Smokve kalorije nutritivna vrednost lekovitost

SMOKVE SASTAV I KALORIJSKA VREDNOST

Smokve su veoma cenjeno voće južnih krajeva, bilo da se koristi kao sveža zrela smokva u toku sezone, ili kao sušena tokom cele godine.Plodovi smokve sadrže puno ugljenih hidrata, uglavnom šećera (11%), malo belančevina (1%), i oko 20% vode. Sadržaj vitamina je dosta skroman, najviše ima vitamina C i nešto vitamina Bl, B2 i B6. Od mineralnih materija najviše je kalijuma, kalcijuma, fosfora, magnezijuma i gvožđa (najviše u sušenlm smokvama).Smokva ne sadrži skrob i 19% ugljenih hidrata u sušenoj smokvi su šećeri (42% glukoza, 31% fruktoza i samo 0,l% saharoza). Ostalo su biljna vlakna, prvenstveno pektin, gume,
Sušena smokva je bogat izvor gvožđa. Oko 100 g daju 2,2 mg gvožđa — što iznosi 1/8 dnevne potrebe. Sadrži više kalcijuma nego mleko, ali je učešće smokve u ishrani malo, te to nema naročiti značaj. Sušena smokva sadrži: ugljenih hidrata — 63%, belančevina — oko 4%.

Suve smokve imaju 249 kalorije na 100 g
Smokve sirove kalorije (kalorijska vrednost)na 100 grama
Energija 74 kalorije 4%
Ugljeni hidrati 19,18 g 15%
Proteini 0,75 g 1,5%
Ukupno masti 0,30 g 1%
Dijetalna vlakna 2,9 g 7%

Smokva vitamini na 100 grama
Pantotenska kiselina 0.300 mg 6%
Piridoksin 0,113 mg 9%
Riboflavin 0.050 mg 4%
Tiamin 0,060 5%
Vitamin A 142 IU 5%
Vitamin C 2 mg 3%
Vitamin E 0,11 mg 1%
Vitamin K 4,7 mcg 4%

Kalijum 232 mg 5%

Smokva minerali na 100 grama
Kalcijum 35 mg 3,5%
Bakar 0,070 mg 8%
Gvožđe 0,37 mg 5%
Magnezijum 17 mg 4%
Mangan 5,5%
Cink 0,15 mg 1%
Fito-hranljive materije
SS-karoten 85 mcg –
Lutein zeaksantin-9 mcg

KUPOVINA I ČUVANJE
Kupovati: glatke, mekane sveže smokve čija kora može biti zelena, braon ili ljubičasta, zavisno od sorte. Kod zrelih smokava pektin u ćelijama »mesa« se rastvara i one postaju mekše na pritisak.
Sušene smokve treba da budu originalno pakovane u nepropusnu ambalažu, a kod kupovine rinfuznih smokava obratiti pažnju na izgled i boju i da li su plodovi celi ili oštećeni.

Izbegavati: smokve tamne boje i nesvojstvenog mirisa i ukusa, kao i crvljive smokve. Zatim smokve koje imaju nakiseo miris i ukus, jer miris ukazuje na to da je šećer u plodovima počeo da fermentiše, te se takvi plodovi smatraju pokvarenim. Inače manja oštećenja na kori svežih smokava mogu se tolerisati.

Sveže smokve držati u frižideru i upotrebiti ih što pre, jer su veoma kvarljive. Sušene smokve se mogu čuvati na sobnoj temperaturi, kao i u frižideru. Važno je da su pakovane u materijal koji ne propušta vodu i vazduh, da se ne bi sušile i postale žilave i tvrde. Mogu se čuvati nekoliko meseci.

LEKOVITA SVOJSTVA
• Protiv konstipacije (zatvora).
• Pomažu varenje hrane.
• Protiv bakterija i glista u organima za varenje (sokovi).
• Zastita od nekih vrsta raka.

Koliko ?
Za bolje varenje i protiv zatvora 150— —200 g suvih smokava potopiti u sud sa vodom i ostaviti da stoje preko noći, a ujutru nabubrele plodove po-‘jesti i tečnost popiti, i to pre doručka. Kuvane smokve, tj. kompot od suvih smokava koristan je protiv upale grla i kašlja i naravno za bolji rad organa za varenje.
U narodnoj medicini smokve su dugo preporučavane kao sredstvo protiv konstipacije, hemoroida, skorbuta, čira, raka osipa i za obnavljanje energije i vitalnosti.

Na dvorovima careva i kraljeva Rima, Egipta, Izraela naročiti značaj pridavan je smokvama za obnavljanje vitalnosti organizma.

Smokve su dobar izvor nesvarljivih biljnih vlakana — lignina, koja vezuju za sebe vodu i čine stolicu voluminoznijom i tako pomažu pražnjenje. Osim toga, ficin iz smokve ima lak-sativno dejstvo, tako da i lignin i ficin deluju laksativno, naročito iz sušenih smokava.
Na bazi iskustava tradicionalne medicine u celom svetu, koja je smokvu smatrala sredstvom protiv raka, japanski naučnici su iz smokve izolovali antikancerogeni sastojak — benaldehid, kojiim se čak tretiraju bolesni od raka.
Takođe posloje neke potvrde savremene medicine o uticaju smokve na dugovečnost, naročito u mediteranskim zemljama.

Naučnici su izolovali iz smokve enzime zvane ficine, koji pomažu varenje hrane.
Protiv zatvora (konstipacije): 150—200 g sušenih smokava potopiti uveče u vodu, ostaviti da odstoje do ujutru, a zatim pojesti i rastvor popiti, pre doručka. Kombinacija sa sušenim šljivama ima još bolji efekat (50% smokava i 50% sušenih šljiva). Ovu recepturu koristiti sve dok zatvor ne prestane, a i kasnije povremeno za bolje varenje: iseći 3—4 suve smokve i isto toliko suvih šljiva, potopiti ih u čašu vode i ostaviti da prenoće, pa ujutro, pre doručka, pojesti nabubrele plodove a tečnost popiti. Ovo treba ponavljati bar 20 dana.

DIJETE KOJE OGRANICAVAJU KORIŠCENJE
• Dijeta bez šećera.
• Dijeta sa malo biljnih vlakana i nesvarljivih ostataka.
• Dijeta sa malo natrijuma (sušene smokve tretirane sumporom).