Povremeno uzdržavanje od hrane – obaveza vernika, odmor organizma, iskonska potreba.-. Oprez ako pripadate određenim kategorijama bolesnika.- Pravilnim kombinovanjem namirnica obezbeđujete organizamu sve esencijalne aminokiseline.
Različiti su motivi zašto ljudi poste. Najčešće je post vezan za religiju, ali ima i onih koji to čine da bi očistili i odmorili organizam, a prvenstveno jetru od prekomernog unošenja zasićenih masnoća i mesa. Međutim, kada se razbolimo, gubimo želju za hranom javlja se iskonska potreba za postom.
Posna hrana daje se odraslim osobama i deci prilikom akutnih unutrašnjih infekcija, kao što su trovanja hranom, salmoneloze i prolivi. Kod hroničnih proliva, obroci se sastoje od pirinča, griza na vodi, pirea od voća i povrća, kuvanog krompira, šargarepe, dobro sazrelih i pečenih banana, jabuka, kaše od cvekle, bundeve, posne ribe, biljnih ulja i prepečenog hleba. Pektini iz voća i povrća apsorbuju toksične materije iz creva, a sluzave materije iz pirinča ublažuju nadražaj i zapaljenje sluznice creva. Bogatstvo u mineralnim solima, naročito kalijumu (šargarepa), doprinose bržoj nadoknadi velikog gubitka elektrolita putem tečnih stolica.
Dijetalna, odnosno posna hrana daje se i kod upale žučne kese i gušterače (pankreasa). Dijeta iz estetskih razloga, takozvana nulta dijeta, ne može se smatrati vrstom posta, jer ne koristi zdravlju.
Priprema organizma i ukusa
Post je najbolja prevencija bolesti. Hrana se priprema na vodi i ulju, bez mleka,mlečnih proizvoda, mesa i jaja. Potrudite se da ukusno pripremljena posna jela budu lepo i originalno servirana, jer to često utiče na apetit. Vešta domaćica napraviće svako jelo za svoje ukućane bez mesa, a da ukućani to i ne primete.
Smenjivanjem posnih i mrsnih dana, u proleće i jesen, obezbeđujemo generalno čišćenje creva, jetre i celokupnog organizma od raznih toksina, viška vode, kiselina… Razne štetne materije iz našeg organizma se odstranjuju kroz sluzokožu creva, pluća, bubrege i kožu. Oni mogu biti uzrok hroničnih zapaljenja zglobova, krvnih sudova i tkiva, a ujedno stvaraju i odlične uslove za nastanak tumora.
Post je dokazano uspešan kod gojaznosti, degenerativnih oboljenja zglobova, gihta, reumatskih oboljenja, povišenog krvnog pritiska, bolesti srca i krvnih sudova, povišenog holesterola, alergija i kožnih bolesti.
Posle posta osećaćete se neuporedivo bolje, kako fizički, tako i psihički. Vaša koža će se osvežiti i podmladiti. Bez obzira na verska shvatanja, preporučivo je da bar dva puta godišnje svako od nas očisti telo postom.
Ipak, u nekim situacijama treba da budemo obazrivi. To su dekompenzacija srčanih bolesti, neke vrste anemija, iznemoglost organizma usled nedovoljne ishrane i neke vrste preterane gojaznosti, koje se leče pod lekarskom kontrolom.
Mrsna hrana, jaja, mleko i mlečni proizvodi, meso… uzima se tokom godine, kada smo više aktivni i fizički i psihički. Ako ste zdravi, tokom posta možete sigurno unositi sve potrebne hranljive sastojke. Koristite što više prirodnu hranu – sveže i sušeno voće, povrće, kaše od žitarica, biljne masnoće…
Ne unosite preveliku količinu hrane, jer post podrazumeva umerenost u svemu. Svaki višak preopterećuje organizam. Ljudi koji nikada ranije nisu postili, a sada to žele, potrebno je da pre početka posta pripreme organizam, a i svoj ukus na izmenjenu hranu. To nikako ne sme da bude naglo, jer svaka promena režima ishrane zahteva vreme, pripremu i disciplinu. Ako naglo izostavite meso iz obroka, možete osetiti veliku slabost i iscrpljenost, čak i ako uzimate proteine i druge neophodne hranljive sastojke u vidu preparata. Takav osećaj se objašnjava što meso sadrži posebne sastojke -purine, koji imaju hemijski sastav i dejstvo slično kofeinu, izazivajući veštačku stimulaciju.
