Šljiva je veoma lekovita: reguliše varenje, čisti organizam, odstranjuje iz njega štetne materije, podstiče rad jetre, pomaže kod umora i popravlja apetit…
Šljiva (Prunus domestica) je koštunjavo voće svima poznatog ukusnog ploda, poreklom iz Male Azije. Korišćena je još u starom veku. Iz starih zapisa saznajemo da je krasila viseće vrtove Vavilona. U stari Rim je dopremana iz Sirije, a Rimljani su je konzervisali sušenjem. Zapadna Evropa upoznala je šljivu zahvaljujući krstašima koji su je doneli iz svojih ratnih pohoda. Danas se uzgaja više od 2.000 sorti šljiva raznih boja (crne, crvene, bledoljubičaste, žute), a procenat antioksidanasa u njima varira zavisno od sorte i podneblja. Ovo voće jede se sveže i suvo, čak i kao sok od suvih šljiva. Naša najpoznatija sorta – požegača – sazreva krajem avgusta i u prvoj polovini septembra, a čačanska rana u drugoj dekadi jula. Najbolja je ona koju možete da uberete u svom voćnjaku, ali i ona na pijaci ili u prodavnici ako znate kako treba da izgleda. Šljiva treba da bude s peteljkom, čvrsta i neoštećena, dok je “zamagljena” površina dokaz da se njom pravilno rukovalo.
Šljiva ima malo kalorija – puno antioksidanasa
Svež plod šljive u 100 grama sadrži: 84% vode, 10% ugljenih hidrata, 0,6% belančevina i 2,1 g biljnih vlakana. Od vitamina ima 220 mg karotena (provitamin A), 3 mg vitamina C, 0,70 mg vitamina E, 3
mg folne kiseline, 1,2 mg niacina i vitamii B6, kao i obilje minerala: 190 mgkalijum: 16 mg fosfora, 11 mg kalcijuma, 7 mg magnezijuma, natrijum, gvožde i bakar. Takodje sadrži pektine i jabučnu kiselinu.U 100 g ploda suve šljive ima 23 g vode, 44 ugljenih hidrata, 2,4 g belančevina i 16, g biljnih vlakana.U košticama ima najviše masnog ulja 45%, amigdalina i benzoeve kiseline. Vrlo lep ukus šljive potiče oi dobrog odnosa šećera (5 različitih vrsta) i voćnih kiselina.Šljive imaju malu energetsku vrednost – samo 46 kalorija – oko četii puta manje od hleba. Zbog obilja vitamina, minerala, biljnih vlakana i prirodnih šećera, zauzimaju važno mesto u ishrani.Odlično prolaze na ORAC testu i sa 94 ORAC jedinica ubrajaju se u najvrednij voće što se tiče količine antioksidanasa. Naravno, najveći deo te antioksidantn moći dolazi od plavoljubičastog pigmenta u njihovoj koži.
Pomoć pri umoru i kod usporenih creva
Šljiva doprinosi poboljšanju ishrane, tim pre što njen sastav u biološki najprhvatljivijim oblicima ljudski organizam prihvata i time je iskoristljivost velika. Laksativno delovanje šljive ima naročitu prednost jer je, zbog nedovoljne fizičke aktivnosti i načina ishrane, aktivnost creva – naročito kod starijih osoba – otežana i usporena, s nepovoljnim posledicama. U narodnoj medicini sveže i osušene šljive oduvek su korišćene protiv hroničnog zatvora. Taj učinak pripisuje se, između ostalog, i jednoj supstanci koju sadrži suva šljiva, dihidroksifenil izatinu, koja stimuliše peristaltiku creva. Osim toga, sorbitol (vrsta šećera) kao i neki sastojci fenola suve šljive pripomažu tom laksativnom učinku. Konačno, kao i svako drugo suvo voće, tako i suve šljive sadrže biljna vlakna koja mogu da budu vrlo efikasna u tretmanu konstipacije.Šljive se takodje svrstavaju u bazno voće bogato kalijumom koji je neophodan za održavanje acidobazne ravnoteže. Intenzivna telesna aktivnost kod povišene temperature, noćni rad i stres izazivaju pad nivoa kalijuma, što prouzrokuje umor organizma.
