Paštrnjak (Pastinaca sativa)
DRUGI NAZIVI: paštrnak, paškanat.
OPIS BILJKE: Paštrnjak pripada porodici štitariki. Snažna je dvogodišnja biljka koja naraste do 1 metar, šuplje, rebraste, žljebaste, razgranate stabljike. Neparno perasti listovi, jajoliki ili lancetasti, na ivici nazubljeni, sedeći razdeljeni na 3-7 delova, s obe strane su sjajni, a odozdo fino dlakavi. Listovi su na gornjem delu stabljike redukovani u rukavcu. Cvetovi zlatnožute boje prave štitove na dugim peteljkama. Plod je elipsast, 7 mm dug i 3-5 mm širok, sa uskim krilima na rubu. Podzemni deo je jako vretenast, belkast koren. Biljka je bez naročitog mirisa, dok je koren aromatičnog, slatkastog ukusa.
STANIŠTE I UZGOJ: Raste na livadama, uz puteve, ivice šuma i proplanaka, a gaji se plantažno i u baštama.
VREME CVETANJA: Od maja do juna.
LEKOVITI DEO BILJKE: Sakupljaju se koren i listovi baštenske sorte, i seme koje se koristi kao začin.
LEKOVITO DELOVANJE:Paštrnjak je prirodni afrodizijak, antiskorbut, antispazmatik, dermetik, dijetetik, diuretik, kardiotonik, karminativ, rubifacens i sedativ. Kod oboljenja kod kojih se nakuplja voda, paštrnjak kao dijetalno povrće ima višestruko dejstvo. To je snažan diuretik koji direktno podstiče rad bubrega, srca, pluća i jetre, koji zbog nagomilane vode inače ne mogu normalno da funkcionišu, a kao dijetetik pomaže kod tegoba s bubrezima i bešikom, kao što su zastoj mokraće, infekcije, kamen, pesak i bakterije. Dijete s paštrnjakom pomažu u regulisanju krvnog pritiska, posebno ako se čorbama od paštrnjaka dodaju peršun ili celer. Zapadna narodna medicina koristi paštrnjak za lečenje bolesti bešike, jetre, povišene tenperature, komplikacija sa želucem, bolesti bubrega, artritisa, gihta, nesanice, akni, za obloge, za jače mokrenje i za rastvaranje i izbacivanje kamenaca. Visokovredni alkaloid pastincin, koji se danas proizvodi i u čistom stanju, koristi se za lečenje bolesti srca kao što su stenokardije, neuroze koje se manifestuju stezanjem krvnih sudova i grčevima u crevima. Efikasan je i kod reumatskih bolesti, nesanice, nadutosti u crevima, regulisanju varenja, ublažavanju tegoba sa želucem i žuči, naročito kod slabog izlučivanja žuči.
UPOZORENJE: Divlji paštrnjak treba dobro poznavati, da se ne bi zamenio s otrovnom kukutom i trubeljikom, na koje liči! Osetljive ili alergične osobe treba da izbegavaju kontakt s paštrnjakom, jer može da izazove jak alergijski dermatitis.
Rimski car Tiberije, obožavalac paštrnjaka, doneo ga je u Rim sa obala Rajne. Zbog visokog procenta šećera, Irci su ga koristili za pripremanje alkoholnih napitaka.
U KUHINJI:
Čorba(za mršavljenje): lOOg korena paštrnjaka, 50 g praziluka i 50 g ovsenih pahuljica. Koren paštrnjaka skuvati i pred kraj kuvanja dodati sitno isečen praziluk i ovsene pahuljice, pa začiniti listovima ruzmarina. Uzimati kao diuretičnu čorbu bogatu mineralnim sastojcima i ugljenim hidratima. Ovakve čorbe, s dodatkom korena peršuna i celera, pojačavaju izlučivanje mokraće.
