Organizam proizvodi vlastite antioksidantne materije kako bi ublažio delovanje štetnih slobodnih radikala, ali ipak u nedovoljnoj meri. Stručnjaci su uvereni kako je redovno uzimanje antioksidanasa putem šarolike ishrane, najefikasnija i najvažnija terapija za sprečavanje raznih bolesti…
U našem organizmu teče proces sa-gorevanja kiseonika. Nuspojava su slobodni radikali koji oštećuju ćelije i ubrzavaju proces starenja. S vremenom kumulativno dejstvo slobodnih radikala može doprineti preranom starenju i bolestima kao što su bolesti srca, artritis ili rak. Mogu biti izazvani i faktorima prirodne sredine: onečišćenjem, pušenjem, pesticidima, UV-zračenjem, stresom, fizičkim naporima, menopauzom itd. Materije koje uništavaju slobodne radikale zovemo antioksidansi.
Ljudski organizam proizvodi vlastite antioksidantne materije kako bi ublažio delovanje slobodnih radikala, ali ipak ne u dovoljnoj meri. Stručnjaci su uvereni da je redovno uzimanje antioksidanasa najefikasnija i najvažnija terapija za sprečavanje raznih bolesti.
Četiri najjača antioksidansa čuvara organizma
U prirodne antioksidanse ubrajamo karotenoide, likopen i lutein, flavonoide i izoflavone, vitamine A, C i E, minerale selen i cink, koenzim Q, povrće iz roda krstašica i allium (beli luk), borovnicu, ginko biloba, liponsku kiselinu, melatonin i superoksid dizmutazu. Zato ne čudi i zvanična preporuka američke organizacije za hranu FDA (Food and Drug Administration), prema kojoj bi hranom trebalo unositi četiri važna antioksidansa. To su: karotenoidi, vitamin A, vitamin E, vitamin C i selen.
Šta su Karotenoidi
Karotenoidi su pigmenti topivi u mastima, koji se nalaze u narandžastom, žutom, crvenom i zelenom povrću. Snažnim antioksidativnim i antikancerogenim svojstvima štite od posledica stalne izloženosti ultraljubičastim sunčevim zracima i drugim kancerogenim materijama. Danas poznajemo oko 600 karotenoida, a u voću i povrću ih ima oko pedesetak.
Najpoznatiji antioksidansi karotenoidi su: beta-karoten, likopen i lutein. Beta-karoten igra važnu ulogu u sprečavanju nastanka raka, jača odbrambeni sistem, smanjuje rizik od ateroskleroze,srčanog i moždanog udara, štiti od stvaranja mrene. Organizam ga prema svojim potrebama pretvara u vitamin A, a prednost nad njim je u tome što nema štetnog delovanja ni onda kada se uzima u većim količinama. Najpoznatiji prirodni izvori betakaro-tena su: voće i povrće jarkih boja, na primer kajsije, dinja, brokula, šargarepa, mango, bundeva, breskva i spanać. Ishrana s mnogo luteina (zeleno lisnato povrće, spanać, brokula, kukuruz) povoljno deluje na sistem kivnih sudova i štiti od malignih oboljenja i očno sočivo od mrene. Likopen je odgovoran za crvenu boju paradajza, a nekoliko puta je jači antioksidans od beta-karotena.Novija istraživanja pokazuju da ima zaštitnu ulogu u nastanku raka prostate, kao i raka debelog creva.
VITAMIN A MOĆNI ANTIOKSIDANS
Iako je noćno slepilo najpoznatiji simptom nedostatka vitamina A, mnogobrojne su funkcije povezane s količinom ovog vitamina u našem telu. Kao jedan od najvažnijih antioksidanasa nezamenljiv je u borbi protiv srčanih bolesti i drugih degenerativnih stanja. Jača otpornost na infekcije disajnih puteva, pomaže pravilnom radu odbrambenog sistema, pa skraćuje trajanje bolesti. Pomaže rastu i čvrstini kostiju, zdravlju kože, kose, zuba i desni. Pospešuje povlačenje staračkih pega. Pri vanjskoj primeni pospešuje lečenje akni, ublažava bore, prišteve i otvorene čireve. Najpoznatiji prirodni izvori vitamina A su: riblje ulje, džigerica, šargarepa, tamnozeleno i žuto povrće, jaja, mleko i mlečni proizvodi, margarin i žuto voće.
