Peršun je poreklom iz mediteranskih zemalja, odakle se proširio u sve zemlje južne Evrope. Utvrđeno je da je njegova pradomovina ostrvo Sardinija.A ako ste mislili da je ovo još jedna dosadna biljka koja na kraju uvek završi u supi, varate se!
Još su stari Grci cenili peršunovo lišće, kojim su kitili pobednike Olimpijskih igara i pesnike. Smatrali su ga svetom biljkom, nosili ga na grobove za pokoj i slavu umrlih, ali ga nisu jeli. Naprotiv, davali su ga svojim konjima da bi bolje trčali! Rimljani su, pak, ceneći lekovitost peršuna, njime hranili gladijatore pre borbi da bi im pojačali snagu, izdržljivost i reflekse. Iako se do kraja srednjeg veka koristio isključivo kao lekovita biljka i sredstvo za ukrašavanje u raznim prilikama, danas bez ovog povrća ne može da se zamisli nijedna svetska kuhinja.
Hranljiva vrednost peršuna
Koren peršuna sadrži sluz i esencijalna ulja, dok su u listu prisutne manje količine ovih ulja. Malo je poznato da je list peršuna, pored toga što je dobar izvor vitamina A, izuzetno bogat vitaminom C i da s lakoćom nadmašuje uobičajenu predstavu da je vitamin C = limun. Jedina preprekaje to što zbog esencijalnih ulja i oporosti ne možemo da pojedemo velike količine peršunovog lista, ali ova činjenica daje posebnu težinu onom dekorativnom listiću peršuna u hrani i onom koji se dodaje u supu pred kraj kuvanja.
Listovi svojom tamnozelenom bojom takode daju do znanja da su bogati hlorofilom, koji ima antiseptička svojstva i može da se koristi za manje površinske povrede i ubode. Osim toga, hlorofil je dobar osveživač daha, pa ako ste pojeli više luka nego što ste nameravali, žvaćite malo peršuna da biste prikrili njegove tragove. Medju ostalim sastojcima, koje nipošto ne treba zanemariti, su: obilje gvožda, kalcijuma, kalijuma i vitamina B (B1, B2, B3).
Peršun ima svojstva diuretika – čisti bubrege stimulišući mokrenje. Takođe deluje na varenje kao blagi purgativ i laksativ. Nežno čisti digestivni trakt, sprečava nadimanje i grčeve od gasova u crevima.
Dobar je zapluća, želudac, bešiku i jetru. Takodje podstiče izbacivanje viška sluzi iz organizma. Nekad je korišćen protiv glista i drugih parazita i za podsticanje menstruacije. Ujedno je i stimulans za pokretanje telesnih mehanizama.
Peršun u kuhinji
Postoje dva osnovna tipa ove omiljene začinske biljke: peršun ravnih i kovrdžavih listova. Peršun ravnih listova
ima jaču aromu i bolje podnosi toplo; Kovrdžavi tip ima slabiju aromu, ali dobro se čuva u frižideru, pa je idealan ukrašavanje mnogih jela. Najbolji način korišćenja peršuna je u svežem stanju. Možete početi da sečete spoljne listove čim izbije 5-6 stabljika. Ako ih stavite u posudu s vodom, ostaće sveži za konzumaciju nekoliko dana, a u frižideru i i nedelju dana, ako promenite vodu. Na tej način imate spreman peršun koji možete da dodajte u hranu, da obogatite salatu, sendvič, varivo, supu. Peršun može da se sačuva sušenjem u dehidratoru i rerni, kao i zamrzavanjem. Izbegavajte kupovinu peršuna u malim pakovanjima u prodavnicama, jer svoja najbolja svojstva ispoljava do 6 meseci od konzervisanja. Možete da napravite i sveže kocke za supu tako da sameljete peršun sa pripremljenom pastom od povrća, zamrznete u posudi za pravljenje kocki leda. Kocke čuvajte u kesici i imaćete odličan dodatak za zimske i prolećne supe i čorbe, u vreme kad organizam vapi za nečim svežim u jelovniku.
