Celijakija ili glutenska enteropatija je doživotno, autoimuno oboljenje čiji je uzrok nepodnošljivost organizma na gluten, a posledica su teška oštećenja, ne samo probavnih, već i drugih organa.
1% celokupne populacije ima celijakiju, a broj obolelih u Evropi je preko milion. Ukoliko se ovo oboljenje na vreme ne prepozna, dovodi u pitanje i život obolelog.
Celijakija je kameleonska bolest. Često je neprepoznatljiva, posebno kod odraslih, jer može da se krije iza anemije, osteoporoze, reumatoidnog artritisa, epilepsije, konstantnog osećaja zamora, abnormalnosti funkcije jetre, neplodnosti. Na jednog dijagnostikovanog obolelog, najmanje je sedam neprepoznatih. Na početak bolesti najčešće ukazuju aftozni stomatitis, herpetične promene po koži, vitiligo, promene na zubnoj gleđi, česti prolivi, nadimanje, bol u stomaku. Razni simptomi mogu biti dugo prikriveni, a nelečena i neprepoznata celijakija, kao i nepridržavanje bezglutenske dijete, mogu dovesti do ozbiljnih komplikacija kao što su malokrvnost, promene u strukturi ličnosti, nizak rast, sterilitet, osteporoza, brojni maligniteti creva tipa malignog limfoma i karcinoma debelog creva… Studije govore da svaki deseti dijabetičar ima celijakiju. Bolest je genetski uslovljena pa je srećemo u porodici i među bliskim rođacima, a u vezi je i sa određenim sindromima kao što su Tarnerov (Turner syndrom) i Daunov sindrom (Down syndrom) kao i autoimuni tiroiditis. Celijakija bi, dakle, trebala da bude pod lupom mnogih specijalističkih službi. Verujemo da u Srbiji ljudi još uvek nisu dovoljno informisani i upućeni zbog nedostatka znanja o ovoj kameleonskoj bolesti, kao i da bi mnoga neuobičajena stanja i mnoge teške bolesti prouzrokovane neprepoznatom celijakijom mogle biti sprečene pravovremenom dijagnostikom i pravilnim držanjem dijete. Pravilna ishrana dojenčadi je od životnog značaja za nesmetan rast i razvoj, funkcionisanje i obnavljanje organizma, a kod tinejdžera i odraslih za očuvanje zdravlja i svih vitalnih
funkcija.
Pri sumnji na celijakiju, prvo se radi analiza krvi na antitela na gluten, ali njihovo odsustvo ne isključuje bolest u potpunosti. Zlatni standard za dijagnozu još uvek je analiza tkiva dobijenog biopsijom sluznice tankog creva. Pre postavljanja dijagnoze ne sme se počinjati sa bezglutenskom dijetom, jer to ometa postavljanje pravilne dijagnoze.
Oboleli moraju da se hrane isključivo namirnicama koje ne sadrže gluten, što je izuzetno teško jer glutena ima u gotovo svim industrijskim namirnicama – u mnogim mlečnim proizvodima, mesnim prerađevinama, čokoladama, bombonama, sladoledima, džemovima, pastama za zube, pićima, kafi, lekovima, kozmetičkim proizvodima. Prodavnice zdrave hrane mogu biti izvor kontaminacije ukoliko proizvodi nisu zapakovani u originalnim pakovanjima sa jasno istaknutim deklaracijama ili se ti proizvodi zahvataju istim kašikama kao i glutenski proizvodi. Naročito je teško roditeljima male dece koju ne mogu obradovati slatkišima, prirediti im rođendansko slavlje, otići sa njima na odmor ili bilo kakav duži boravak van kuće, ne mogu ih uključiti u vrtić. Naša deca sama ručaju za stolom. Odrasle osobe sa celijakijom prinuđene su da brojne društvene aktivnosti prilagođavaju ograničenjima u ishrani. U našoj zemlji ne postoje restorani niti bilo koji društveni objekat koji može da pripremi bezglutenski obrok, pa veliki problem imaju i studenti koji ne mogu da se hrane u menzama. Najteže i najtragičnije je ipak kada su celijačno oboleli na bolničkom lečenju, jer hrana spremljena u bolničkim kuhinjama nije prilagođena njihovom potrebama, a i lekovi bez glutena su teško dostupni.
