So obezbeduje normalno funkcionisanje organizma.So reguliše sadržaj vode i stabilizuje nepravilan rad srca. Zajedno sa vodom, bitna je za regulisanje krvnog pritiska i izvlačenje prekomerne kiselosti iz ćelija, posebno onih u mozgu.
So je važna za komunikaciju nervnih ćelija i prenošenje informacija, za apsorpciju čestica hrane u crevima, za čišćenje pluća, posebno kod astme i cistične fibioze, za čišćenje katara i kongestije navale krvi) u sinusima. Ona je jak prirodni antihistaminik.Važna je za prevenciju grčeva u mišićima.Preventivno deluje na pojavu gihta i artritisa s njim u vezi. Sprečava pojavu varikoznih vena i mreže proširenih vena na nogama.
Ali, količina soli koja nam je potrebna je neznatna. Preporučeni bezbedni dnevni minimum soli je oko 500 mg, a gornja granica iznosi 2400 mg. Ako se povremeno i unese više soli, bubrezi zdravih ljudi efikasno mogu sa njim da se izbore. Dok redovan visok unos soli može da dovede do fizioloških promena na bubrezima što povećava rizik od visokog pritiska. Rezultati velikog broja istraživanja ukazuju na vezu između povećanog unosa soli i povećanog pritiska. Pretpostavlja se da so dovodi do toga da natrijumovi kanali (strukture kroz koje natrijum dospeva do ćelija) rade previše i zbog toga počinju da otkazuju. Ovaj proces je nepovratan, zato u poodmaklim godinama, čak i ako ljudi potpuno smanje unos soli, njihovi bubrezi ne mogu da izbace ekstra količinu soli iz organizma bez povećanja pritiska.
Ipak, oko toga da li je preporučljivo unositi smanjene količine soli, naučnici lome koplja. Rezultati istraživanja su, u najmanju ruku, kontradiktorni.
Natrijum i kalijum
Mnoga istraživanja su se bavila samo unosom soli, zanemarujući druge elektrolite.Još važnije od količine natrijuma u ishrani je odnos natrijuma i kalijuma. Nedavna istraživanja sugerišu da je ovaj odnos od suštinske važnosti. Izgleda da je problem sa hipertenzijom više u vezi sa nedovoljnim odnosom natrijuma i kalijuma. Prerađena hrana obično sadrži ekstremno visoke vrednosti natrijuma. Glavni izvor kalijuma su voće i povrće. Tipična ishrana zapadnog čoveka bazirana je na prerađenoj hrani, što ukazuje na to daje unos natrijuma mnogo veći od unosa kalijuma.
Da bi se odnos natrijuma i kalijuma držao u ravnoteži, važno je jesti više svežeg voća i povrća, manje prerađene hrane, ne soliti dodatno hranu. Ovo će smanjiti unos natrijuma. Istraživači smatraju da je odnos unosa natrijuma i kalijuma u razmeri 1:1 verovatno dobar. Obično to nije tako; na primer, u ishrani tipičnog Amerikanca ovaj odnos je 5:1 u korist natrijuma.
Natrijum/kalijum “klackalica” utiče na ravnotežu tečnosti u organizmu. Organizam prati kobčinu soli i kalijuma u krvotoku, jer telo nema mehanizam za čuvanje elektrolita. Natrijum i kalijum se filtriraju u bubrezima. Kada postiji nedostatak jednog od ova dva elektrolita, organizam luči hormone koji drastično smanjuju izbacivanje elektrolita i tečnosti.
GORKI KALIJUM
Zamene za so obično sadrže kalijum hlorid (umesto natrijum hlorida koji postoji u soli) koji čine da organizam proizvodi pljuvačku na sličan način na koji to čini so. Ipak, kalijum ostavlja pomalo gorak ukus, poput saharina.
ZDRAVA ZAMENA ZA SO
Zamena za so može da se napravi \ kod kuće, na sledeći način: 1/2 kašičice kajenskog bibera, 1 kašika belog luka u prahu, 1 kašičica mlevenog bosiljka, 1 kašičica mlevenog majorana, 1 kašičica mlevene majčine dušice, 1 kašičica peršuna, 1 kašičica čubra, 1 kašičica cveta oraščića, 1 kašičica crnog luka u prahu, 1 kašičica crnog bibera, 1 kašičica žalfije. Dobro izmešajte sve sastojke.
So nije neprijatelj organizma i ne treba je skroz eliminisati iz ishrane, ali je treba ograničiti.
Povećajte unos kalijuma tako što ćete uključiti 4-5 porcija voća/povrća dnevno.
Fokusirajte se na obnavljanje elektrolita, poželjno je da unos kalijuma bude veći.
Izbegavajte često menjanje količine sob i/ih kalijuma, jer to može nepovoljno da utiče na pritisak.
