Unosimo čak 10-20 puta više soli nego što nam je potrebno a stručnjaci kažu da zbog toga imamo problema sa povišenim krvnim pritiskom, srčanim bolestima i gojaznošću. Većina ljudi smatra da ne jede suviše slanu hranu, ali kad se situacija malo bolje sagleda, dolazi se do znatno drugačijeg zaključka. Statistike pokazuju da ljudi danas jedu čak 10-20 puta više soli nego što im je potrebno, a to plaćaju povišenim krvnim pritiskom, srčanim bolestima i drugim problemima koji su u vezi sa zadržavanjem tečnosti u telu.
Razlog zašto su ljudi često nesvesni toga koliko soli unose u organizam jeste prekomerna upotreba skrivenih izvora. Naime, najopasnije skrivene soli vrebaju iz industrijske hrane. Nesvesni smo da su nam jela preslana i zbog toga što nam je čulo ukusa otupelo od previše soli i veslačkih začina.
Istina je da nam je so neophodna za normalno funkcionisanje organizma, ali ne u onoj meri u kojoj je mi koristimo. U suštini, prirodna hrana sadrži u sebi već sasvim dovoljno soli, tako da nam kuhinjska so uopšte nije neophodna. Ipak, nema potrebe za tako drastičnim merama. Dovoljno je da redukujemo upotrebu ove štetne namirnice i zamenimo je nekim zdravijim varijantama, jer je to veoma važan deo prevencije i očuvanja dobrog zdravlja, naročito srca i krvnih sudova.
Šta je zapravo so
So se sastoji od dva minerala – natrijuma i hlora. Natrijum je veoma važan, sadrži ga svaka ćelija i nalazi se u svim telesnim tečnostima. Dakle, bez ovog minerala ne bismo mogli da živimo, ali prekomeran unos natrijuma i te kako nam može stvoriti velike probleme.
Kako nam so šteti
Bubrezi održavaju ravnotežu između vode i elektrolita, kontrolišući količinu vode u organizmu. Ako unosimo previše soli, osećaćemo žeđ i potrebu da popijemo mnogo vode kako bismo izbacili višak soli iz bubrega putem urina. Previsok nivo soli u telu može dovesti do srčanih problema, povećanja krvnog pritiska, bolesti bubrega, porasta lošeg holesterola, osteoporoze i dehidratacije. Ukoliko se u telo unese veća količina tečnosti od normalne, nivo soli će opasti ispod preporučenih granica te može dovesti do oštećenja mozga.
Umeren unos soli dovodi do poboljšanja mnogih stanja
Osobe koje preteruju sa slanom hranom zadržavaju vodu u organizmu, što uzrokuje edeme (otoke), pa često izgledaju gojaznije nego što zaista jesu. Smanjenjem unosa soli izlučiće se višak vode, otoci će nestati i imaćete nekoliko kilograma manje. Mnoge osobe s blagom hipertenzijom mogu dovesti pritisak u normalu ukoliko svedu unos soli na jednu kašičicu dnevno, a redukcija soli može da vas poštedi i PMS-a, depresije i glavobolja.
Navika, a ne potreba
Uživanje u slanoj hrani nije čovekova urođena potreba već isključivo navika. Beba po rođenju uživa u slatkom ukusu, kakav ima majčino mleko. Prilikom uvođenja čvrste hrane ne treba je soliti jer beba nema potrebu za slanim, a ono što jede prirodan je izvor soli. Ako pak bebi solimo prvu hranu koju joj dajemo, ona će se navići i razviti ukus za slano. Ukoliko deca odrastaju uz roditelje koji uvek dosoljavaju hranu, pa čak i pre nego je probaju, možemo očekivati da će i deca ubrzo početi da slede njihov primer. Što slaniju hranu jedemo, to nam organizam traži više soli. Zato slobodno možemo reći da so izaziva zavisnost, kao i šećer.
Koje su namirnice prebogate solju
Najopasniji izvori soli jesu slane grickalice, poput čipsa, krekera, kokica, usoljenog kikirikija; kečap, soja-sos i drugi industrijski sosovi; kiseli kupus i drugo ukiseljeno povrće; paštete, viršle,
kobasice, šunka, slanina, konzervirana hrana, sardina, tunjevina, gotova jela, konzervirani grašak; supe iz kesice, kockice za supu, industrijski suvi začin… Soli ima čak i u prezaslađenim žitnim pahuljicama.
Koliko nam je soli potrebno
Većina nas iznenadi se kad čuje koliko nam je soli zapravo potrebno u prošeku oko pola grama ili desetina čajne kašičice dnevno, lako se dovoljno soli nalazi već u samim prirodnim namirnicama, to bi za većinu ljudi bila drastična promena, te je najbolje da nastojimo da je svedemo na neku razumnu meru. Zato, umesto tri-četiri kašičice soli dnevno unesite maksimalno pet grama, odnosno jednu čajnu kašiku.
Kako se odvići od soli
Prvi korak u odvikavanju svakako je odluka, a tek onda slede promene u načinu ishrane. Ishranu treba obogatiti sa što više svežeg voća i povrća, budući da se tada ne dodaje so. Ako ne možete bez grickalica, kupujte neslane, npr. neslani kikiriki. Nemojte prekuvavati povrće, jedite ga hrskavog, jer u tom slučaju ono traži mnogo manje soli. Salate, čorbe i druga jela začinjavajte limunovim sokom, jabukovim sirćetom i začinskim biljem, dodajte beli i crni luk i videćete da nećete imati potrebu za previše soli. I na kraju, budite strpljivi. Trebaće vam sigurno oko tri nedelje da se ukus prilagodi manje slanoj hrani. Budite spremni na žrtvu, pošto će vam tokom tih nekoliko nedelja hrana verovatno biti bljutava, ali će vam zato otupljeno čulo ukusa na kraju biti izoštreno a navika iskorenjena, što će se višestruko blagotvorno odraziti na vaše zdravlje. Konačno, nakon ovog perioda naučićete da uživate u prirodnim ukusima hrane.
Biljni začini umesto soli
Korišćenje biljnih začina može biti odlična zamena za so, ali je začinjavanje jela prirodnim začinima pravo umeće. Zato vam nudimo nekoliko predloga kako da obogatite jela ukusnim i leko vitim biljkama, svežim ili sušenim. Ako koristite sušeni biljni začin, dovoljna vam je četvrtina kašičice, dok je za svezu biljku mera trećina čajne kašike (za četiri osobe).
Supama i varivima biljne začine dodajite 15 minuta pre kraja kuvanja.
– Kad kuvate povrće ili sosove, biljne začine kuvajte zajedno s njima.
– Hladnim jelima dodajte biljke nekoliko sati pre posluženja.
Predlozi začina za povrće:
Brokoli – limunov sok, kopar, beli luk, origano
Cvekla – limunov sok
Karfiol – bosiljak, origano, paprika, semenke sušama, beli luk
Pasulj – beli luk, lovorov list, luk, majčina dušica, bosiljak
Krompir – peršun, paprika, luk
Kupus – paradajz, paprika, beli i crni luk
Paradajz – 5 pospite ga karijem, a kuvajte s lukom i zelenom paprikom
