Slatki krompir batat nije samo ukusna namirnica, već je veoma dobar i za zdravlje kardiovaskularnog sistema. Reč je o jestivoj, podzemnoj lukovici koja vodi poreklo iz Centralne Amerike. Batat je povrće bogato skrobom,dobar izvor antioksidanasa, vitamina, minerala i vlakana koji su ključni za dobro zdravlje.
Sa botaničke tačke gledišta, ova skrobom bogata biljka je dikotiledona, pripada porodici convolvulacae i botaničari su je nazvali ipomoea batatas.
Slatki krompir batat raste u tropskim, toplim predelima. Za uspešan rod je bitno samo da ima dovoljno vode; sam uzgoj ne zahteva previše pažnje. Ova kvrgava biljka je obično duguljasta sa šiljatim krajevima i ima tanku ljusku, čija boja može biti različitih nijansi crvene, ljubičaste, smeđe i bele, zavisno od vrste.
Krompir batat ne bi trebalo mešati sa jamom, biljkom sličnih karakteristika (koren bogat skrobom) koji uglavnom raste u zapadnoj Africi. Jam je daleko veći i može težiti i do 55 kg i biti dugačak do dva metra. Jam je isključivo tropska biljka koja ne opstaje na mestima gde temperatura pada ispod 20° Celzijusa. Bitne razlike između batata i jama su takođe i:
– Batat je dikotiledon, relativno mali i sa veoma tankom ljuskom
– Jam je monokotiledon, veći, deblje i grublje ljuske čija boja varira od ružičaste do tamno smeđe, u zavisnosti od toga gde i kako se uzgaja
Slatki krompir je, kao što mu ima kaže, slatkog ukusa i kada se oljušti, u zavisnosti od koncentracije pigmenta, može biti bele, žute, narandžaste ili ljubičaste boje.
Kubanski slatki krompir ima suvo, brašnavo meso i crvenkasto-smeđu ljusku. Umereno slatkog je ukusa i priprema se na sličan način kao i običan krompir.
Lišće batata je takođe jestivo. Ono zapravo sadrži mnogo više vlakana i hranljivih sastojaka nego mnoge druge biljke čije je lišće zastupljenije u ishrani.
Zašto je batat zdrav?
– Batat je visoko kalorična namirnica (90 kalorija u 100 grama, naspram 70 kalorija u 100 grama kod običnog krompira). Ipak, ova namirnica ne sadrži zasićene masti niti holesterol i bogata je vlaknima, antioksidansima, vitaminima i mineralima.
– Kalorije dolaze iz skroba, složenog ugljenog hidrata. Batat sadrži više amiloze (polisaharid koji učestvuje u izgradnji skroba) nego što običan krompir sadrži amilopektina (biljni polisaharid). Amiloza podiže nivo šećera u krvi sporije nego prosti biljni šećeri (fruktoza, glukoza) i zbog toga je preporučljiva kao zdravija nego namirnice koje sadrže proste šećere, i mogu je konzumirati i dijabetičari.
– Batat je izuzetan izvor biljnih sekundarnih metabolita i fenola, poput beta-karotena i vitamina A. 100 grama ovog krompira sadrži 14.187 internacionalnih jedinica vitamina A i 8.5 mikrograma beta-karotena, što ovu namirnicu čini najbogatijom ovim sastojcima u čitavoj grupi podzemnog povrća. Ovi sastojci su veoma moćni prirodni antioksidansi. Vitamin A je značajan za izgradnju ćelijskih membrana i kožu. On je jedan od glavnih vitamina koji su značajni za vid. Ishrana voćem i povrćem bogatim sekundarnim metabolitima je dobra prevencija protiv karcinoma pluća i usne duplje.
– Slatki krompir batat je bogat vitaminima B1, B2, B3, B5 i B6. Ovi vitamini su bitni za osećaj zasićenosti i njihova funkcija je da služe kao različiti enzimi koji ubrzavaju metabolizam.
– Krompir batat sadrži visok procenat minerala poput gvožđa, kalcijuma, magnezijuma, mangana i kalijuma koji su vrlo važni kao enzimi za podsticanje metabolizma proteina i ugljenih hidrata.
– Lišće slatkog krompira sadrži više hranljivih sastojaka nego koren. 100 grama lista sadrži više gvožđa, vitamina C, folne kiseline, vitamina K i kalijuma, ali manje natrijuma nego koren.
Izbor i skladištenje
Iako je lišće batata poslastica u nekim delovima sveta, koren odnosno sam krompir je mnogo rasprostranjeniji i poznatiji među ljubiteljima slatkog krompira. U svakom većem marketu možete naći svež krompir, koji ćete prepoznati prema nežnoj, tankoj ljusci i čvrstom mesu.
Najbolji ukus i najviše hranljivih sastojaka sadrži organski uzgajan batat.
Izbegavajte mekane, mlitave i očigledno sasušene krompire. Takođe, izbegavajte one koji na dodir deluju drvenasto i previše čvrsto, jer neće biti toliko ukusni i sadrže previše vlakana. Kao i kod običnog krompira, kada proklija batat gubi ukus i hranljive sastojke.
Operite batat pod tekućom vodom kako biste uklonili tragove peska i zemlje. Držite ih na hladnom, mračnom mestu, sa dosta vazduha.
Priprema i serviranje batata
Za početak, operite batat u hladnoj vodi. Možete ga jesti i sirovog, zajedno sa ljuskom. Ako želite da ga kuvate ili pečete, možete ga oljuštiti pre ili nakon pripreme. Evo nekoliko predloga za serviranje:
– Svež batat se može jesti i sirov
– Barenje u vodi sa prstohvatom soli će mu dati još bolji ukus. Oljuštite ga pre jela
– Često se koristi u meksičkoj kuhinji i širom Latinske Amerike je poznat kao camote
– Reš-pečen batat preliven šerbetom od smeđeg šećera je izuzetno popularna brza hrana na Filipinima
– Oljušten batat se može koristiti u supi, sosovima, paprikašima i sličnim slanim jelima, ali i za poslastice – kolače, pite itd.
– Batat se može koristiti i kao sastojak hrane za bebe
– Čips od slatkog krompira je izvrsna grickalica
Kada ga treba izbegavati?
Batat sadrži oksalnu kiselinu, prirodnu supstancu koja se nalazi u nekim vrstama povrća i može, kada se kristalizuje, izazvati kamen u bubregu ili drugim delovima urinarnog trakta kod nekih ljudi. Zbog toga bi ljudi koji već imaju problema sa kamenom u bubregu ili sličnim obooljenjima trebali da izbegavaju batat. U svakom slučaju, unos dovoljnih količina vode normalizuje mokrenje kod ovih ljudi i smanjuje rizik od nastajanja kamena u bubregu.
