Praziluk (Allium porrum) ima mnogo delikatniji i slađi ukus od crnog luka.Iako ga ima tokom cele godine, njegova prava sezona je od jeseni do ranog proleća. Evo zašto ga treba više konzumirati u tom period, jer je veoma lekovit i ukusan…
Praziluk ima dugu i bogatu istoriju koja se može pratiti do antičkih vremena. Potiče iz Centralne Azije, a u tom regionu, kao i u Evropi, gaji se već hiljadama godina. Praziluk su cenili i u staroj Grčkoj i Rimu, najviše zbog njegovog blagotvornog efekta na grlo. Grčki filozof Aristotel je svoj jak i jasan glas pripisivao praiziluku, dok je rimski imperator Neron navodno jeo praziluk svakog dana kako bi ojačao glas.
Pretpostavlja se da su Rimljani doneli praziluk u Veliku Britaniju, gde je dobro uspevao zbog pogodnih vremenskih uslova. Praziluk ima poseban status u Velsu – nalazi se na grbu ove zemlje. Naime, Velšani su tokom bitke sa Saksoncima, 1620. godine, nosili praziluk na svojim šlemovima kako bi se razilikovali od svojih protivnika, koje su tada i pobedili. Danas je praziluk važno povrće na trpezama mnogih zemalja severne Evrope i gaji se u mnogim evropskim zemljama. Praziluk traži dobro drenirano, plodno zemljište. U zemlju se ili seje (seme) ili se sade sadnice, a potrebno je oko 100-120 dana od sejanja do berbe. Praziluk se obično sadi u duboke leje, kako ne bi bio izložen suncu, jer bi onda njegovi beli delovi postali zeleni, zbog procesa fotosinteze.
Zdravstvene koristi od praziluka
Praziluk sadrži brojne važne antioksidante, minerale, vitamine, flavonoide. Nije bogat kalorijama, 100 g svežeg praziluka ima samo 61 kaloriju, ali zato obezbeđuje solidnu količinu rastvorljivih i nerastvorljivih vlakana, lako sadrži manje alicina od belog luka, ipak sadrži značajne količine ove supstance koja, kako pokazuju istraživanja, snižava holesterol i deluje antibakterijski, antivirusno i antigljivično. Alicin, takođe, smanjuje krutost krvnih sudova jer deluje na lučenje azotnog oksida u zidovima krvnih sudova, i na taj način snižava krvni pritisak. Takođe, blokira formiranje krvnih ugrušaka. Alicin smanjuje rizik od koronarne bolesti arterija, perifernih krvnih sudova i moždanog udara.
Praziluk je odličan izvor vitamina koji su važni za dobro zdravlje. Lisnati deo sadrži piridoksin, folnu kiselinu, niacin, riboflavin i tiamin. Praziluk je i dobar izvor vitamina A (55% preporučene dnevne doze na 100g) i drugih flavonoida poput karotena, zeaksantina i luteina.Praziluk sadrži i vitamine C, K i E, kao i minerale poput kalijuma gvožđa, kalcijuma, magnezijuma, mangana, cinka i selena.
Vitamin A, kojim je praziluk bogat, nije važan samo za dobar vid i zdravlje očiju, već i za razvoj crvenih i belih krvnih zrnaca. Vitamin A takođe pomaže retini, tkivu u očima koje detektuje svetlost i boju, da dobro funkcioniše i u mraku.
Vitamin K blagotvorno deluje na sva tkiva u organizmu, zatim na cirkulaciju, ali i na zdravlje kostiju.
Lutein i zeaksantin štite vid. Kada se unose u adekvatnim količinama, preventivno deluju na pojavu katarakte i makularne degeneracije koja se javlja u starosti. Preporučena dnevna doza luteina i zeaksantina je 12mg, a šolja praziluka sadrži 1,7 mg, odnosno 14% preporučene dnevne doze.
Ideje za pripremu praziluka
• Možete mladi praziluk koristiti sirov, u salatama.
• Dobro se slaže sa drugim povrćem, ali i sa pavlakom, puterom, sirom, morskim plodovima i jajima.
• Tokom hladnijih dana, u evropskim zemljama je popularna čorba od praziluka.
• Beli delovi praziluka se koriste za pripremu pita, uz dodatak zelenolisnog povrća poput rukole ili začinskog bilja poput bosiljka.
• Može se koristiti kao sastavni deo fritata, pica, testenine, jela sa pirinčem itd.
Recepti sa prazilukom
Klasična francuska čorba od praziluka
POTREBNO JE (ZA 4 OSOBE):
1 KAŠIKA PUTERA
3 PRAZILUKA, SAMO BELI DELOVI ISECKANI NA KOLUTOVE
1 CRNI LUK, SITNO ISECKAN
5 KROMPIRA, OLJUŠTENIH I SITNO ISECKANIH
SO I BIBER PO ŽELJI
1/4 KAŠIČICE SUVE MAJČINE DUŠICE
1/2 KAŠIČICE SUVOG MAJORANA
1 LOVOROV LIST
5 ŠOLJA PILEĆEG BUJONA
1/4 ŠOLJE PAVLAKE ZA KUVANJE.
PRIPREMA: Na tihoj vatri istopite puter, pa prepržite praziluk i crni luk desetak minuta. Dodajte krompir, posolite i pobiberite, zatim dodajte majčinu dušicu, majoran, lovorov list i sve dobro izmešajte. Pokrijte i ostavite da se prodinsta 12 minuta. Zatim sipajte bujon i ostavite da provri. Kad provri, smanjite vatru i kuvajte u delimično otkloplje nom loncu, 30 minuta. Ispasirajte u blenderu i vratite u lonac. Pred serviranje dodajte pavlaku za kuvanje. Ako ponovo zagrevate čorbu, zagrejte je na tihoj vatri, kakojsavlaka ne bi promenila konzistenciju.