Šljiva saveznica čvrstih kostiju
Rezultati naučnih istraživanja pokazuju da je konzumacija dvanaest šljiva dnevno tokom osam nedelja smanjila LDL holesterol (tzv. loš holesterol) kod osoba koje su već imale hiperholesterolemiju.Sa istim ciljem su rađena ispitivanja za ukupni holesterol, ali nije se došlo do nekih značajnijih rezultata. Tek će nove studije omogućiti da se bolje istraže sastojci koji se nalaze u svežoj i suvoj šljivi, a koji bi mogli da imaju efikasan učinak na smanjenje holesterola u krvi. Jedno istraživanje je pokazalo da konzumacija suvih šljiva povećava antioksidacijski kapacitet organizma i smanjuje neke faktore rizika od raka debelog creva. Pokazalo se da su ekstrakti šljiva pomogli da se smanji razvoj i inhibira proliferacija raznih kancerogenih ćelija in vitro. Neka ispitivanja su pokazala da se konzumacijom suvih šljiva prevenira smanjenje gustine kostiju (koja je, između ostalog, izazvana i manj-
kom hormona). Konzumacija suvih šljiva mogla bi takođe efikasno da deluje i na zdravlje kostiju kod žena u menopauzi. Ipak, u slučaju unakrsne alergije, svakako je treba izbegavati. To se posebno događa u kombinaciji sa aspirinom, jer sadrži salicilnu kiselinu.
Jelovnik sa šljivama
Kao što je poznato, u ishrani se šljiva koristi sveža i sušena. Od nje se prave pekmez, džem, kompot, slatko i rakija šljivovica, a dobro je poznata i kao dodatak jelima od mesa. Na jelovniku bi trebalo da bude što češće, u raznim oblicima. Najpoznatiji zaštitni znak bakine kuhinje je pekmez ili džem od šljiva. Kuvana u vodi ili vinu s dodatkom šećera, pomorandžine ili limunove kore i začina, izvrstan je kompot. Nezamenljiva je u kombinaciji s različitim vrstama testa, od pita do knedli od krompirovog testa. Gušći preliv od propasiranih kuvanih šljiva sa šećerom i cimetom, a po želji i muskatnim oraščićem, poslužite sa sladoledom od vanile. U slanim jelima najviše se koristi sušena šljiva, posebno u kombinaciji sa svinjetinom, junetinom i živinom. Svinjetinu i živinsko meso možete da punite ili da oblažete šljivama, a kad dinstate junetinu dodajte je u sos da biste mu dali dodatnu punoću. Šljivovica, obična ili prepečenica, odličan je tradicionalni aperitiv, a možete je koristiti i za flambiranje slatkih i slanih specijaliteta. Evo i jednog starinskog recepta za džem od šljiva. Potrebno vam je 1,5 kg šljiva, 150-200 g šećera i cimet.Šljive očistite od koštica i poredajte u originalni pleh od rerne, kožom prema dole. Pospite šećerom i cimetom. Pecite u rerni na 200 C otprilike 40 minuta i pazite da ne zagori. Gotove su kad se otopljeni šećer pomešan sa sokom od šljiva malo zgusne. Gotov džem stavite u zagrejane tegle, ohladite i čuvajte na hladnom do upotrebe.
Suve šljive imaju najviše antioksidanasa!
Kao što su govorile naše bake, suve šljive su dobre za sve bolesti. Osim što su odlično sredstvo za održavanje pravilnog rada organa za varenje i što sadrže obilje vitamina i minerala, od svih vrsta voća i povrća one su na vrhu po sposobnosti apsorpcije radikala kiseonika (ORAC) sa čak 5.750 jedinica, što znači da je suva šljiva voće s najviše antioksidanasa! Tim otkrićem borovnica je dobila jaku konkurenciju, koja je i znatno jeftinija. Dovoljno je pojesti samo dve-tri šljive dnevno.
