ako se stoka poslednjih dvadesetak i više godina kljuka koncentratima u kojima ima više veštačkih nego prirodnih primesa, a poslednjih sedam godina i modifikovanim žitaricama i mahunarkama, uz enormno dodavanje hormona rasta, antibiotika i ko zna kakvih još preparata koji veštački uvećavaju telesnu masu, ne treba se čuditi što se i kod dece u razvoju koštana i mišićna masa takođe uvećava, jer oni, jedući meso ovih životinja, unose u sebe dobar deo veštačkih supstancija iz mesa. Na odrasle to ne deluje u smislu rasta, jer su i skelet i muskulatura odavno formirani, ali sa decom koja su tek u fazi rasta, stvari stoje sasvim drugačije. Pošto su visoki i vitki mladi ljudi upravo u trendu, trenutno nema opasnosti da ovakve “deformacije” utiču na njihovo samopouzdanje i ugroze im životno zadovoljstvo – uz pretpostavku da se dvadesestak godina kasnije, dakle kada budu na vrhuncu života, cela ta kula od karata ne surva i ne preoblikuje u bolest ili smrt. O tome bi u ime čovečanstva trebao da misli ne samo mali broj savesnih i poštenih naučnika, koji stalno skreću pažnju na štetne posledice hemijskih supstancija u čovekovoj ishrani (koje ne slušaju ni proizvođači, ni potrošači), već i oni koji stoje na čelu najvećih korporacija prehrambenih proizvoda u svetu, jer bi
mnogi proizvodi itekako mogli da se proizvedu sa upola manje veštačkih primesa u sebi. To bi značajno skratilo rokove upotrebe određenih proizvoda, možda iskomplikovalo neke proizvodne procese i verovatno predstavljalo dodatne rizike za proizvođače, o kojima one ne žele da misle, jer je glavni moto proizvođača proizvesti brzo i mnogo sa minimumom troškova i rizika od kvarenja robe. Koliko su se razmahali pokazuje i sledeći primer:
So sačinjena sa E-536
Kao i svake godine, novembar je mesec kada se kiseli kupus. Napokon nešto što možemo učiniti sami, konačno će se i u našim podrumima i ostavama naći “zdrava hrana”, pogotovo ako uspemo da nađemo nekog seljaka koji robu nije kupio na kvantašu već ju je proizveo sam. Zadovoljne ulovom glavica domaćeg futoškog kupusa, ili našeg “srpskog meleza” domaćice su se dale na posao. Ali, avaj! Šta se to desilo sa solju koja nikako da se rastopi? Kuhinjska varena jodirana tuzlanska so ne rastapa se čak ni u ključaloj vodi. U šerpi uporno ostaje talog kristala koji “škripi” kao pesak kada se dodiruje varjačom. Na kutiji pakovanja soli od 1 kg piše da je so proizvedena uparavanjem prirodne slane vode, sadrži 99-99,5% čistog natrijum hlorida. A zatim: dodano sredstvo protiv zgrudvavanja soli: E-536 4-8 mg/kg soli. Eto, prirodna so je posoljena neprirodnim E-536 da se ne bi zgrudvala. Da ne ulazimo u istorijat soli, ni kada se prva so pojavila na stolu naših predaka, ali zasigurno je da to seže u vrlo daleku prošlost. Cela kugla zemaljska solila je hranu bez dodatka sredstva protiv zgrudvavanja soli E-536 i svi su znali kako se so pakuje i čuva od vlage.Pitanje je samo kako se u takvom jedinjenju ponaša u organizmu, da li se izlučuje sa mokraćom ili se taloži na nekom od organa, na primer bubrezima. Mi, neuki laici, prosto se ustručavamo da takve misli izrazimo glasno, iz straha da ne “tresnemo neku glupost”, jer – valjda oni koji to rade znaju šta rade… Ne znaju, odnosno znaju, ali ih se ne tiče. Ne brinu ni za sebe, ni za svoje potomstvo, a još manje za tuđe. Interesuje ih samo zarad – ovde i sada! Znaju da se štetno dejstvo silnih aditiva, emulgatora, antioksidanata, konzervansa, polifosfata, nitrata, nitrita, stabilizatora, sredstava za bojenje, pojačivača arome, zgušnjivača i najnovije -sredstvo protiv zgrudvavanja soli, ne može dokazati na konkretnim primerima. Postoje samo pretpostavke o tome kolike količine bi mogle da škode, pa je određen limit odnosno maksimum dodavanja u miligramima na 1 kg nekog proizvoda. Osoba koja u četrdesetoj godini oboli od raka nikada neće moći da dokaže da je bolest izazvalo svakodnevno konzumiranje industrijskih prehrambenih proizvoda koji sadrže bez-brojne E, E, E…
Sami kupujemo i plaćamo otrove
Jedno parče hleba namazano margarinom koji sadrži: E 471,E 322, E 200, E 330 (kancerogen) i E 60 A
neće nikoga oterati u bolnicu, ali ne treba zaboraviti da postoji kumulativno dejstvo ovih supstancija u organizmu, što znači da se njihova štetnost po zdravlje očituje tek posle dugotrajnog unošenja u organizam u obliku zdravstvenih poremećaja, malignih oboljenja i raznih degenerativnih promena koje će se odraziti tek na potomstvo.
