Ribe i zdravlje

LEKOVITA SVOJSTVA RIBE
-Štiti arterije od oštećenja i razređuje krv.
-Sprečava zgrušavanje krvi (antitrombotik).
-Smanjuje trigliceride i loši holesterol u krvi.
-Snižava krvni pritisak.
-Smanjuje opasnost od srčanog udara i kapi.
-Olakšava simptome reumatičnog artritisa.
-Ublažava migrensku glavobolju.
-Jača i reguliše imuni sistem.
-Ublažava napade bronhijalne astme.
-Sprečava rana oboljenja bubrega.
-Povećava mentalnu energiju.
-Sprečava pojavu raka kod laboratorijskih životinja.

K o l i k o RIBE JESTI ZA DOBRO ZDRAVLJE?
Jesti ribu umesto mesa kada god je to moguće. Jedno ili dva jela sa ribom — nedeljno, može prepoloviti opasnost od srčanih oboljenja. Oko 100 g skuše iz konzerve dnevno smanjuje krvni pritisak za oko 7%. Iste količine ribe stimuliše hemizam mozga i doprinosi koncentraciji i većoj budnosti.
Vekovima se riba u narodnoj medicini smatrala korisnom i lekovitom hranom. Naročito su lekovita svojstva, širom sveta, pridavana ulju iz jetre bakalara, i to kao leku za razvoi dece, lek protiv artritisa i kao »hrani za mozak«.

RIBE — ZA SRCE
U Savremenoj medicini najveći značaj pridaje se sastojku Omega-3, koji se nalazi u ribljem ulju i deluje kao zaštita od srčanih oboljenja — verovatno sprečavanjem taloženja masnih pločica na zidovima krvnih sudova. Ova jedinstvena masna kiselina pomaže da se blokira hiperprodukcija hormonima sličnih materija, zvanih prostaglandini koji, u većim količinama izazivaju zapaljenja i utiču na ćelije da počinju štetne procese, kao: stvaranje ugrušaka krvi, upale i iMune reakcije. Iz tih razloga se ovoj nezasićenoj masnoj kiselini (Omega-3 iz ribljeg ulja) pripisuju neka dejstva slična aspirinu kao agensu protiv zapaljenja i kao imunom regulatoru i antikoagulantu krvi.

Neosporno je da riba u ishrani štiti od kardiovaskularnih oboljenja, a to potvrđuju mnoga naučna saopštenja istraživača u medicinskim časopisima širom sveta. Mnogi od njih tvrde da prisustvo ribe u jelovniku, dva do tri puta nedeljno može da zaštiti od srčanih oboljenja.

Razni eksperimenti pokazuju da riba u ishrani najveće dejstvo ima na srčana oboljenja, delovanjem na holesterol u krvi. Nesumnjiv je zaključak da oni koji jedu ribu ređe oboljevaju na srcu. Srčani udar je praktično nepoznat među Eskimima, koji jedu prosečno 400 GRAMA morske hrane dnevno, bogate Omega-3 sastojkom. Stanovnici sela u Japanu koji jedu oko 200 g morske hrane dnevno, retko oboljevaju od koronamih srčanih oboljenja. Norveške studije pokazuju da se konzumiranjem samo 100 g skuše svakog dana smanjuje nivo holesterola u krvi, a britanski naučnici su nedavno saopštili da oni koji se hrane ribom imaju najveću koncentraciju korisnog HDL holesterola u krvi, više nego kod vegetarijanaca. Švedski naučnici tvrde da postoji korelacija između količine ribe u ishrani i male opasnosti od srčanih oboljenja.

Prema ispitivanjima u Norveškoj, vršenim u jednom gradu, stanovnici koji jedu najmanje 50 g ribe dnevno imaju upola manji rizik od fatalnog srčanog udara, u odnosu na one koji ne jedu ribu. Prema rezultatima istraživanja vršenih u SAD, treba jesti više od dva jela od ribe nedeljno, da bi se izbegla opasnost od srčanih oboljenja. Smatra se da ribe sadrže još neke nedovoljno istražene sastojke — zaštitnike srca.