Najčešći mitovi o zdravoj ishrani

mitovi o zdravoj hraniVećinu ovih mitova o ishrani mnogi od nas su spremni da uzmu zdravo za gotovo, jern am je tako lakše, ali to ih, nažalost,ipak ne čini istinitim…

Udoba kada nas različiti “stručnjaci” sa svih strana bombarduju savetima o zdravoj i nezdravoj
ishrani ponekad je teško razlučiti dobre preporuke od neproverenih informacija. Isto tako, bez obzira na činjenicu da se uz pomoć “Gugla” svaka informacija može proveriti za svega nekoliko minuta, virtuelnim prostorom i usmenim prenošenjem još uvek se šire brojni mitovi o ishrani Da bismo nekima od njih stali na kraj demistifikovaćemo nekoliko najčešćih.

Mit 1. Hrana bez masti je zdravija varijanta
Iako zagovornici zdrave ishrane već godinama upozoravaju na ovaj izuzetno čest marketinški trik, još uvek veliki broj ljudi misli da kupovanjem tzv. “lajt” verzija omiljenih proizvoda čine dobro svom zdravlju. Majonezi, različiti mlečni namazi, prelivi i brojni drugi proizvodi koji prirodno u sebi sadrže veliku količinu masti, imali bi mnogo lošiji ukus ukoliko bi proizvođač samo hemijski odstranio tu mast u procesu proizvodnje i prodavao vam takav proizvod. Normalan i “lajt” majonez imaju sličan ukus zbog toga što se u proizvode iz kojih se odstranjuje mast redovno dodaju šećer i brojni drugi pojačivači ukusa, što na kraju može da dovede do toga da “lajt” proizvod sadrži isto, pa čak i više kalorija od svoje masne varijante. Nemojte dozvoliti da vas zavaravaju jeftinim trgovačkim trikovima i dobro čitajte deklaracije na proizvodima koje kupujete, a posebnu pažnju obratite na kalorije i na količinu šećera.

Mit 2. Salata je zdravija od hamburgera
Ovo nije sasvim netačno, ali salate su jelo koje svakako poziva na oprez i zdrav razum, posebno ako često kupujete gotove salate u prodavnicama ili “fast fud” restoranima. Nije tajna da je duboko smrznuto povrće, koje je nedeljama putovalo da bi se našlo u salati koju vam prodaju veliki trgovinski lanci, uglavnom bezukusno ako ga jedete bez raznih začina, čemu se lako može doskočiti ako odlučite da ukus popravite različitim, manje ili više kaloričnim prelivima. U tom trenutku nešto što je načelno niskokaloričan obrok može da postane prava ugljenohidratna bomba, koja je po svom hranljivom sastavu možda lošija čak i od prosečnog hamburgera. Poređenja radi, jedan veliki hamburger sa prilozima ima 540 kalorija i 1.040 miligrama soli, dok salata s piletinom prelivena dresingom iz istog restorana ima 530 kalorija i čak 1.260 miligrama soli. Verovali ili ne, hamburger je u ovom slučaju zdraviji izbor.

Mit 3. Sveže voće je zdravije od sušenog
Ovaj mit drži vodu samo u jednoj činjenici: ukoliko jedete sveže voće zbog vitamina C, onda je ono bolja varijanta, s obzirom da se ovaj vitamin gotovo potpuno izgubi u procesu sušenja. Upoređujući sve ostalo, sušeno voće sadrži istu količinu hranljivih materija kao i sveže.Iako će mnogima ovo zvučati kao svetogrđe, potrebe vašeg organizma za pet različitih voćki dnevno bez problema možete da zadovoljite i po kašikom ili komadom sušenog voća umesto svežeg. Isto važi i za voće iz konzerve. Ponovo upozoravamo, ako jedete voće zbog vitamina C, to je jedina situacija gde je sveža varijanta zdraviji izbor.

Mit 4. Bolje je jesti šest manjih obroka dnevno nego tri veća
Ovo je jedna od onih stvari koje funkcionišu u teoriji, ali potpuno zakazuju u praksi. Pokazalo se da veliki broj ljudi ima problema s kontrolisanjem veličine porcija, što u praksi redovno završi tako da umesto tri velika obroka jedu šest velikih obroka dnevno. Mnogi stručnjaci poslednjih godina predlažu da, ako se borite s viškom kilograma, jednostavno pazite na sveukupni dnevni unos kalorija, a ne na smanjivanje porcija tokom obroka. Isto tako, sledite staro pravilo da doručak treba da bude najobilniji obrok, ručak srednje obilan, a večera lagana i ne suviše kasna, da ne bi opteretila želudac pre spavanja. Ukoliko ujutro niste dovoljno gladni za obilan doručak, to je gotovo uvek znak da uveče jedete previše.

Mit 5. Brza hrana je loša za vaše zdravlje
Da ponovo parafraziramo staru mudrost, u svim stvarima u životu treba biti umeren, a to svakako važi i kad je hrana u pitanju. Brza hrana ni po čemu nije drugačija. Nema ništa lošeg u tome da povremeno sebi priuštite sočni hamburger, picu ili bilo koju drugu hranu koju volite, ali je zbog odluke da živite zdravo – više ne jedete. Osim ako vam takvom ishranom nije direktno ugroženo zdravlje, kao što je slučaj kod obolelih od šećerne bolesti, slobodno s vremena na vreme priuštite sebi nešto u čemu uživate, pa i kad ste na dijeti. Čak i ako ne možete da se uzdržite od ponekog slasnog zalogaja, dijeta će davati dobre rezultate, ali uz manje gladi i frustracija.

Loading...
loading...
----