Pšenične mekinje i klice lekovita svojstva

LEKOVITA SVOJSTVA
-Sprečavaju konstipaciju (zatvor).
-Regulišu rad organa za varenje.
-Štite od grčeva, varikoze vena, hemoroida i hernije.
-Smanjuju opasnost od raka debelog creva.

Koliko?
Kao laksativno sredstvo, uzeti 3 kašike mekinja ili 30 g (1/3 šolje) prekrupe celog zrna dnevno, što je dovoljno da se koriguje hronični zatvor. Uzimati ih sa mlekom, jogurtom, voćnim sokovima ili sa supom. Ekvivalent ovome je, po sadržaju, 120 g dijetetskih vlakana (5—6 tankih kriški hleba od prekrupe celog zrna inegralni hleb) ili tolika količina kuvane pšenice.

Pšendčne klice treba koristiti 1—2 kašike dnevno, na isti način kao i mekinje.
Još Hipokrat je ukazao na koristi od hleba umešanog od prekrupe celog zrna. U XIX veku evangelistički sveštenik S. Graham započeo je pravljenje hleba od celog zrna pšenice, jer je dotle bilo uvreženo verovanje da mekinje iritiraju debelo crevo, te je od nekih lekara čak bila zabranjivana njihova upotreba. Sasvim zasluženo se taj hleb naziva Graham hleb, a zbog toga što iz brašna nisu odstranjene mekinje i klice, ima posebna dijetetska svojstva. Neosporno je da ima laksativno dejstvo. U narodnoj medicini se mekinjama pridaje značaj u prevenciji i lečenju dijabetesa, bolesti krvnih sudova, srca i raka na nekim organima. Pšenične klice se preporučuju u slučajevima poremećaja funkcija želuca i srca, cirkulacije krvi, iscrpljenosti organizma i nervoze.

MEKINJE KAO PRIRODNI LAKSATIV
Pšenične mekinje su danas najefikasniji prirodni lek za konstipaciju. Poznato je da ako se konstipacija toleriše i zapusti može doći do pojave hemoroida, varikoza vena, čak i raka na debelom crevu. Međutim, mekinje, nasuprot verovanju, ne snižavaju holesterol u krvi i ne snižavaju krvni pritisak, a nije potvrđeno ni da deluju protiv kardiovaskularnih oboljenja.

Vredhost pšeničnih mekinja je u biljnim vlaknima, pošto je omotač zrna najbogatiji izvor nerastvorljivih vlakana. Presudan značaj mekinje imaju zato što značajno uvećavaju količinu stolice, jer biljna vlakna vezuju dosta vode. Ovo svojstvo, tvrde eksperti, je primarno za otklanjanje konstipacije i drugih poteškoća u radu creva i organa za varenje smanjujući osetljivost na rak debelog creva.

Ni jedna druga hrana ne može se uporediti sa mekinajama, kao prirodnim laksativom koji obezbeđuje obilnu i mekanu stolicu i tako uredno i lako pražnjenje kroz debelo crevo. Naučnici su zaključili da 50 g mekinja dnevno može da duplira količinu stolice. Da bi se isti efekat postigao potrebno je 14 kriški hleba, ili 4 činije kuvane šargarepe ili 5 činija kuvanog kupusa ili 11 jabuka.

Prema dru D. Burkittu iz V. Britanije, stanovnici Zapad-ne Evrope bi morali da udvostruče količinu stolice. Ovaj vrsni lekar je inače otac teorije o blagodetima pšeničnih mekinja.
On podvlači da seosko stanovništvo Afrike i Indije, gde se kroz hranu unosi puno biljnih vlakana, nema problema sa organima za varenje i oni funkcionišu uredno, od usta do debelog creva, a prolaz hrane obavi se za 30 sati. Stolica je tamo teška 300 do 500 grama, dok je ona na Zapadu teška oko 100 grama, a prolazno vreme hrane je oko 3 dana kod mladih zdravih osoba i preko 3 nedelje kod starijih.

U nekim klinikama u V. Britaniji i SAD starijim osobama koja su imale dugogodišnje probleme sa konstipacijom dodavano je 15 g mekinja dnevno u mleko, supu, krompirpire, puding i drugu hranu i izlečeno je oko 60% bolesnika.

PRAKTIČNI SAVETI
— Kod uzimanja mekinja savetuje se početak sa manjom količinom i postepeno povećavanje, sve dok se ne pokaže blagotvomo dejstvo. Pogrešno je, s vremena na vreme, uzeti veliku količinu mekinja i očekivati trenutne rezultate.
— Uglavnom grublje mekinje imaju jače dejstvo.
— Ako se uzima suviše mekinja može se izazvati dijareja (proliv).
— Uzimanjem većih količina mekinja unose se u organizam puno fitinske kiseline koja vezuje gvožđe i cink, te može izazvati anemiju i neke smetnje zbog nedostataka cinka u organizmu. Osim toga, ova kiselina uništava kalcijum, te je potrebno mekinje kombinovati sa mlekom, koje je bogato ovim elementom.