Pravilna ishrana dijabeticara

Pravilna ishrana dijabeticara je neophodna kod lečenja dijabetesa i zasniva se na ovim principima: unošenje neophodnih kalorija putem hrane, uz ograničenje korišćenja hrane bogate skrobom i kombinovanje hrane koja sadrži uobičajene odnose ugljenih hidrata, belančevina i masti.

Za pravilnu ishranu dijabetičara veoma je važna kaloričnost hrane. — Računa se da je potrebno obezbediti približno 25 kalorija na kilogram telesne težine kod osoba sa idealnom težinom i osrednjom telesnom aktivnošću. To znači da je osobi osrednje visine i težine potrebno oko 2500 kalorija dnevno. Važno je da se unošenje hrane vrši ravnomerno u toku dana, i to najčešće u tri obrka za dijabetičare koji ne upotrebljavaju insulin, dok dijabetičari koji zavise od insulina treba da imaju 4 do 6 obroka dnevno.

Tri osnovne hranljive materije — ugljeni hidrati, belančevine i masti snadbevaju organizam kalorijama, s tim što ugljeni hidrati i belančevine daju 4 kalorije po gramu, a masti 9 kalorija. Oko 50% dnevnog unošenja kalorija treba da bude u obliku ugljenih hidrata, a od toga 50% do 70% treba da budu kompleksni ugljeni hidrati u vidu celog zrna, odnosno proizvoda od celog zrna, iz testenina, pirinča, pasulja, voća i povrća.
Ostatak kalorija treba da je pokriven belančevinama i mastima, s tim što masti ne treba u unosu kalorija da učestvuju više od 30%, a kod dijabetičara koji imaju i kardiovaskularne probleme još manje 10-15%.

Ishrana i to svaki obrok treba da bude kombinacija ugljenih hidrata, belančevina i masti.

1. Ugljeni hidrati. — Potrebno je putem hrane dnevno uneti oko 3 g ugljenih hidrata na 1 kg telesne težine, što znači 180-200 g za osrednju osobu.
Svaka od sledećih namirnica daje 10 grama ugljenih hidrata ako pojedete:
Biskvit 14 grama
Orah, lešnik, badem 224 grama
Grašak, konzervisani 56 grama
Pomorandža 112 g
Grožđe 56 g
Pirinač, kuvani 28 g
Hleb 18 g
Šargarepa 224 g
Jabuka 112 g
Jogurt 168 g
Krompir 56 g
Mleko 157 ml

Veoma je važno da ishrana dijabetičara bude raznovrsna, što se lako izračunava kada se zna sadržaj ugljenih hidrata u različitim namirnicama. Na primer, 100 g krompira ima istu količinu šećera kao 100 g zrelih banana, 150 g svežeg graška, 200 g šargarepe ili luka, kao i 25 g pirinča, testenine, pasulja ili sočiva.

Britansko društvo za dijabetes preporučuje da se 55% kalorija obezbeđuje ugljenim hidratima, naročito skrobnim, sa dosta biljnih vlakana (proizvodi od žitarica, uglavnom), i samo 30% kalorija iz masti. Preporučuje se, takođe, ograničenje unošenja soli u ishrani, jer so utiče na nivo šećera u krvi.

2. Belančevine. — U hrani treba dnevno da bude 1,5 g belančevina na 1 kg telesne težine ili 100 g za osobu osrednje visine i težine. Tako 200 g mesa daje 54 grama belančevina, 100 g ribe — 23 g, 100 g jajeta — 12 g, 100 g tvrdog sira — 26 g, a mekog sira — upola manje. Proteinska hrana, kao meso, jaja, sir i riba veoma je važna u ishrani dijabetičara, jer su ove namirnice bez ugljenih hidrata odnosno šećera.

3. Masti. — U hrani treba da bude približno 100 g masti dnevno, tj. 1,5 g na 1 kg telesne težine. Ova se količina dobija na primer, uzimanjem 25 g maslaca ili biljnog ulja, masti iz mesa (oko 20 g) i masti iz sira (30 g)- Ukupno 100 g masti u hrani.

