Samonikle biljke su riznica vitamina i minerala…
Postoji obilje divljeg samoniklog lekovitog bilja kojim svakako vredi obogatiti svakodnevnu ishranu. Umesto trava gajenih u plastenicima, koje nam tržište nudi u svako doba godine, u ovom periodu treba se okrenuti bilju koje “uzgaja” priroda. Za razliku od pitomog, samoniklo bilje koje se može koristiti u ishrani ne zahteva hemijsko tretiranje, a često sadrži i dva puta više vitamina i minerala, pa su i njegova lekovita svojstva jača. Ipak, ne treba zaboraviti da je uvek bolje brati biljke koje rastu što dalje od puteva, fabrika ili nekih
drugih izvora zagađenja. Samoniklo bilje može se u ishrani koristiti u obliku salata, variva, sokova, začina, čajeva…
Samonikle biljke koje mogu da se koriste u ishrani
Cikorija
Vodopija ili cikorija je višegodišnja zeljasta biljka koja se koristi i u ishrani i u lečenju. U lekovite svrhe upotrebljavaju se list, cvet i koren, koji se primenjuju u terapiji bolesti organa za varenje. Cikorija sadrži inulin, nesvarljivi ugljeni hidrat, zbog čega je preporučljiva za ishranu dijabetičara. U svom sastavu ima i pektin, voćni šećer i škrob, a najčešće se priprema kuvanjem, dok je neki koriste i kao zamenu za kafu.
Kopriva
Kopriva je prirodni koncentrat vitamina, minerala i hlorofila. Odlična je protiv anemije i za pročišćavanje krvi, kao i u terapiji niskog krvnog pritiska, oboljenja jetre, žuči i slezine, proliva i unutrašnjih i spoljašnjih krvarenja. Koristi se i u slučaju plućnih bolesti, suženja krvnih sudova, “pušačkih nogu”, otečenih limfnih žlezda i mnogih drugih bolesti. Ovo je jedna od najlekovitijih biljaka i zato je treba uvek imati pri ruci, svezu, suvu, ili u obliku tinkture.
Čičoka
Ovo je krtolasta samonikla biljka koja se koristi prvenstveno kao hrana. Mladi listovi ove biljke mogu da se upotrebe za pripremu salate, ali se u ishrani najviše koristi koren. Krtola čičoke ne sadrži škrob već samo inulin, što je čini pogodnom za ishranu dijabetičara.
Bokvica
U proleće, dok su joj listovi još mladi, bokvica može da se koristi za pripremu salata, čajeva, sirupa ili obloga. List je izuzetno efikasan u lečenju kožnih oboljenja, kašlja, astme, slabosti bubrega, bolesti organa za varenje, za čišćenje krvi… Seme bokvice pomaže u slučaju kamenja u bubrezima.
Dragoljub
List i cvet ove biljke upotrebljavaju se u svežem stanju. Dragoljub ima antibiotsko dejstvo, dok se list u proleće koristi za pripremu salata ili soka. Ovu biljku treba uvek imati pri ruci jer deluje protiv štetnih klica. Osim toga, pogodna je i za lečenje hroničnog bronhitisa, astme, emfizema pluća, žuči i protiv opadanja kose. Seme dragoljuba ima istu svrhu kao i list i cvet.
Divlji kesten
U lekovite svrhe koriste se plod i njegova kora. Preparati od divljeg kestena služe za lečenje opekotina od sunca i
kožnih oboljenja, ali i za uklanjanje pega. Ekstrakt ovog ploda pokazao se veoma delotvornim u lečenju hemoroida, nosne sluznice, proširenih vena, reumatizma, gihta, uvećane prostate… Osim u lekovite svrhe, kesten se koristi i u ishrani, sam ili kao vrlo ukusan sastojak poslastica.
Ljoskavac
Plod ove trajne zeljaste biljke moćan je diuretik i efikasno uspostavlja funkciju probave. Od ploda se mogu praviti sok, sirup, vinski ili alkoholni ekstrakt, pekmez, a jede se i svež.
Maslačak
Jestivi deo ove biljke je list, vrlo bogat hranljivim materijama, naročito belančevinama, C vitaminom, karotenom, gvožđem, kalcijumom,fosforom. U ishrani maslačak je pogodan za pripremu salata, variva, čorbi… Osim lista, u ishrani se koristi i koren, u sirovom obliku, kao dodatak jelima.
Prirodni je diuretik, a primenjuje se i protiv bolesti jetre i žuči, za izbacivanje kamenja iz žuči i bubrega, za razređivanje krvi… Sok od ove biljke uklanja bradavice.
Samonikla biljka piskavica
Piskavica, jedna od najstarijih lekovitih biljaka, poznata je kao sredstvo za rastvaranje sluzi i lečenje opekotina. Spolja se upotrebljava za lečenje hemoroida, a iznutra za pospešivanje slabog apetita, ublažavanje kašlja i rasterivanje sluzi, snižavanje šećera… U lekovite svrhe koristi se seme iz mahune piskavice. Može da se kuva kao kaša ili se semenke melju u prah, što se smatra delotvornijim.
Potočarka
Potočarka se upotrebljava isključivo sveža, a u lekovite svrhe koriste se list i cvet. Bogata je vitaminima i mineralima i pogodna je za pripremu salata, ali nije preporučljivo unositi više od 250 g dnevno.
