Aminokiseline su blokovi koji grade proteine i mišićno tkivo. Sve vrste fizioloških procesa koji se odvijaju u telu, a vezani su za fizičku aktivnost, energiju, oporavak, povećanje mišićne mase i snage, kao i gubljenje sala, raspoloženje i funkcije mozga se ne mogu ni zamisliti bez aminokiselina. Stoga nije ni čudo što su aminokiseline i razni proteinski praškovi postali glavni dodaci ishrani vrhunskih sportista, a naročito bodibildera.
amino kiseline
Prema većini klasifikacija, 9 aminokiselina je esencijalno, što znači da se moraju uneti hranom, jer organizam nije u stanju da ih sintetizuje. Ostale aminokiseline nazivamo neesencijalnim, jer je ljudski organizam u stanju da ih sintetizuje, odnosno proizvede uz pomoć drugih aminokiselina.

Većina sportista i ne razmišlja o tome dok “proždire” velike količine pilećih prsa, ali sadržaj i balans aminokiselina, to jest odnos esencijalnih i neesencijalnih aminokiselina u hrani koju jedete, zapravo određuje koliko će tih aminokiselina telo iskoristiti i uspeti da ugradi u mišić. Ali, to nije jedina komplikovana stvar. Pored toga što su podložne uticaju ugljenih hidrata i masti , sadržaj određenih aminokiselina u proteinu će znatno promeniti njegovu iskoristljivost, na bolje ili lošije, u zavisnosti od količine. Za primer možemo uzeti glutamin,
Jedući visokokvalitetnu hranu, kao što su meso i nemasni mlečni proizvodi, sigurno ćete uneti u organizam visokokvalitetne proteine, čak i neko povrće i leguminoze mogu ponuditi vrlo visok sadržaj aminokiselina. Ozbiljni sportisti će svakako svoju ishranu upotpuniti i dobrim proteinskim prahom. Ali, zašto oni plaćaju skupe praškove kada mogu jeftinije da prođu sa hranom?
Zbog biološke vrednosti proteina. Biološka vrednost pokazuje koliko je apsorbovanih aminokiselina stiglo do mesta “akcije” i odigralo svoju ulogu u izgradnji i oporavku. Biološka vrednost nam dakle pokazuje koliko je proteina apsorbovano i iskorišćeno u svrhu koju smo zamislili, a to je izgradnja mišića. Naravno, osim samog sastava aminokiselina, i mnogi drugi faktori utiču na iskoristljivost. Najpouzdaniji način da aminokiseline dostavite organizmu je da ih unesete nepovezane jedne za druge u slobodnom obliku, i to u vidu praha. Aminokiseline u ovakvom obliku stižu u krvotok u roku od 15 minuta, i u stanju su da ubrzaju oporavak i spreče katabolizam.

Mišići će rasti u prisustvu više faktora, od kojih su najvažniji vežbanje, hormoni i hranljive materije. Nauka i industrija suplemenata su napredovale toliko da sportisti imaju mogućnost da uzimaju slobodne aminokiseline i to prvenstveno esencijalne, sa naročitim naglaskom na BCAA. Ključ je zapravo “prozor” koji imamo nakon vežbanja. U tom periodu mišić je jako osetljiv i spreman da primi sve kvalitetne hranljive sastojke koje mu ponudimo. Takođe, protok krvi kroz mišić i dalje ostaje visok nakon vežbanja, tako da potrebne hranljive materije mogu lakše stići do njega.

SMANJENJE KATABOLIZMA

Ljudsko telo ima sposobnost da razlaže aminokiseline i koristi ih za energiju. Ovaj proces obično izaziva upalu mišića, smanjenje obima kao i povrede mišića. Glavni neprijatelj svih bodibildera je proces koji se zove glukoneogeneza, što u osnovi znači proizvodnja energije iz neugljenohidratnih izvora. Deo ovog procesa, koji je posebno interesantan, naziva se glukoalanin ciklus u kojem se BCAA aminokiseline vade iz mišićnog tkiva da bi poslužile u proizvodnji alanina. Alanin se transportuje u jetru i zatim pretvara u glukozu. Ukoliko, međutim, suplementima unesete BCAA aminokiseline u dovoljnnoj količini, telo ne mora da ih uzima iz mišića. Nedavna studija izvedena u Ontariju (Kanada) je pronašla da uzimanje 4 g BCAA tokom i posle vežbanja znatno smanjuje mišićni katabolizam.

