Pšenica za kuvanje nutritivna vrednost

PŠENICA ZA KUVANJE SASTAV I NUTRITIVNA VREDNOST

Pšenica ima primenu u domaćinstvu i poslastičairstvu, s obzirom na korisna svojstva koja ima nakon kuvanja, bilo sa dodacima (mleveni orah, šlag i dr.) ili bez njih.Kuvanoj pšenici se pridaju posebna dijetetska svojstva ne samo zbog sadržaja vitamina, minerala i drugih mikrooelemenata koje sadrži celo zrno (ali ne i beli hleb) već i zbog sadržaja biljnih vlakana koja veoma koriste održavanju pravilnog rada organa za varenje, a imaju i neka lekovita svojstva. Smatra se korisnom namirnicom, koja se može naći u svakoj većoj prodavnici.

S obzirom na to da se pšenica koristi direktno za kuvanje, bez posebne dalje dorade, postavljeni su oštriji uslovi kvaliteta. Za kuvanje je podesna i više cenjena pšenica »belija«, u stvari, meka pšenica.

Kupovati: dobro zatvorena i čista pakovanja i to pakovanja kroz koja se može videti kako izgleda pšenica. Zrna treba da su čista, krupna i ujednačena po bojii i izgledu (»belija«) i bez stranih primesa (kamenčića, kvarna zrna, nagrižena zrna i dr.).

Izbegavati: oštećena pakovanja iz kojih pšenica curi, kao i pakovanja koja sadrže strane primese i pšenicu sa izmenjenim mirisom i izgledom.

Pšenica, najviše od svih žitarica, sadrži pored skroba i puno belančevina velike biološke vrednosti, s obzirom na to da sadrži i neke važne aminokiseline, što nije slučaj sa ostalom hranom biljnog porekla, osiim soje. Masti se nalaze u klici, a mineralni sastojci u ljusci, tako da se i jedni i drugi u procesu meljave uklanjaju, delimično ili potpuno, zavisno od stepena ekstrakcije.

Pšenično zrno se sastoji iz tri dela: omotača, endosperma i klice.

Na omotač odnosno ljusku otpada oko 12% mase zrna i od njega se u toku meljave dobijaju mekinje, koje sadrže dosta biljnih vlakana.

Na endosperm otpada oko 85% zrna. U spoljnom delu — aleuronu nalaze se belančevine — albumin i globulin i drugi sastojci: fermenti i ulje. Unutrašnji deo se sastoji iz skroba, a sadrži i belančevine — gliadin i glutenin, koji stvaraju lepak i veoma utiču na kvalitet pšeničnog hleba.

Klica se nalazi pri osnovi zrna s leđne strane, koso položena i na nju otpada oko 3% mase zrna. Pšenična klica sadrži oko 25% belančevina, oko 10% masti, dosta vitamina E i nešto vitamina B grupe.

LEKOVITA SVOJSTVA
-Sprečavanje konstipacije.
-Obezbeđenje pravilnih funkcija organa za varenje.
-Smanjenje opasnosti od raka debelog creva.

PROKLIJALA PŠENICA — HRANA ZA JAČANJE

Veoma često iscrpljene osobe nabavljaju razne preparate za jačanje koji mnogo koštaju, ne znajući da postoje i jeftini izvori. Jedan od tih izvora je i proklijala pšenica — jako sredstvo za jačanje, koje popravlja krv i mršavim i slabim osobama pomaže da postignu željenu telesnu težinu i kondliciju. Uz proklijalu pšenicu dobro je jesti šargarepu ili piti sveže isceđeni sok od nje. U vreme grožđa dobro je držati i grožđanu kuru koja sa puno grožđa i grožđanog soka jača organizam.

Proklijala pšenica u stanju klijanja obezbeđuje organizmu ono što daju skupi lekoviti preperati. Ona se dobija na
jednostavan načiin: mokru krpu preklopiti i staviti na tanjir, a na nju pšenicu. Tanjir držati na toplom, a krpa da bude stalno dovoljno vlažna. Pod tim uslovima pšenica proklija za 2—3 dana i kada klice dostignu dužinu od oko 1 cm, najbogatije su vitaminima B, E, a sadrže i dosta gvožđa, kalcijuma, fosfora i magnezijuma.

Klijanje pšenice se može obaviti i ovako: na tanjir staviti vlažan salvet-papir, na njega prethodno opranu pšenicu, a zatim je poklopiti drugim tanjirom i držati na toplom, uz stalnu kontrolu vlažnosti papira.

Pšenične klice treba jesti sveže, kako bi bile dobro sredstvo za jačanje, jer se zagrevanjem neki korisni sastojci uništavaju. Kašika proklijalog zrnevlja može ujutru da se doda obroku od mleka sa pahuljicama od žitarica i sa voćem. U toku dana sveže žitne klice mogu se dodavati i raznim salatama: lisnata, salata od paradajza, od presne šargarepe, celera, cvekle i dr. Ovakve salate treba preliti maslinovim uljem, jabukovim sirćetom i dodati seckani beli luk.