mini-gastro-turneja-po-jugoslaviji

Etnička i geografska raznolikost bivše Jugoslavije ogleda se i u kuhinji. Sa primorjem na zapadu, plodnim ravnicama na severu i brojnim planinama, Jugoslavija je bila jedna od retkih zemalja koja je imala takvu raznolikost. Šest saveznih republika imaju donekle slične kuhinje, sa određenim manjim razlikama, tipičnim za određene regione.

Uobičajeni doručak će se sastojati od raznih peciva ili jaja, uz malo jogurta. Naša preporuka su ili prženice ili popara – zanimljivo kremasto jelo od hleba i sira.

Za razliku od Zapada, u svim balkanskim zemljama ručak je glavni dnevni obrok. Tradicionalno, počinje nekom vrstom supe ili čorbe. Ljudi ovde čvrsto veruju da je „jedenje kašikom“, kako to zovu, veoma važno za dobro zdravlje.

Nakon tečnosti obično sledi meso ili riba zajedno sa povrćem i salatom. Jugosloveni jedu dosta krompira pripremljenog na različite načine. Dakle, bilo da naručite meso ili ribu, vrlo je verovatno da ćete dobiti krompir sa strane. Uz ribu, krompir će se često kuvati uz blitvu i beli luk, jer je to tradicionalan način pripreme u Hrvatskoj.

U svakoj od šest republika, mlečni proizvodi su prisutni u mnogim jelima. Obavezno probajte čuvene pirotske, paške i livanjske sireve, kao i kajmak. Ako ste raspoloženi za luksuz, posetite rezervat prirode Zasavica u Srbiji i probajte najskuplji sir na svetu, napravljen od magarećeg mleka. Košta oko 1000 evra po kilogramu!

Međutim, ako ne jedete životinjske proizvode, nećete ostati gladni. Postoji mnogo veganskih jela i opcija jer mnogi ljudi poste prema pravilima hrišćanske crkve, što znači da ne jedu životinjsko meso i mlečne proizvode u određenim periodima godine.

Počnimo sa kratkom gastro turnejom kroz bivše jugoslovenske republike!

Makedonija

Makedonska jela su sinonim za dobru i izdašnu hranu. Obavezno probajte najpoznatiji nacionalni specijalitet – tavče na gravče.

Ovaj gusti gulaš napravljen je od pasulja, luka i crvene paprike i savršena je hrana za hladne zimske dane.

Primetićete da Balkanci jedu mnogo povrća. Stoga je makedonska turli tava tipična za ovaj region. Ako želite topli tanjir od bamije, krompira, patlidžana, paprike, luka i mesa, znate šta da naručite!

Bosna i Hercegovina

Bosna i Hercegovina je dom nekih od najboljih jugoslovenskih peciva i mesa sa roštilja. U stvari, ako možete da probate samo jednu stvar tokom boravka u Bosni, to bi definitivno trebalo da budu čuveni sarajevski ćevapi. Iako se tradicionalno služe samo sa seckanim lukom, neki dodaju kajmak ili crvenu papriku.

Ova prelepa zemlja očaraće vas svojim desertima, koji se obično sastoje od testa prelivenog šećernim sirupom i/ili orasima. Naš izbor – urmašice i baklava!

Osim toga, stvar koja se smatra Božjim darom Jugoslaviji je bosanski burek. To je pecivo punjeno mesom i lukom koje mnogi jedu za doručak. Iako se u Bosni burek pravi samo od mesa, u drugim balkanskim zemljama može se puniti sirom, spanaćem, krompirom, pečurkama… Verujte nam, u kombinaciji sa jogurtom, tera vodu na usta.

Crna Gora

U Crnoj Gori zima nije zima ako ne jedete zelje sa dimljenim mesom. Savršeno se uklapa sa idiličnim brdima i morskim pejzažom.

Crnogorci vole da kažu da su uticaji koji su oblikovali kuhinju njihove zemlje „donijeli vjetar i more i zaštićeni planinama“.

Nešto što dovodi ljude iz svih balkanskih zemalja u Crnu Goru je Njeguška pršuta, specijalitet sela Njeguši. Slična je italijanskoj pršuti, ali njeguška klima i nadmorska visina stvaraju savršeno jedinstvene uslove za pravljenje ove pršute.

Hrvatska

Hrvatska je bila i još uvek je poznata po svojim morskim specijalitetima. Ne zaboravite da probate razne vrste sveže ribe, kao i lignje, ostrige i hobotnice.

Uverite se da je vaše jelo začinjeno nekim biljkama uzgojenim na suncu kao što su ruzmarin, bosiljak i origano.

Nešto što ćete sigurno primetiti u pojedinim delovima Hrvatske je uticaj Italije. Ljudi koriste italijanske reči u svojim svakodnevnim razgovorima i takođe prave hranu sličnu onoj italijanskog porekla. Stoga, testeninu sa lokalnim maslinovim uljem morate probati!

Slovenija

Kao što se u Hrvatskoj oseća blizina Italije, tako je i austrijski uticaj u slovenačkoj kuhinji veoma primetan.

Jedno od najpoznatijih slovenačkih jela je Kranjska kobasica (nazvana po gradu Kranju). Apsolutno čini savršen spoj sa kiselim kupusom ili pečenim krompirom.

