Proso je glavna čovekova hrana još od mlađeg kamenog doba.
I danas je jedna od najviše korišćenih žitarica, koje se jedu u zrnu. Jedna trećina svetskog stanovništva, naročito u Kini, Japanu, Koreji, Indiji i Africi upotrebljava proso kao važan sastavni deo svoje ishrane. Potisnut od kukuruza, pirinča i krompira, proso je u Evropi, a i kod nas, dugo važio samo kao hrana za ptice i živinu ali je, bogatije ishrane radi, ponovo uveden u kulinarstvo.
Ova sitna, okruglasta i malo spljoštena, žućkastobela žitarica poznata je u našoj zemlji i kao jagle, muhar, proja, sitna proha i sitna proja. Hranljiva je, ima odličan ukus sličan orahu, vazdušastu konzistenciju i lako se vari. Osim što je izvanredna dijetalna namirnica, proso je i lekovit. Uz minerale i vitamine, njegovo seme sadrži veoma rastvorljivu silicijumovu kiselinu, neophodnu i zdravima i bolesnima.
Pre nego što je kukuruz stigao u naše krajeve, proja je mešena od prosa, kako joj i ime kaže. Zbog snage i energije koju je davao našim precima, proso svakako zaslužuje da se ponovo nađe na našoj trpezi.
U 100 grama prosa ima 8,7 g vode, 11 g belančevina sa važnim aminokiselinama – argininom, lizinom, histidinom, tirozinom, čistinom i triptofanom, zatim 4,2 g masnoća, 72,9g ugljenih hidrata i 8,5g vlaknaste materije. Od minerala, tu su kalcijum (8,0 mg), fosfor (285mg), gvožđe (3,0mg), natrijum (5,0mg), kalijum (195mg), a od vitamina tiamin (0,42mg), riboflavin (0,29mg), nijacin (4,7mg), vitamin E <0,18mg). Kalorijska vrednost mu je 378 kcal. Proso pomaže pravilnom radu i hrani pankreas, slezinu i želudac. Posebno je blagotvoran kod dijabetesa i hipoglikemije, pa se široko primenjuje u dijetalnoj ishrani dijabetičara. Izuzetno je koristan i za dobro varenje i zdravlje creva. Ako se poremeti crevna flora prekomerno kiselom hranom ili se, pak, crevne bakterije sasvim ili delom unište delovanjem antibiotika, onda dolazi do crevnih oboljenja koja se najbolje otklanjanju ishranom. Baš u takvim slučajevima, kao izrazito bazna, odnosno alkalna žitarica, proso je najbolji prirodni lek. Orevnim bakterijama proso pruža potreban hranljivi supstrat i time potiskuje razvitak bakterija koje uzrokuju truljenje. Kako u savreme-noj ishrani,^još ako je bogata mesom i mesnim prerađevinama, preovladavaju kiseline koje nepovoljno utiču na crevnu floru, veoma se preporučuje hrana od prosa - jednom do dva puta nedeljno. Korišćenje prosa savetuje se kod tegoba sa kiselom krvi (acidoza), lošeg zadaha i upala kože. Odličan je lek i protiv taloženja štetnih materija kod reumatizma i gihta. Zbog obilja mineralnih sastojaka i lake svarljivosti, proso je vrlo pogodan za osobe "trećeg doba" sklone kardiovaskularnim bolestima, kao što je ateroskleroza - jača srce. Ako se jede redovno, može pomoći da se smanji rizik od nekih vrsta raka. Dijetetičari preporučuju proso u bilo kom obliku, samo bez šećera i ulja, pogotovu osobama koje pate od gojaznosti. Dobrim žvakanjem ovog ukusnog zrna, bez pomenutih dodataka, dobija se brz osećaj sitosti, neophodne kalorije, kao i vitamini i minerali. Na mentalnom planu, proso utiče na kreativno razmišljanje i stvaranje osećaja simpatije prema drugima. Francuski nutricionisti ga preporučuju kao lekovitu biljku protiv umnog premora, nervne napetosti i depresije, mršavosti i anemije. Brašno, dobijeno mlevenjem zrna, predstavlja odličan dodatak ( oko 15 odsto) pšeničnom i ražanom brašnu za proizvodnju hleba i peciva. Proso se uglavnom poslužuje s umacima ili prelivima, kao što su bešamel i umak od đumbira. Takođe se servira pomešan sa sočivom ili sitnim pasuljem, kao i karfiolom, bundevom i tikvicama. Imajte u vidu da je sićušno zrno osetljivo na vlagu i brzo se ugorča. Prilikom kupovine valja ga probati (izgrickati nekoliko zrna): ako nema gorak ukus, dobrog je kvaliteta i može se koristiti za ishranu. Kozmetika iznutra
Kozmetiku valja pre svega primeniti iznutra da bi delovala i spolja – kroz čišćenje krvi, obezbeđenje dobrog varenja i dopunu elemenata koji nedostaju organizmu. Upravo to pruža proso. Nečisti ten potiče delom i od povećane kiselosti krvi, a proso uspešno neutrališe ovu kiselost. Ne samo da čisti krv od svih štetnih sastojaka, već obezbeđuje telu i materije za njegovu izgradnju, među ostalim, i veoma važnu rastvorljivu silicijumovu kiselinu.