Kada se svemu dodaju faktori na koje ne možemo da utičemo, a to je rizik konzumiranja pijaće vode, čija su ispravnost i sastav krajnje problematični, na šta ne možemo da utičemo, osim da se orijentišemo na flaširanu vodu (ali ne bilo koju) i zagađenje iz vazduha, na koje takođe ne možemo da utičemo, preostaje nam jedino da se, ako ne zbog zdrave pameti, a ono bar iz inata, svim silama odupremo kupovini proizvoda koji će nam pre ili kasnije zasigurno uništiti zdravlje, a možda i život. Zbog toga ne treba žaliti vreme za proučavanje deklaracija koje se nalaze na većini artikala (?) i na kojima je naveden sastav. Što manje E i ostalih veštačkih primesa, to bolje. Dovoljni su nam otrovi koje u sebe unosimo prskanim voćem i povrćem, a koji se ne mogu eliminisati nikakvim pranjima. Ne smemo da budemo ravnodušni, pa da kupovinom proizvoda koji nas polako ali sigurno guraju u bolest i prevremenu smrt, još i novcem plaćamo otrove koje nam nudi prehrambena industrija.
Za orijentaciju može da posluži navedena tabela štetnih emulgatora. Oni ne bi trebali da se nađu na pakovanju proizvoda koji ste upravo želeli da kupite. Neka vam ne bude teško da u nju zavirite dok prilikom šopinga držite u ruci neki proizvod sa gomilom-E na deklaraciji. Vaše je osnovno pravo a i dužnost. da zaštitite svoje zdravlje, kao i zdravlje svoje porodice tako što ćete izbegavati da u kuću unosite proizvode na kojima se nalazi veći broj E. a posebno neki iz grupa navedenih u tabeli, iz koje proizlazi da su mnogi opasni a u mnogim zemljama neki već i zabranjeni.
Izazivaci malignih tumora
E 105, E 121, E 123, E 125, E 131, E 142, E 152, E 210 do 217, E 240, E 330, E 447.
Izazivaci obolienja želudačno-crevnog trakta
E 221 do 226, E 320, E 338 do 341, E 407, E 405, E 461 do 466.
Alergeni
E 230, E 239, E 311 do 313.
Izazivači bolesti jetre i bubrega
E171 do173, E 320 do 322.
Aspartam – veštački zaslađivač – izaziva multipleks sklerozu i lupus.
Ako se na vreme setite da bosovi farmaceutskih giganata trljaju ruke zbog porasta proizvodnje lekova, koji su mahom skupi, a da vrlo malo možete da očekujete od našeg zdravstva koje je na rubu propasti, možda čete više pažnje obratiti sastavu proizvoda ka kome vam je upravo krenula ruka u nekom od supermarketa prepunih otrova u legalnoj prodaji.
Od svih zala oko nas, odaberimo najmanje, a to je ipak sveže voće i povrće.
Možda bi veća potražnja za domaćim sortama povrća motivisala baštovane da krenu sa proizvodnjom na tradicionalan način, pa ne bismo uvozili šargarepu iz Austrije (kakva bruka!) koja skoro da nema ni mirisa ni ukusa, ni beli luk iz Kine, čije glavice nisu ni videle zemlju, već samo veštački kompost.
“Duša me boli kada gledam šta ova deca jedu”, komentarisala je nedavno jedna vaspitačica.” Da li roditelji nemaju vremena da pripreme kuvane obroke, pa su deca navikla na kojekakve salame, paštete, čipseve, i, što je najgore – Mc. Donaldse, ili je u pitanju dečje pomodarstvo i uticaj marketinške TV, tek – gledajući ih kako se hrane, i šta piju, budućnost mi se ne čini ni malo svetlom.”
Ne čini se ni nama drugima.
Ingeborg Arjono-Filipović
