Sve više ljudi, naročito žena, zbog manjka fizičke aktivnosti, stalne izloženosti stresu i loše ishrane, ima problem sa insulinskom rezistencijom. Neki čak tvrde da ovo metaboličko stanje dana poprima epidemijske razmere i može se okarakterisati kao bolest savremenog društva.
Međutim, ne treba zanemariti i nasledne faktore koji utiču na nastanak oboljenja. Ukoliko u porodici postoji osoba koja boluje ili je bolovala od dijabetesa tipa 2, treba više obratiti pažnje i na vreme sprečiti razvoj IR. Kako se leči, koji je režim ishrane za insulinsku rezistenciju i koje namirnice je poželjno konzumirati, saznaćete u tekstu koji sledi.
Šta je insulinska rezistencija i kako se leči?
Insulinska rezistencija, ili skraćeno IR, predstavlja poremećaj u metabolizmu koji se karakteriše neadekvatnim odgovorom ćelija na dejstvo insulina. Insulin je hormon pankreasa koji pomaže ćelijama ljudskog tela da glukozu pretvore u energiju. Kada se on dovoljno proizvodi, a ne može da se efikasno iskoristi (ćelije su otporne na njegovo dejstvo), pankreas reaguje tako što ga proizvodi još više. Tada dolazi do hiperinsulinemije i nastanka insulinske rezistencije. Ukoliko se ne leči na vreme, ovo predijabetično stanje može prerasti u dijabetes tipa 2.
Ljudi često zanemaruju simptome insulinske rezistencije kao što su: glad neposredno nakon obroka, preterana želja za slatkišima, hronični nedostatak energije, konstantan osećaj žeđi i slično. Žene koje imaju neredovne cikluse, pokomernu maljavost, akne, tamnije prebojenosti kože pazuha i prepona, kao i dijagnostikovan sindrom policističnih jajnika, treba odmah da se jave endokrinologu. Ukoliko se reguliše na vreme, insulinska rezistencija neće dovesti do većih problema u organizmu. U suprotnom može značajno uticati na sterilitet.
Endokrinolozi u lečenju ovog oboljenja savetuju upotrebu medikamenata, umerenu fizičku aktivnost, i poseban režim ishrane za insulinsku rezistenciju. Od lekova najčešće se koriste oni koji sadrže metformin, a najpoznatiji je glukofaž. Od suplemenata se preporučuju berberin, hrom, magnezijum i vitamin D3. Umerena fizička aktivnost je nešto što se podrazumeva kada ljudi imaju problem sa šećerom. Svakodnevno pješačenje u trajanju od minimum pola sata, preporučljivo nakon obroka, uticaće na “buđenje” ćelija i prihvatanje insulina. Naravno, fizička aktivnost nema efekta bez pravilne ishrane, a kao model može poslužiti ishrana za dijabetičare.
Režim ishrane za insulinsku rezistenciju – tajna prirodnog lečenja
Kada vam je dijagnostikovana insulinska rezistencija OGTT testom, važno je da ne očajavate. Nije u pitanju neizlečiva bolest, već problem koji se može rešiti i lako držati pod kontrolom. Pre svega potreban vam je pravilan režim ishrane za insulinsku rezistenciju.
Najbolje je jesti neprerađenu hranu i izbegavati visokoprerađenu hranu. Izbegavajte pržena, a naročito pohovana jela. Bolja varijanta je da koristite pećnicu. Ugradna rerna postaće vam najbolji prijatelj u kuhinji. Možete koristiti kese za pečenje u koje dodajete vrlo malo ulja. Možda će vam na početku biti teško da se naviknete, ali vremenom ćete uvideti koliko je zapravo lako hraniti se zdravo.
Druga bitna stvar je raspored obroka, uz regulisan režim spavanja zbog lučenja hormona melatonina koji je sastavni deo našeg imunog sistema u borbi protiv slobodnih radikala. Endokrinolozi savetuju spavanje između 22h i 6h. Doručak bi trebalo da bude oko 8, ručak oko 13, a večera do 19 časova. Između tri glavna obroka, treba napraviti dve užine (šaku orašastih plodova ili neko voće).
Poželjne i nepoželjne namirnice kod dijagnostikovane insulinske rezistencije
Kada vam lekar saopšti da imate problem sa insulinskom rezistencijom, prvo što će vam reći da izbacite iz ishrane su belo brašno (hleb, pekarski proizvodi), testenine, pirinač i slatkiši. Sve namirnice visokog glikemijskog indeksa (preko 50) nisu poželjne u ishrani. Sa druge strane, poželjno je jesti hranu bogatu vlaknima (paradajz, spanać, brokoli, karfiol), unositi ugljene hidrate sa niskim GI (kinou, batat, heljdu, proso), konzumirati proteine iz mesa i morskih plodova, kao i omega-3 masne kiseline iz lososa, tunjevine, sardine, orašastih plodova, jaja, avokada itd.
Za ručak i večeru možete skuvati nešto od preporučene hrane. Već smo naveli da je hranu bolje pripremati u rerni, ali na ringli možete skuvati supe, čorbe, povrće, kinou itd. Ugradna ploča sa podešavanjem temperature biće vam često upaljena, ali vi ćete prosto uživati u pripremi neke nove hrane koju možda do sad niste probali. Mediteranska i bliskoistočna kuhinja su dobri saveznici u rešavanju problema sa IR.
Kada iz ishrane izbacite proizvode koji utiču na rast insulina, posle izvesnog vremena ponovite OGTT test i videćete da su rezultati značajno bolji. Pridržavajte se saveta lekara i primenite režim ishrane za insulinsku rezistenciju koji je mnogima pomogao.
