Ribe kalorije nutritivna vrednost

RIBE SASTAV I KALORIJSKA VREDNOST
Jedna holandska izreka glasi:
-Zemlja sa puno haringe može ostati sa malo lekara.

Riba je veoma važna životna namirnica, lako svarljiva i bogata belančevinama visoke biološke vrednosti sličnim mesu. Nekim narodima (Japan i dr.) riba predstavlja osnovni i najvažniji izvor belančevina. Smatra se zdravom hranom, naročito bela riba, koja ima malo masti sa nezasićenim kiselinama.

Potrošnja ribe kod nas je mala — oko 3,4 kg po stanovniku godišnje, od čega na morsku ribu otpada — 1,4 kg, rečnu i jezersku — 1,9 kg i na riblje konzerve — 0,1 kg.
Osnovni sastojci ribe su: voda — oko 75%, belančevina — oko 15—18%, masti 0,2—18% (losos, haringa i skuša sadrže između 10% i 15% masti).
Većina vrsta riba imaju manje masti nego meso, a te masti i ulja sastavljene su pretežno od nezasićenih masnih kiselina, i to mnogo više nego što je kod junetine, svinjetine i ovčetine. Na primer, kuvana tunjevina ima l%—2% masti, a ta mast se sastoji 63% od nezasićenih masnih kiselina. Tamno-narandžasti losos ima više masti nego bledoružičasti, a nezasićene masne kiseline su zastupljene čak sa 68%. Masti haringe se sastoje od 82 % nezasićenih masnih kiselina. Najmanje masti ima bela riba kao bakalar (0,5—4%).

Ribe kalorije na 100 gr
Pastrmka potočna = 84 kalorije
Pastrmka kalifornijska = 196 kalorije
Štuka = 87 kalorije
Šaran = 129 kcal
Som = 175 kcal
Krkuša = 75 kcal
Klen = 80 kalorija
Jegulja = 238 kcal
Grgeč = 78 kcal
Deverika = 107 kcal
Jesetra = 110 kcal
Tuna konzervirana = 258 kcal
Sardina u konzervi = 330 kalorija
Skuša = 175 kalorije
Losos = 210 kalorija
Losos u konzervi = 170 kcal
Bakalar svež = 82 kcal
Bakalar sušeni = 343 kcal
Zubatac = 79 kcal
List = 84 kcal
Oslić = 72 kalorije
Ajkula = 82 kalorije
Haringa = 235 kalorije
Dimljena haringa = 210 kcal
Škarpina = 87 kcal

Plodovi mora kalorije na 100 grama
Rakovi = 73 kcal
Lignje = 82 kcal
Ostrige = 50 kcal
Dagnje = 67 kcal
Škampi = 90 kcal
Jastog = 87 kcal
Sipa = 74 kcal
Kavijar = 263 kcal

Ribe su, pored lake svarljivosti i pune hranljive i biološke vrednosti, korisne i kao zaštitnici arterija.

Veoma važan sastojak ribe je masna kiselina Omega-3 i još neke kiseline, koje odstranjuju holesterol iz organizma. Omega-3 masnom kiselinom naročito su bogate ribe hladnih voda: skuša, haringa, losos, tuna, sardina, postrmka, jezerska bela riba i druge.

Ribe su bogat izvor vitamina B grupe, naročito tiamina (B1) niacina (B3), B12 u čemu naročito prednjači losos. Vitamina D ima najviše u haringi, skuši i tunjevini, a naročito mnogo u ulju od bakalara. 100 g haringe, skuše ili tunjevine sadrži skoro dvostruku dnevno potrebnu količinu u ovom vitaminu, a dve kašike ulja od bakalara — čak 28 puta više od dnevne potrebe. Masne ribe su bogat izvor vitamina A i D.
Od mineralnih sastojaka najviše ima kalcijuma, kalijuma, i joda, naročito u sardinama. Mekane kosti sitne ribe ili konzerve sardine, skuše i lososa odličan su izvor kalcijuma, kao i ribe kuvane u sirćetu i marinadi uopšte.

KUPOVINA I ČUVANJE
Kupovati: Cele ribe sa blagim mirisom i sjajnom kožom, sa crvenkasto-ružičastim i vlažnim škrgama, i svetlim, bistrim i buljavim očima. Meso treba da je elastično i nakon pritiska prstom da se ponovo vraća u pređašnje stanje.

Fileti, treba da izgledaju vlažni, ne sasušeni.
Kod kupovine zamrznute ribe, kupovati dobro zatvorena pakovanja u zamrznutom stanju i ambalaži od nepropusnog materijala.

Izbegavati: kod celih riba one koje imaju utonule oči u očnu duplju, što ukazuje na to da riba nije sveža. Filete koji izgledaju sasušeni. Zamrljane paketiće smrznute ribe, deformisana pakovanja i sa kristalima leda na pakovanju, što ukazuje na to da je riba bila odmrznuta i ponovo zamrznuta. Imati na umu da je odmrznuta riba naročito brzo kvarljiva.

Čim donesete ribu kući, odmah je izvadite iz plastične ambalaže ako je upakovana, a ako pri otvaranju primetite da je miris neprijatan, takvu ribu treba vratiti prodavcu i ne rizikovati. Držati je u najhladnijem delu frižidera, i to ne duže od dan-dva.
Riba se veoma brzo kvari zbog sadržaja nezasićenih masnih kiselina koje na vazduhu oksidišu i užegnu.

Zamrznutu ribu držati u frizu sve dok niste spremni da je pripremate. Može se čuvati u frizu do 2 meseca, ne duže. Inače, zamrznuta riba nikada ne može imati miris i ukus kao sveža.

Riblje konzerve držati na hladnom, može i u frižideru, ali nikako u zamrzivaču. Što je skladište hladnije, to se duže mogu održati.

Zamrznuta riba. Količinski je ona danas na tržištu više rasprostranjena nego sveža. Kada se riba zamrzava stvaraju se kristali leda koji oštećuju ćelije ribljeg mesa i dolazi do ispuštanja vode kada se odmrzava. Trenutnim zamrzavanjem to se donekle izbegava, ali svaka odmrznuta riba ima nešto izmenjen ukus i miris i manje je sočna nego sveža riba. Više naginje užeglosti i ima manje vitamina B grupe. Zamrzavanje usporava, ali ne zaustavlja oksidaciju masti. Kod kupovine prednost davati zamrznutoj ribi upakovanoj u celofan ili u drugu nepropusnu ambalažu. Jednom odmzrnuta riba ne sme se ponovo zamrzavati.