Obavezno uzmite kašiku jote – slovenačke supe od kiselog kupusa i pasulja.

Takođe, Austrija je donela ljubav prema štrudllama, pa je tipična slovenačka potica slična austrijskom tradicionalnom specijalitetu.

Srbija

Srbija, koja se nalazi na raskrsnici između Istoka i Zapada, razvijala je svoju gastronomiju uz pomoć različitih uticaja. Protežu se od Bliskog istoka do srednje Evrope – od Otomanskog do Austrougarskog carstva.

Jedno od najomiljenijih srpskih jela, koje se često služi za slavu je sarma. Sarma je rolnica od kiselog kupusa punjena mlevenim mesom i pirinčem. Mediteranska verzija ovog jela se pravi sa listovima vinove loze umesto kupusa.

Jug Srbije je poznat po začinjenoj hrani. Urnebes namaz (od krem sira i ljute paprike) uz kukuruzni hleb je tipičan srpski doručak ili užina u ovim delovima Srbije. Takođe, najbolja pečenjara u Čačku nudi mesne delicije od kojih i bukvalno zastaje dah.

Za kraj, uobičajen srpski desert su palačinke (vrsta palačinke) punjene domaćim džemom ili orasima.

Običaji i tradicija

Hrana je zapravo deo kulture na Balkanu. Ljudi su tradicionalno veoma gostoljubivi i prijatni prema gostima. Kada nekoga posetite, često će vam biti ponuđena grickalica ili „meze“ (obično narezani sir i kobasica ili šunka), ili čak zamoljeni da ručate sa svojim domaćinima.

Stari običaj, koji je još uvek prisutan u nekim krajevima, je posluživanje „slatkog“ uz kafu (konzervirani proizvod od voća ili latica ruže). Uzimanje kašike smatra se dobrim manirom.

U jesen i ranu zimu ljudi iz bivše Jugoslavije prave zimnicu. Zimnica je način da se povrće i voće sačuva i konzumira tokom hladnih dana. Pravi se od skoro svega što može da stane u teglu. Obavezno probajte domaći kiseli kupus, turšiju, ljutenicu i naravno ajvar.

U stvari, postoji izreka da na svetu postoje dve vrste ljudi: ljudi koji su probali ajvar i ljudi koji nisu bili u Srbiji. Reč ajvar najverovatnije potiče od turske reči haviar što znači kavijar. Ovaj začin se pravi od pečenih crvenih paprika i belog luka, a neke varijante sadrže i patlidžan.

Još jedna stvar koju ljudi spremaju za zimu je domaći džem. Iako se džem može kupiti u prodavnicama, proces njegovog pravljenja je radostan ritual za balkanske porodice. Ljudi koji žive u selima prave pekmez i uopšte zimnicu na velikim pećima na drva. Uobičajeno voće koje se koristi su šljive, kajsije i šipak, ali se danas često prave i džem od jagoda i malina.

Pića

Jugoslovenski region ima jaku tradiciju ispijanja kafe i svi znaju da je skuvaju.

Primetićete da su kafići uvek puni meštana koji razgovaraju uz šolju tople kafe. Ponekad ćete čak čuti kako ljudi govore „idemo na kafu“, a onda, začudo, videti ih kako piju pivo. To je zato što je kafa sinonim za sedenje i provođenje kvalitetnog vremena zajedno, bez obzira koje piće odlučite da naručite.

Ako ste raspoloženi da probate neka od najboljih alkoholnih pića u Jugoslaviji ima više preporuka i opcija.

Najtipičnija je svakako rakija, voćna rakija koju ćete naći bukvalno na svakom mestu koje posetite. Obično se konzumira pre jela, u malim čašama. Ovo je nacionalno piće Srbije. Stoga je, bez sumnje, najpoznatija srpska šljivovica.

Rakija od šljive se često meša sa raznim začinskim biljem i drugim voćem kako bi se stvorile različite varijacije. Zanimljivo je da ljudi čak veruju u njegove prirodne lekovite moći, pa se ponekad utrljava u kožu za lečenje bolova u mišićima ili visoke temperature.

Ako ste ljubitelj i poznavalac vina, vinske regije bivše Jugoslavije biće vam prijatno iskustvo.

Idite u Hercegovinu, pratite znakove Vinske ceste i neka vas odvedu do lokalnih vinarija. Probajte Žilavku i Blatinu. Slično, možete pratiti vinski put kroz tri vinorodna regiona u Sloveniji (Primorska, Podravska, Posavska). Vinarstvo je postojalo u Sloveniji mnogo pre nego što je došlo u Francusku. Probajte belo vino Rebula!

Ako želite da se hvalite prijateljima da ste probali vino koje se služilo na Titaniku, posetite Sremske Karlovce na severu Srbije. Ovaj grad sa stotinama godina tradicije vinarstva je mesto gde se proizvodi čuveno desertno vino Bermet.

Ako vam je put do srca preko stomaka, obavezno posetite bivše jugoslovenske republike i probajte neke od tradicionalnih specijaliteta. U idealnom slučaju, trebalo bi da posetite svih šest republika da biste dobili potpuni gastronomski doživljaj. Bićete zadovoljni i preplavljeni toplinom ljudi. Sigurno vam neće smetati ni toplina rakije. Uživajte, ili kako bi Jugosloveni rekli „prijatno i živeli“!