ANTIOKSIDANS VITAMIN E
Vitamin E je vrlo delotvoran antioksidans koji sprečava oksidaciju masti, vitamina A, selena, sumpornih kiselina i nekih oblika vitamina C. Sastoji se od tokoferola, kojih ima osam vrsta – alfa, beta, gama, delta, epsilon, zeta, eta i teta – a najdelotvorniji je alfa tokoferol.
Sprečava oksidaciju LDL-“lošeg” holesterola i na taj način onemogućava pojavu ateroskleroze. Smanjuje rizik nastanka srčanog udara, i snižava krvni pritisak usled diuretskog delovanja. Smanjuje umor, usporava starenje ćelija, ubrzava zaceljivanje opekotina, sprečava nastanak debelih ožiljaka, pomaže kod istegnuća mišića. Sprečava nastanak krvnih ugrušaka. Učestvuje u sprečavanju nastanka različitih oblika raka. Smanjuje rizik od spontanog pobačaja, kao i nastanka Alchajmerove bolesti. Najpoznatiji prirodni izvori vitamina E su: pšenične klice, soja, biljna ulja, oraščići, špargle, lisnato povrće, spanać, celovite žitarice i žumance jajeta.
VITAMIN C NAJPOZNATIJI ANTIOKSIDANS
Premda je većina životinja u stanju da sintetiše vitamin C, čovek se mora oslanjati na izvore ovog vitamina u hrani. Vitamin C igra glavnu ulogu u stvaranju kolagena, koji je važan za rast i obnavljanje ćelija telesnih tkiva, desni, krvnih sudova, kostiju i zuba. Ubrzava procese zaceljivanja rana i opekotina, te zaustavlja krvarenje desni. Pomaže u snižavanju holesterola u krvi. Učestvuje u sprečavanju mnogobrojnih virusnih i bakterijskih infekcija i uopšte jača imunološki sustav. Smanjuje stvaranje krvnih ugrušaka u venama.
SELEN
Vitamin E i selen deluju sinergistički, njihovim zajedničkim delovanjem povećava se snaga i jednog i drugog. Selen je bitan za stvaranje glutacije peroksidaze, glavnog antioksidansa tela, koji se nalazi u svakoj ćeliji. Pomaže u smanjenju rizika od srčanih bolesti i srčanog udara. Učestvuje u zaštiti od različitih vrsta raka. Pomaže u održavanju mladalačke elastičnosti tkiva. Ublažava valunge i neprijatnost u menopauzi. Pomaže u lečenju i sprečavanju peruti. Povećava broj spermatozoida i povećava plodnost muškarca.
Najbolji prirodni izvori vitamina E su: plodovi mora, džigerica, bubrezi, pšenične klice, mekinje, tunjevina, luk, paradajz, brokula, beli luk i smeđi pirinač.
Kako ćete podići nivo antioksidanasa?
Odlučujući se za uravnoteženu ishranu bogatu voćem, povrćem i celovitim zrnevljem lako je uneti dovoljno antioksidanasa u organizam. Evo nekoliko saveta za podizanje njihovog nivoa u ishrani:
Žitaricama dodajte naseckane jagode i krvi
Obavezno dvaput dnevno jedite voće
Kafu pijte umereno, kao izvor antioksidanasa
XNeka vam konzervirane ili smrznute bobice uvek budu pri ruci za pripremu frapea ili kako biste ih dodali u jogurt i dobili ukusan desert
Sa testeninom koristite sosove na bazi paradajza i konzerviranog paradajza
Jedite tost s paradajzom ili gljivama
Grickajte mešano sušeno voće i orašaste plodove
Na svoj tanjir nagomilajte crveno, žuto i zeleno povrće
Ako se povremeno želite počastiti uživajte u maloj količini (oko 20 g) tamne čokolade s visokim procentom kakaa
Kako deluju antioksidansi?
Antioksidansi usporavaju starenje snižavaju nivo holesterola smanjuju rizik od ateroskleroze štite od srčanog i moždanog udara smanjuju rizik nastanka raka pomažu suzbijanju rasta tumora pomažu u detoksikaciji kancerogenih materija usporavaju napredovanje Alchajmerove bolesti
– štite oči od procesa odumiranja makule
– pomažu u odbrani od štetnih posledica duvanskog dima
– pružaju zaštitu od hroničnih plućnih bolesti kao što su astma, bronhitis i emfizem
– pružaju zaštitu od ekoloških zagađivača
