Obožavate brazilske orahe, brokoli, tunjevinu ili džigericu? Dobro, ali to ne znači da ih možete jesti u neograničenim količinama. Pravilna israna je, nesumnjivo, ključni faktor u očuvanju zdravlja i vitalnosti. Međutim, morate imati na umu da “više” nije uvek i bolje. Određene namirnice su dobre za nas u umerenim količinama, ali veoma opasne u većim. Predstavljamo neke izuzetno zdrave namirnice koje mogu uzrokovati brojne probleme ukoliko ih konzumirate prečesto i u većim količinama.
Umereno s tunjevinom
Tuna je zasićena masnim kiselinama i ubraja se u grupu zdravih namirnica. Predstavlja dobar izvor omega-3 masnih kiselina i veoma je bogata proteinima. Međutim, ta riba takođe sadrži određeni nivo metila, koji u visokoj koncentraciji postaje neurotoksin i može izazvati brojne zdravstvene probleme smetnje u razvoju dece, poremećaj koordinacije te oštećenja sluha i vida. Velika tuna sadrži visok procenat žive, koja se tokom vremena nagomilava u tkivima, dok je manje tune (obično su konzervirane) imaju u manjim količinama.
Postoje dve vrste konzerviranih tuna, koje se razlikuju i po sadržaju žive. Bela tuna je svetle boje, a koncentracija tog metala u njoj veća je četiri-pet puta nego u slučaju plave tune, koja je tamnija. Gornja granica koncentracije metila za čoveka iznosi 0,1 mikrogram po kilogramu telesne težine. To znači da dete od 25 kg može pojesti samo jednu konzervu (75 g) bele tune na svakih 19 dana. Sve iznad toga smatra se prekoračenjem gornje granice dozvoljenog unosa.
Trudnicama i deci savetuje se da ograniče unos morske hrane, koja sadrži živu, na najviše dva obroka nedeljno.
Postoji nekoliko vrsta ribe koje su takođe bogate omega-3 masnim kiselinama, a pritom su mnogo manje kontaminirane živom. To su losos, skuša, sardina i pastrmka.
Cejlonski bolji od kasija cimeta
Jedan od najčešće korišćenih i najomiljenijih začina širom sveta upravo je cimet. Međutim, njegova popularnost ne leži samo u specifičnoj aromi već i u lekovitim sastojcima koje sadrži. Bogat je antioksidansima i dokazano pomaže u borbi protiv inflamatornih (upalnih) procesa u telu i dijabetesa. Konzumiranje cimeta takođe je povezano sa smanjenjem rizika od srčanih oboljenja, kancera i neurodegenerativnih bolesti. Međutim, taj začin sadrži visoku koncentraciju kumarina, jedinjenja koje može biti štetno ako se unosi u velikim količinama. Kasija – poznatiji kao običan cimet, sadrži relativno malu količinu kumarina. S druge strane, cejlonski, tj. “pravi” cimet, koji je ujedno i skuplji, odlikuje se mnogo nižom koncentracijom tog jedinjenja.
Podnošljiva dnevna doza kumarina iznosi 0,1 mg po kilogramu telesne težine. Prekoračenje ove doze može prouzrokovati toksikaciju jetre i kancer. Dakle, nije preporučljivo uzimati više od 0,5-2 g kasija cimeta dnevno. Cejlonski cimet možete pronaći u prodavnicama zdrave hrane.
Muskatni oraščić može uzrokovati trovanje
Specifičan ukus muskatnog oraščića čini ga odličnim dodatkom raznim poslasticama. Međutim, treba imati u vidu da taj začin sadrži jedinjenje miristicin, koje ima psihoaktivno dejstvo i, ukoliko se uzme u većim količinama, može izazvati trovanje. Neki od simptoma trovanja miristicinom jesu slog, srčana aritmija, mučnina, vrtoglavica i halucinacije. Dokazano je da više od 10 grama muskatnog oraščića dnevno izaziva trovanje.