FAKTORI KOJI UTIČU NA BIOLOŠKU VREDNOST AMINOKISELINA

Faktori koji bitno utiču na ovo svojstvo su:

– Kuvanje – aminokiseline su manje ili više osetljive na toplotu. Arginin je izuzetno stabilan, dok, na primer, karnitin počinje da se raspada na znatno nižim temperaturama. Hranu, naravno, morate kuvati zbog bakterija, ali svakako ne treba preterivati u tome.
– Priroda hrane – čvrsta, tečna, prah ili tableta. Biološka vrednost će sigurno morati da varira kod čvrste hrane nasuprot tečnoj. Ukoliko je tečna još i hemijski predsvarena razlika se povećava.
– Status digestivnog sistema – koji, opet, zavisi od genetike, godina, opšteg zdravlja, odredenih bolesti itd.
– Metabolička stopa u tankom crevu.
– Metabolizam u jetri pre nego što aminokiseline dospeju u krvotok.

PROFIL AMINOKISELINA
ESENCIJALNE

Isoelucin – BCAA aminokiselina, koristi se za stvaranje energije, sprečava katabolizam, nezamenljiva prilikom formiranja hcmoglobina.
Leucin – BCAA, koristi se za enegiju, smanjuje katabolizam, reguliše stvaranje prekusora neurotransmitera u mozgu kao i lučenje supstanci koje inhibiraju prolaz signala bola u nereni sistem, ubrzava zarastanje kože i oštećenih kostiju.
Valin – BCAA, ne prolazi kroz jetru već ide direktno u mišić, utiče na iskoristljivost mnogih prekusora neurotransmitera.
Histadin – jedna od glavnih komponenata koja apsorbuje ultravioletno zračenje u koži, veoma važna u proizvodnji kako crvenih tako i belih krvnih zrnaca, koristi se prilikom tretmana alergija reumatoidnog artritisa i čira na želucu i ili debelom crevu.
Lizin – niski nivoi mogu usporiti sintezu proteina i uticati na mišiće i vezivno tkivo, inhibira viruse, lizin i vitamin C zajedno formiraju L-karnitin koji omogućava mišićima da efikasnije koriste kiseonik, pomaže da se formira kolagen i na taj način ubrzava rast i zarastanje kostiju kao i hrskavica.
Metionin – prekusor cistina i kreatina, redukuje holesterol u krvi i povećava koncentraciju antioksidanata, pomaže otklanjanju toksičnog otpada iz jetre i takođe potpomaže regeneraciju jetre i bubrega.
Fenilalanin – glavni prekusor tirosina, potpomaže učenje, memoriju i raspoloženje, glavni je elemenat potreban za proizvodnju kolagena, smanjuje apetit.
Teonin – sprečava nagomilavanje masti u jetri, važan sastojak kolagena, vegetarijanska hrana je izuzetno siromašna ovom aminokiselinom.
Tripofan – prekusor neurotransmitera serotonina, stimuliše lučenje hormona

USLOVNO NEESENCIJALNE AMINOKISELINE

Arginin – može da poveća lučenje hormona rasta, insulina i glukagona, stimuliše imuni sistem i pospešuje oporavak, prekusor je kreatina.
Gaba – može povećati broj spermatozoida.
Cistin – detoksifikuje organizam u kombinaciji sa L-aspartnom kiselinom
L-citruli-umanjuje štetu koju prave u telu duvan i alkohol, stimuliše aktivnost belih krvnih zrnaca.
Tirosin – prekusor neurotran dopamina, norepinerfina, epii kao i tiroidnog hormona i hormona rasta i malanina, podiže raspoloženje.

NEESENCIJALNE aminokiseline
Alanin – glavni sastojak vezivnih tkiva, glavni sastojak procesa dobijanja energije iz aminoki; poboljšava imuni sistem.
Aspartna kiselina – pomaže transformaciju ugljenih hidrata u energiju, pomaže stvaranje antitela, smanjuje nivoe kiseline nakon vežbanja.
Cistin – doprinosi formiranji snažnog vezivnog tkiva i antioksidanata, pospešuje proces ozdravljenja, smanjuje bol uzrokovan inflamacijom, nezamenljiv u formiranju kože i kose.
Glutaminska kiselina – preki glutamina, prolina, ornitina, glutationa i GABA, potencija izvor energije, važan za metalne procese u mozgu.
Glutamin – igra ključnu ulog u imunom sistemu, važan izvor energije naročito za bubrege : gorivo za mozak, poboljšava memoriju i inteligenciju i koncentraciju.
Glicin – učestvuje u stvaranji drugih aminokiselina, učestvi proizvodnji glukagona, može glad za slatkišima.
Ornitin – u visokim dozama poboljšava lučenje hormona r potpomaže funkciju jetre, ubrzava zarastanje rana.
Prolin – glavna je komponenta stvaranju vezivnog tkiva i srčanog mišića, koristi se za energiju.
Serin – važan u proizvodnji energije, poboljšava dejstvo nervnog sistema, proizvodi imunoglot antitela.
Taurin – potpomaže apsorpciju i eliminaciju masti.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply

Your email address will not be published.