Prevremeno osedela kosa, krtost i lomljivost noktiju često nastaju zbog manjka mineralnih materija, a na prvom mestu – ove kiseline. Zato bi svi kojima je stalo do lepog i zdravog izgleda, čiste puti, jake vlasi i čvrstih noktiju, vajjalo da uzimaju prosenu kašu s povrćem, obavezno jednom do dva puta nedeljno.
Čaj za srce
Prepecite proso 10 minuta ili dok se ne razvije prijatan miris. Protresajte tiganj, da ne zagori. Dodajte dve-tri supene kašike pečenog zrna na tri šolje vode. Zagrejte do ključanja, smanjite toplotu i kuvajte 10 do 15 minuta. Ovaj čaj jača srce.
Topli oblozi protiv bolova
Od prosove kaše može se pripremiti odličan topli oblog za reumatične i neke artritične bolove. Ako želite da povećate cirkulaciju i zagrejete bolni deo tela, ovi oblozi su vrlo pogodni, pošto ostaju dugo topli. Pripremite kašu od prosa na uobičajeni način, bez ikakvih dodataka i previjte je toplu koliko možete podneti.
RECEPTI
Proja od prosa
Pomešajte dve šolje brašna od prosa (sameljite zrno u električnom mlinu za kafu), so, susam, pet šolja vode, malo ulja i napravite retku masu. Nauljite pleh, stavite ga kratko u pećnicu da se ulje zagreje, zatim ga izvadite, izlijte u njega masu, poravnajte je, vratite u pećnicu i pecite oko jedan sat.
Pire od prosa i karfiola
Opranu glavicu karfiola srednje veličine iscepkajte na “cvetiće” i obarite kratko u dovoljno posoljenoj vodi. Procedite karfiol i ostavite ga sa strane, a u istoj vodi skuvajte šolju prosa po osnovnom receptu (jedna šolja prosa na četiri šolje vode). Gotov proso i karfiol propasirajte ili izdrobite u multipraktiku, ukrasite peršunom i poslužite kao pire uz povrće ili ribu.
Slatki krem od prosa i sira
Zakuvajte 150 grama prosa u 3 dl vode, poklopite i pustite da stoji na isključenoj ringli još 15 minuta. Onda umešajte 200 grama neslanog mekog sira, 2 kašike meda (ili maltek-sa), jedno žumance, dve kašičice soka od limuna i još malo njegove narendane kore, vanilin šećer (ili pola kašičice iseckane šipke vanile), i čvrst sneg od dva belanceta. Istresite masu u staklenu činiju, pospite s dve kašike narezanih lešnika i svežim voćem. Krem rashladite pre služenja.
Torta od prosa
Od prosa se može pripremiti odlična, lagana podloga za kolače, rolate i torte, kao što je ova slatka i mirisna niska torta s kruškama i pomorandžama.
Za pripremu biskvita: šolja prosa, šolja grožđa, tri šolje soka od jabuka, dve supene kašike ječmenog slada i prstohvat soli; za krem: dve šolje narezanih krušaka, pet kašika ječmenog slada, voda i sredstvo za želiranje (poželjno, na bazi pektina); Za preliv: dve i po šolje sojinog mleka, sok i kora jedne pomorandže i gustin; Za posipanje: pola šolje blago prženih i narezanih badema.
Očistite, operite i lagano propržite proso. Zagrejte sok, dodajte prstohvat soli, pa proso kuvajte na laganoj vatri pola sata. Umešajte u proso ječmeni slad i suvo grožđe, a zatim masu preručite u nauljen kalup za torte, poravnajte je i ostavite da odstoji dva sata. Pripremite krem, ohladite ga i, pre nego što očvrsne, stavite preko prosa. Zatim skuvajte sojino mleko na umerenoj vatri, razmutite dovoljno gustina (da dobijete vrlo gust puding) u malo hladne vode i kuvajte dok se ne zgusne. Na kraju, u puding dodajte sok i naribanu koru (prethodno dobro oprane) pomorandže i prelijte preko stegnutog želea. Ukrasite narezanim bademima.
