Šta treba da jedu vegetarijanci-vegan dijeta

Vegetarijanstvo—Vegeterijanci duže žive od onih koji jedu meso—

Vegetarijanstvo je način ishrane koji se uglavnom svodi na biljnu hranu. Smatra se da su više od 250 miliona ljudi na zemljinoj kugli vegetarijanci, uključujući i žitelje Indije koji su najbrojniji. Vegetarijanstvo više upražnjavaju žene. Tako npr. u V. Britaniji od 14 žena jedna ne jede meso, dok je kod muškaraca taj odnos 24 : 1.

Novija istraživanja pokazuju da vegetarijanci duže žive i ređe obolevaju od bolesti modernog doba, kao što su kardiovaskularne bolesti, rak i dr. Vatrene pristalice vegetarijanstva čak tvrde da ”industrija mesa ne ubija samo životinje već i ljude”.

Takvi zaključci se više odnose na one vegetarijance koji izostavljaju samo meso a jedu ribu. Prema britanskim naučnicima, stepen smrtnosti vegetarijanaca — potrošača ribe je za 20% niži nego kod onih koji jedu meso, a smrtnost od raka je čak za 40% niža.
Biološki je to objašnjivo — niži krvni pritisak kod vegetarijanaca štiti od oboljenja srca i krvnih sudova. I veća koncentracija tzv. ”antioksidanata” (vitamin A, C, E) u krvi vegetarijanaca može se smatrati kao zaštita od srčanih oboljenja.

Šta je, u stvari, vegetarijanstvo?

Namerno izostavljanje iz ishrane svih vrsta mesa i prerađevina, ribe, ali ne i mleka i mlečnih proizvoda i jaja. Još striktnije vegetarijanstvo je ono koje isključuje ribu ili i ribu i jaja, tzv. ”laktovegetari-janstvo”. Najzad, ima onih koji isključuju svu hranu životinjskog porekla — vegani.

Vegetarijanski način ishrane nije pogodan za savremenog čoveka jer je konstitucija takva (raspored zuba, dužina creva) u skladu sa raznovrsnom ishranom. Proizvodi biljnog porekla sadrže manje količine osnovnih hranljivih materija, te otuda potreba da se uzimaju u većim količinama, što je, uglavnom, važno za osobe koje pate od zatvora.

Jezgrasto voće, pasulj, grašak, sočivo i mlečni proizvodi snabdevaju organizam važnim hranljivim materijama, čak i belančevinama, kao što su meso i riba, te je ovakva vrsta vegetarijanstva prihvatljiva, ali prednost ima hrana gde je uključena i riba. Ovi vegetarijanci su manje osetljivi na osteoporozu. Međutim, meso i riba su najbolji izvori organskog gvožđa i joda, te vegetarijanska ishrana slabo snabdeva organizam ovim važnim sastojcima, što je naročito nepogodno za žene i decu u razvoju. Ovo se donekle može ublažiti korišćenjem proizvoda od soje (drugi važan snabdevač gvožđa koje se lako apsorbuje) jodirana so i morska hrana (ribe, školjke).

Drastična (vegan) dijeta koja isključuje svu hranu životinjskog porekla siromašna je belančevinama, a naročito vitaminom b2, gvožđem i kalcijumom, te je kod nje veliki rizik od anemije.

Šta vegetarijanci treba da jedu?
1. Vitamini rastvorljivi u mastima: A, D i E u kojima obiluje hrana životinjskog porekla mogu se nadoknaditi unošenjem zelenog lisnatog povrća i voća i povrća sa žutim ”mesom” (šargarepa, spanać, kupus, kelj, breskva, kajsija, pomorandža i dr). Vitamin E se nalazi u ulju od kukuruznih klica, orahu, lešniku, bademu, margarinu, semenu suncokreta, pšeničnim klicama, brašnu od celog zrna i drugim namirnicama.

2. Namirnice životinjskog porekla su nešto bogatiji izvor belančevina od jezgrastog voća i semenja, pasulja, graška i sočiva. Soja sadrži više belančevina nego meso, a uz to sadrži i ugljene hidrate i biljna vlakna.

3. Meso sadrži puno organskog gvožđa koje organizam dobro iskorišćava, te vegetarijanci treba da više jedu hranu bogatu gvožđem (spanać, mleko, jaja, pšenične klice, jezgrasto voće, proizvode od celog zrna žitarica, suncokretovo seme i bundevine koštice). Vitamin C povećava korišćenje gvožđa — čaša soka pomorandže sa kuvanim jajetom može da poveća apsorpciju gvožđa pet puta.

4. Vitamin B12 pospešuje rast, štiti od anemije, pomaže metabolizam masti i ugljenih hidrata i funkcije nervnog sistema. Ima ga najviše u mleku i jajetu. Striktni vegetarijanci bi ga trebalo uzimati u vidu preparata, jer deficit ovog vitamina može da izazove gubitak apetita, zamor, slabljenje pamćenja i neka kožna i nervna oboljenja .