Ishrana za dijabetičare sa manje masti utiče na lakše sagorevanje šećera, jer organizam nije u stanju da metabolizuje svu mast. Zato su ugljeni hidrati preporučljivi, naročito oni sa više biljnih vlakana koja usporavaju apsorpciju hrane odnosno povećanje nivoa šećera u krvi, tj. šećer se usporeno stvara.

Ključna uloga biljnih vlakana u pravilnoj ishrani
Pošto visok sadržaj biljnih vlakana u hrani može smanjiti potrebu za insulinom kod dijabetičara, to je veoma značajno da takva hrana bude zastupljena u ishrani. Ovo iz razloga što biljna vlakna usporavaju apsorpciju šećera bez povećanja unošenja kalorija. Proizvodi od celog zrna žitarica, zrnasti proizvodi, voće i povrće važni su izvori celuloze, pektina, te oni treba da budu svakodnevni sastavni deo jelovnika. Mekinje obezbeđuju puno celuloze, a voće dosta pektina. Smatra se da je ishrana sa dosta biljnih vlakana ako sadrži 20-25 g vlakana — poželjno je iz prirodne hrane — za 1000 kalorija, dnevno. Biljnim vlaknima su bogatije namirnice manje prerade, kao proizvodi od celog zrna žitarica, mekinje, ovsene pahuljice, hleb od celog zrna umesto belog hleba, sveže voće sa ljuskom umesto voćnih sokova i konzervisanog voća, sveže po-vrće, pasulj, sočivo, ljušteni ječam, braon pirinač, jezgrasto voće i zrnaste namirnice, takođe su odličan izvor vlakana.

Kategorija hrane za dijabetičare
1. Namirnice koje se mogu redovno koristiti:
— proizvodi od celog zrna pšenice, uključujući i brašno, hleb i pecivo;
— testenine od integralnog brašna i braon pirinač;
— povrće — sveže i zamrznuto, naročito sirova šargarepa;
— boranija, pasulj, grašak i sočivo;
— soja i proizvodi od soje;
— posno crveno meso (krtina), živinsko meso, riba — kuvana ili pečena;
— jezgrasto voće;
— mleko sa malo mlečne masti, jogurt i sirevi;
— namazi sa malo masti;
— sveže i zamrznuto voće, voće u konzervama u prirodnom soku (voće sa manje šećera, a više kiseline);
— pića sa malo kalorija.

2. namirnice koje se mogu koristiti u umerenim količinama, ali ne tako često:
— belo brašno i hleb, brašno od kukuruza;
— testenine, beli pirinač, krupica (griz);
— masno meso, konzerve mesa;
— punomasno mleko, jogurt i sirevi;
— maslac i margarin;
— mast, ulje, loj, salo, čvarci;
— alkoholna pića (suva vina, pivo i dr.).

3. Zabranjene namirnice :
— šećer, slatki kolači i keks, deserti i pudinzi;
— slatkiši i čokolade, zaslađena pića;
— slatkasta vina.

Naročito korisne namirnice: beli i crni luk u vidu raznih salata imaju blagotvorno dejstvo na šećeraše, a slična svojstva imaju zelena salata, radič, maslačak, kvasac, koren peršuna i dr.
U narodnoj medicini luk je korišćen kao lek protiv dijabetesa, a potvrđeno je da sadrži hipoglikemičke sastojke koji snižavaju nivo šećera u krvi. Naučnici su iz luka izolovali sastojak sa antidijabetičkim svojstvima, sličan tolbutalidu — leku koji stimuliše stvaranje i oslobađanje insulina. Testovima je dokazano da ekstrakt luka ima za 77% veću moć nego navedeni lek.
Pravilna ishrana dijabetičara.
Povezani članci>>>Dijeta za dijabetičare               Dijabetes lečenje biljem