Dijetna vlakna su biljna i nezamenljiv su sastojak u jelovniku zdrave hrane, pogotovu u ishrani osoba koje žele smršatii dijabetičara, jer namirnice bogate dijetnim vlaknima sprečavaju skokove šećera u krvi.
Brojna naučna i medicinska istraživanja ukazala su na važnost prisustva biljnih vlakana u svakodnevnoj ishrani čoveka.
Biljna vlakna su složene mešavine od različitih polisaharida kao što je celuloza ili hemiceluloza, pektin, biljna smola i agara.
Poznat je i utvrđen pozitivan uticaj biljnih vlakana na ljudsko zdravlje. Taj uticaj se ogleda u prevenciji i lečenju hroničnih bolesti, a zatim i u održavanju zdrave funkcije probavnog trakta.
Prema tome da li su biljna vlakna rastvoriva ili nerastvoriva u vodi, dele se na topiva i netopiva biljna vlakna.
Srazmerno samom nazivu, biljna vlakna su sadržana u namirnicama biljnog porekla.
Namirnice bogate vlaknima su žitarice, poput ječma, raži i ovasa. Mahunasto povrće, odnosno grašak, boranija ili sočivo. Zatim zelenasto povrće kao što je spanać i korenasto povrće kao što je krompir ili šargarepa. Sve vrste voća posebno jabuke, limun, pomorandze i mandarine.
Namirnice bogate biljnim vlaknima su i soja i sojini proizvodi.
Od navedenih namirnica neke sadrže u svom sastavu gotovo sve vrste proteina, dok su neke vrste povrća ili voća posebno sadržajne samo sa određenim njihovim vrstama, recimo, samo glukozom ili samo biljnim smolama ili pektinom.
Zbog toga, važno je da vam izbor namirnica biljnog porekla koje unosite putem ishrane, bude što raznovrsniji, kako bi time obezbedili i siguran unos svih vrsta aminokiselina odnosno svih vrsta proteina.
Biljna vlakna i gojaznost
Ishrana sa visokim sadržajem biljnih vlakana ima sledeće prednosti:
– Gubitak težine je mnogo lakši jer se stvara osećaj sitosti;
– Gubitak težine je mnogo brži jer veći deo kalorija ostaje nesvaren i ne može da se deponuje u telu kao mast;
– Biljna vlakna, takođe, usporavaju apsorpciju masti i ugljenih hidrata;
– Namirnice bogate vlaknima uglavnom imaju malu energetsku vrednost.
O čemu treba voditi računa
Nagli prelazak sa ishrane siromašne biljnim vlaknima na onu koja ih sadrži u znatno većoj količini može izazvati gasove, nadimanje, mučninu, povraćanje i dijareju. Do ovih poremećaja dolazi jer se usled njihove fermentacije pored nastanka kratkolančanih masnih kiselina oslobađaju i gasovi vododnik i metan. Ovi poremećaji su obično prolaznog karaktera, ali ako potraju duže treba smanjiti unos vlakana. Najbolje je da se postepeno uvode u ishranu.
Kod određenih stanja i bolesti potrebno je ograničiti unos biljnih vlakana. To su: opstrukcija creva, zapaljenje debelog creva, Kronova bolest, gastritis u akutnoj fazi, ulkus želudca u fazi bola i krvarenje, akutni holeocistitis kao i kod pothranjenih osoba.
Da li sva vlakna imaju istu ulogu u organizmu?
Ne. Sva pomenuta vlakna imaju svoje specifične uloge (opisaćemo samo neke). Zajedničko im je da su nesvarljiva, utiču na količinu fekalnih materija, sprečavaju šok koji bi nastao, kada bi se hrana veoma brzo i u velikim količinama resorbovala iz creva u krv i ispoljavaju antioksidativna svojstva. Delimično se razlažu (ali, ne varenjem) u debelom crevu, dejstvom crevnih bakterija. Probiotske bakterije, koje su inače, konkurenti za hranu truležnim bakterijama debelog creva, koriste ova vlakna u ishrani i na taj način štite debelo crevo od truležnih bakterija i razvoja kancera.
Pektinske materije veoma su korisni sastojak hrane, jer zbog svoje mrežaste strukture vrše sakupljanje “teških materija” i izbacuju ih sa sobom iz organizma. Zatim, snižavaju apsorpciju masti i takozvanog LDL – holesterola (nivo HDL – holesterola ostaje nepromenjen), vezujući se za žučne kiseline i gradeći gel strukturu koja oblaže sluzokožu creva. Ovaj gel značajno utiče i na apsorpciju šećera nakon obroka, tako da je izrazito koristan kod dijabetičara. Izvori pektina su jabuke, agrumi, ribizle, šargarepa, karfiol, kupus, suvi grašak, boranija, krompir, jagode, maline i kupine.