I u kućnim uslovima je držanje dijete veoma teško. Bezglutenska hrana mora biti čuvana u posebnim ormarićima, odvojeno od glutenske, i najbolje bi bilo da se sprema u posebnim sudovima i sa posebnim priborom. Brojni su izvori moguće kontaminacije hrane – preko varjača i kašika za mešanje, nedovoljno dobro opranih sudova u kojima je prethodno pečena hrana sa glutenom, kuhinjskih krpa, dasaka i noževa za rezanje, preko ruku, ukoliko su vam se mrvice ili ostaci hrane zadržali na njima… U držanju dijete najuspešniji su oni koji su iz svog domaćinstva potpuno izbacili sve glutenske namirnice tako da se cela porodica hrani isključivo bezglutenskom hranom. Ali, to je veoma skupo… U našoj zemlji teško je naći proizvode domaćih proizvođača, delom jer domaći proizvodi nisu dobro deklarisani, onako kako je to propisano u evropskim zemljama, a delom jer u našoj zemlji ne postoji sigurna bezglutenska proizvodnja. Nerazumevanje i nepoznavanje celijakije osnovni je problem kod domaćih proizvođača hrane koji nepoznavanjem specifičnosti u bezglutenskoj proizvodnji prehrambenih namirnica mogu naneti nenadoknadivu štetu po zdravlje obolelih. Ukoliko na nekoj deklaraciji piše da je proizvod „bez glutena“ a u sebi ipak sadrži gluten, to direktno ugrožava zdravlje obolelih. Stoga se celijakičari obraćaju Udruženju Srbije za Celijakiju za savet i analize koje su urađene. Na policama se mogu naći sigurni bezglutenski proizvodi stranih proizvođača. Bezglutenska proizvodnja mora biti strogo odvojena od proizvodnje u kojoj se koristi gluten, namirnice koje se koriste moraju biti strogo kontrolisane da ne bi došlo do kontaminacije. Nemoguće je proizvesti npr. bezglutenski hleb u istoj pekari gde se koristi i obično pšenično brašno, a takvi pokušaji se nažalost dešavaju. Za bolji, kvalitetniji i zdraviji život celijačno obolelih neophodna je šira društvena aktivnost i veće angažovanje državnih institucija. Potreban je stalni nadzor nad proizvodnjom i prometom bezglutenske hrane i kontinuirana edukacija zdravstvenih radnika, farmaceuta, ugostitelja, hotelijera i trgovaca o ovoj bolesti.
Prava informacija je ključ za razumevanje svakog problema, stoga su se roditelji dece obolele od celijakije udružili i osnovali Udruženje koje može da pomogne i olakša život obolelih od celijakije u Srbiji i koje je uticalo na institucije od značaja da pomognu obolelima. Celijakija se u Srbiji još uvek tretira kao retka bolest, što ona zapravo nije. Do skoro su samo doktori bili ti koji su mogli da postave dijagnozu i da prepišu dijetu, ali kako se priprema ta hrana, koji su proizvodi sigurni i gde oni mogu da se kupe, na to je bilo teško naći odgovor. Danas se mnogo više govori o celijakiji pa se ona lakše i brže prepoznaje, a veoma je važno upoznati okolinu u kojoj se živi sa ovim problemom, jer to može olakšati život obolelih.
Bolest obuhvata sve životne dobi oba pola, pa se može javiti već kod odojčadi.
Celijakija je specifično oboljenje po tome što je jedini lek za obolele striktna, strogo kontrolisana i doživotna dijeta. Nepridržavanje dijete iz bilo kog razloga 100% narušava zdravlje obolelih.
Bezbedan proizvod prepoznaćete po precrtanom znaku pšenice na ambalaži.
dr Saša Vaščanin
