Hrom
Mineral srebrnog sjaja-štit od dijabetesa
Hrom (na grčkom – chroma=boja) verovatno duguje naziv karakterističnom srebrnkastom sjaju i spada medju esencijalne minerale koje moramo da unosimo ishranom. Najbolji izvor je pivski kvasac, ali je veliki broj onih kojima smeta u varenju, izaziva im nadutost stomaka, ih izaziva mučninu. Njime su bogate i žitarice,brokoli, biber, kukuruz, mahunasto povrće,kikiriki i posebno džigerica. Slatke namirnice su siromašne mineralom hromom, a mogu i da mu naškode pospešivanjem izbacivanja iz organizma.
Iako je hrom kao metal otkriven 1797. godine, tek je pre četrdesetak godina dokazano da je sastavni deo tela, gde ima važne zadatke.Hrom u organizmu oslobađa energiju iz ugljenih hidrata, proteina i masti. Deluje i kao aktivator nekoliko enzima. Hrom je važan i za odgovor ćelija organizma na insulin hormon koji se stvara u pankreasu, i omogućuje iskoriščenje šećera kao pogonskog goriva za stvaranje energije u ćelijama.
Dopunsko uzimanje hroma može da koristi i za smanjenje telesne težine i smanjenje vidljivih znaka starenja.
Hrom kao dodatak u ishrani dijabetičara
Bez obzira na čitav niz drugih funkcija, primarna uloga hroma je regulacija glukoze, odnosno šećera. Pojačava delovanje insulina, osnovnog metaboličkog hormona, koji je zadužen za pravilnu regulaciju šećera u krvi. Naučnici su utvrdili da nedostatak hroma negativno utiče na vrednosti šećera u krvi. Takvo stanje vremenom može da pospeši pojavu dijabetesa, ili da negativno utiče na razvoj bolesti.
Dnevne potrebe
Hranom prosečno unesemo oko 50 mikrograma ovog minerala, dok potrebe za hromom idu i do 200 mikrograma.
Iskoriščenje iz namirnica je relativno malo (organizam iskoristi samo 1-2%), pa se zbog toga često
preporučuje dopunsko uzimanje hroma, naročito onima koji boluju od dijabetesa, i starijima).
Pokazalo se da neki lekovi, npr. za snižavanje želudačne kiseline, smanjuju iskoriščenje hroma, pa se istovremeno uzimanje ne preporučuje.
Sumpor
Sumpor mineral koji jača zglobove
Naše telo sastavljeno je od velikog broja različitih elemenata, čije se delovanje (gradivno i funkcionalno), međusobno prepliće. Jedan od njih je i sumpor, koga u organizmu ima oko 100 mg.
To je mineral bledo žute boje koji najčešće može da se nađe u vulkanima i prirodnim izvorima tople vode. Na određenim geografskim područjima sumpor se vekovima koristi kao lekovito sredstvo, pa su banje sa takvim izvorima izuzetno cenjene. Kupke u sumporovoj vodi pomažu kod reumatskih stanja, rekonvalescentima posle povreda, i kao preventiva od bolesti zglobova i ukočenosti.
Mineral sumpor nije samo za kupanje. Neophodan je za život i izgrađuje vezivna tkiva, skelet, kožu i kosu, ali je i sastavni deo masnoća i tečnosti.Učestvuje i u stvaranju insulina.
Određen unos sumpora nužan je i za detoksikaciju organizma, posebno od nikotina i alkohola. Organizam ne može sam da ga stvara, pa moramo da ga unosimo ishranom i dopunskim preparatima. Bogati izvori sumpora su jaja, pasulj, grašak, beli i crveni luk, kao i belo i crveno meso.
Osim što izgrađuje vezivna tkiva, kosu i skelet, sumpor je sastavni deo mnogih proteina. Učestvuje u izgradnji žučne kiseline, pa je nezamenljiv za varenje masnoća. Pomaže u iskorišćenju kiseonika u krvi, neophodan je i u procesu zgrušavania (naročito kod povreda), izgrađuje neke enzime i insulin. U kombinaciji sa određenim jedinjenjima, sumpor je jedinstven u borbi sa reumom i bolnim okoštavanjima zglobova.