Džigerica – najviše jednom nedeljno
Životinjska jetra veoma je bogata mnogim važnim nutrijentima – gvožđem, bakrom, vitaminima A i B12. Međutim, 100 grama goveđe džigerice sadrži šest puta više vitamina A i sedam puta više bakra nego što se preporučuje. Vitamin A je liposolubilan (rastvorljiv u mastima), što znači da se skladišti u našim telima. Prema tome, preterana konzumacija džigerice nije preporučljiva, jer prekomerne količine vitamina A mogu uzrokovati probleme s vidom, bol u kostima, povećan rizik od preloma, mučninu i povraćanje. Osim toga, prevelike količine bakra deluju neurodegenerativno i povećavaju rizik od Alchajmerove bolesti. Dakle, bez obzira na to što je džigerica veoma zdrava i hranljiva, ne bi je trebalo konzumirati često. Jednom nedeljno je i više nego dovoljno.
Nevolje s povrćem
Zahvaljujući obilju nutritivnih sastojaka, brokoli, prokelj, kelj, kupus i karfiol potpuno opravdano nose titulu najzdravijeg povrća. Povezuju se s mnogim zdravstvenim blagodetima, smanjenim rizikom od kancera i srčanih oboljenja. Navedeno povrće sačinjava važan deo ishrane, a poslednjih godina postalo je nezamenljiv sastojak veoma popularnih zelenih šejkova i svežeceđenih sokova. Međutim, kupusnjače sadrže tiocijanate, jedinjenja koja ometaju apsorpciju joda, pa samim tim mogu doprineti nastanku hipotireoidizma. Najčešći simptomi usporenog rada štitne žlezde jesu: gojenje, konstipacija, suva koža i smanjen nivo energije. Dakle, ne preterujte s unosom navedenog povrća, naročito ne u svežem stanju. Ovo važi za sve osobe, a pogotovu one koje imaju problema sa štitnom žlezdom.
Samo jedan brazilski orah dnevno
Brazilski orah ubraja se među najbolje izvore selena, minerala koji je suštinski važan u manjim količinama, odnosno može biti toksičan u većim. Za odrasle preporučena dnevna doza selena iznosi 50 do 70 mg. Samo jedan veći brazilski orah može sadržati i do 95 mg tog minerala, što znatno premašuje preporučenu dozu za odrasle, dok je od one neophodne deci veća čak tri puta. Ukoliko jedete previše brazilskog oraha, možete se otrovati selenom, a simptomi trovanja su gubitak kose, pucanje noktiju, problemi s varenjem i memorijom.
A šta s kafom
Kafa se nalazi na samom vrhu najkonzumiranijih napitaka na svetu. Obiluje antioksidansima i drugim aktivnim komponentama, a povezana je s brojnim zdravstvenim benentima, koji uključuju i smanjenje rizika od oboljenja jetre, dijabetesa tipa 2 i neurodegenerativnih bolesti. Glavni aktivni sastojak kafe jeste kofein, a jedna šolja u prošeku sadrži 80 do 120 mg tog jedinjenja. Mišljenja su podeljena, ali stručnjaci uglavnom ne preporučuju da se pije više od dve-tri šolje kafe dnevno. Velike količine kofeina uzrokuju opterećenost nervnog sistema, nesanicu, nervozu, razdražljivost, stomačne grčeve, lupanje srca i drhtanje mišića. Koji će se od navedenih simptoma ispoljiti i hoće li ih uopšte biti, zavisi od osobe. Neki ljudi mogu popiti veliku količinu kafe, bez posledica, dok drugi reaguju i na najmanju količinu kofeina.
Omega-3 i riblje ulje
Omega-3 masne kiseline suštinski su važne za naše zdravlje. One pomažu telu da se izbori s upalama i smanjuju rizik od srčanih oboljenja. Pošto većina dijeta sadrži nizak procenat omega-3 masti, suplementi su postali izuzetno popularni.
Najčešće korišćeni dodaci ishrani u svoj sastav uključuju i omega-3 masne kiseline u obliku kapsula koje su proizvedene od ribe, ribljeg jetrenog ulja i algi. Međutim, prekomeran unos tih masnoća može biti štetan. Uobičajene doze iznose između 1 i 6 grama dnevno, dok uzimanje 13 do 14 grama dnevno može uzrokovati razređivanje krvi u telima zdravih osoba.
To je posebno opasno za ljude podložne krvarenju, kao i za osobe koje uzimaju medikamente za proređivanje krvi. Staviše, riblje ulje u velikim količinama može dovesti do preteranog unosa vitamina A, pa samim tim uzrokovati toksikaciju tim vitaminom, čemu su često skloni deca i trudnice.