Lažna glad tokom posta
Meso sadrži mnogo organskog gvožđa koje organizam dobro iskorišćava, te tokom posta treba koristiti namirnice bogate gvožđem od pšeničnih klica, spanaća, bundevinih semenki, integralnih žitarica do jezgrastog voća. Meso i mesne prerađevine stvaraju osećaj sitosti u želucu zbog sporog varenja.
Kada budete počeli da postite, možete imati osećaj da niste dovoljno jeli, čak i ako to nije slučaj. To će trajati samo neko vreme i vaši će se organi za varenje veoma brzo naviknuti na zdravije namirnice. Prvo počnite da iz ishrane eliminišete najjače vrste mesa, tj. one sa najvećim procentom masnoće. Na prvom mestu svinjsko meso, koje je veoma bogato zasićenim mastima i holesterolom. Zamenite svinjsko meso posnom ribom, koja je odličan izvor kompletnih belančevina, gvožđa, kalcijuma i fosfora. Ona smanjuje nivo lošeg LDL-holesterola i triglicerida u krvi i ublažava simptome reumatičnog artritisa.
Hrana životinjskog porekla je bogatiji izvor belančevina nego jezgrasto voće, sočivo, grašak i pasulj. Međutim, soja i sojini proizvodi sadrže više belančevina nego meso. Soja sadrži i biljna vlakna i ugljene hidrate. To ih približava idealnoj ravnoteži koja mora postojati između hranljivih sastojaka: ugljenih hidrata, proteina i masti dok traje post. U njihovom odsustvu organizam sagoreva proteine i masti, što dovodi do stvaranja acetonskih taloga koji ometaju metabolizam organizma. Sojino brašno od koga se pravi vegeterijansko meso, sadrži čak tri puta više gvožđa (u iskoristivom obliku) od govedine, mesa najbogatijeg ovim elementom. Proizvodi od soje sadrže mnogo manje masti od mesa, boljeg su kvaliteta i manje goje.Dok traje post od soje možete praviti topla i hladna predjela i jela kao i slatke i slane poslastnce.
Radi boljeg snabdevanja organizma belančevinama, tokom posta, neophodno je da se pravilno kombinuje biljna hrana. Na taj način biljni proteinn se dopunjuju i našem organizmu sve esencijalne aminokiseline i dostižu biološku vrednost sličnu vrednosti namirnica životinjskog porekla. Ovakva ishrana dok traje post je kvalitetinija od ishrane zasnovane na namirnicama životinjskog porekla
ISHRANA TOKOM POSTA
Kombinovati mešani hleb sa suncokretovim ili sezamovim semenom
kukuruzni hleb i pasulj
sočivo i pirnnač
pirinač i bob ili sočivo
kukuruz i boraniju
supu od povrća i pasulj
pirinač i mešovnito povrće (paprika, crni luk, šargarepa)
bob i paradajz
Zbog sadržaja belančevina sočivo je veoma cenjena i upotrebljavana namirnnca za vreme posta. Po sastavu je najsvarljvnja među mahunarkama. Sočivo je jedna od najbogatijih namirnica proteinima i gvožđem. Ima ih čak više nego u mesu.
Umesto masti začinske trave
Zasićene masti žnvotinjskog porekla znatno koriguju i poboljšavaju ukus namirnica i samim tim nadražuju čulo ukusa. U početku kada izostavite takve masti hrana će vam izgledati neukusna i bljutava. Sveže začinske trave će vam pomoći da olakšate tu promenu: peršun. bosiljak, ruzmarin, žalfija, timijan, celer, matičnjak, lorber… Osim što poboljšavaju ukus, začini imaju i lekovita svojstva. Vitamini rastvorljivi u mastima A, D i E, kojima obiluje hrana životinjskog porekla, mogu se nadoknaditi korišćenjem zelenog lisnatog povrća i narandžastog povrća i voća – spanać, kupus, kelj, šargarepa, pomorandže, breskve, kajsije.
