Uz mnoga lekovita svojstva koja poseduje, šargarepa preventivno deluje u slučaju “moderne kuge” zvane moždani udar. Istraživanje sprovedeno medu 87.000 medicinskih sestara tokom osam godina na Harvardu, dokazalo je da konzumiranje pet velikih šargarepa nedeljno smanjuje rizik od moždanog udara za čak 68%!
Da bi došla na naše stolove i postala nam gotovo svakodnevni sastojak u kuhinji, šargarepa je prešla daleki, viševekovni put. Podaci govore da se uzgajala još pre 2.500 godina u staroj Grčkoj, a u divljini rasla na obroncima Himalaja. Tadašnja šargarepa je vrlo malo ličila na današnju (boja korena bila je ljubičasta) ali u doba stare Grčke, u Avganistanu se pojavila šargarepa žutog korena, koja se dalje uzgojem razvijala u prve oblike šargarepe kakvu danas poznajemo. Obe su se sorte proširile Mediteranom i koristile u medicinske svrhe kod starih Grka i Rimljana. Hipokrat ju je još 430. godine pre n. e. koristio u svojim receptima, dok je starim Rimljanima bila omiljeno povrće, pa su je u svojim spisima hvalili cenjeni učenjaci poput Plinija i Galena. Kraljevski lekar Matiolus pisao je u srednjem veku kako je šargarepa “prijateljsko i ljupko jelo”, jer muževe čini radosnim, olakšava im varenje, a time i raspoloženje. Kad su šargarepe konačno stigle u Englesku u doba kraljice Elizabete, bile su prava retkost pa su bile na izuzetno skupe. Prve šargarepe stizale su u čitavoj paleti boja – crvenoj, žutoj i purpurnoj – medu kojima nije bilo narandžaste, sve dok u 18. veku u Holandiji nije uzgojena šargarepa te boje na koju smo navikli.
Šargarepa sastav
Latinski naziv šargarepe, Daucus (Daucus carota) potiče od grčke reči “daio” -goreti, zbog njenog stimulativnog delovanja koje je posebno značajno za seme.
Glavne hranljive materije u šargarepi raspoređene su na sledeći način: 89% ugljenih hidrata, 6% belančevina i 5% masti. Prema navedenom, ugljeni hidrati su i glavni nosioci energetske vrednosti, koja iznosi 41 kaloriju na 100 g sveže namirnice. Šargarepom zadovoljavate čak 308% dnevnih potreba za vitaminom A, a spada i u grupu odličnih izvora vitamina K – 21%. Narandžastu boju šargarepi daje karoten, materija iz koje se u našem organizmu sintetiše vitamin A. Karoten se različito iskorišćava u našem organizmu, zavisno od načina pripremanja šargarepe. Tako je iskorišćenje karotena u sirovoj šargarepi 2%, u kuvanoj 18%, a u sirovoj ribanoj 82%. Takode, šargarepa je dobar izvor dijetalnih vlakana, vitamina C i kalijuma. Iako šargarepa sadrži mnogo prirodnog šećera, pa se u većim količinama ne preporučuje dijabetičarima, vlakna u mrkvi sprečavaju da taj šećer brzo “projuri” u krvotok i uzrokuje povećano lučenje insulina. Ako izbegnete šargarepu, ostaćete bez najboljeg izvora beta karotena i drugih za zdravlje korisnih fitonutrijenata. Ionako dobar nutritivni profil popraviće i činjenica da šargarepa ima vrlo male količine zasićenih masnoća i holesterola, a ne treba zaboraviti ni vitamine tijamin, nijacin, vitamin B6 i folate, i mineral mangan. Neki nutricionisti smatraju da se nutrijenti iz šargarepe mogu bolje iskoristiti ukoliko se šargarepa blanšira.
Lekovita svojstva šargarepe
Šargarepa podstiče mokrenje, rad creva, sprečava kod dece anemiju, jača rekonvalescente, pomaže kod oštećene jetre, štiti od prehlada i infekcija, jača organizam, deluje povoljno kod proliva, deluje na proširenje krvnih sudova, pa štiti od ateroskleroze, jača imunološki sistem, poboljšava vid (posebno noćno slepilo) i efikasna je kod prolećnog
umora. U Americi je nazivaju “borcem protiv raka”. Alfa i beta karoten deluju na obnavljanje već oštećenih ćelija, pa po tome šargarepa zauzima vodeće mesto u lečenju raka. Stručnjaci savetuju pušačima da dnevno pojedu jednu svezu šargarepu temeljno i dobro je žvaćući. Smatra se da će tako rizik od raka pluća opasti za čak 50%. Šargarepa je bogata i vrstom pektina kojeg imaju samo jabuke, a koji je važna zaštita od raka creva. Jedna šargarepa dnevno pokriva dnevne potrebe deteta za karotenom i pomaže u lakšem i boljem shvatanju i učenju. Podstiče izlučivanje sluzi kod prehlade, pomaže kod astme i raznih vrsta stresa.
