U poslednje vreme se dosta piše i priča o mineralu zeolitu i mu se neobjektivno pridodaju lekovite osobine. Takodje, sve češć se u proizvodnji zdrave hrane pominje primena zeolita. Šta je zeolit, u čemu je suština njegove primene?
Zeoliti su aluminosilikati izgrađeni od aluminijuma i silicijuma, kristalne, beskrajne trodimenzionalne strukture. Ime potiče od grčkih reči zeos i lotos što znači “ključajuće stene”. Otkriveno je oko 50 prirodnih zeolita a više od 100 je laboratorijski sintetisano. Neki od najčešće upotrebljavanih zeolita su: habazit, klinoptilolit, erionit, faujasit, mordenit, filipsit. Oni se razlikuju po formuli, fizičkim osobinama…
ZEOLIT PROTIV TEČKIH METALA
Sedimentne naslage zeolita su meke i male težine. Glavna osobina zeolita je da mogu selektivno vezivati neke supstance unutar svoje molekulske rešetke, zato se i upotrebljavaju za apsorpciju određenih štetnih materija ili molekula gasova kao molekularna sita. Klinoptilolit se, recimo, koristi za uklanjanje teških metala, radioaktivnih elemenata i amonijaka. Apsorbujući bakar, kadmijum, olovo, arsen i cink, zeoliti sprečavaju njihov ulazak iz zemljišta u biljku, a time i prodiranje ovih teških metala u lanac ishrane. Habazit, klinoptilolit i mordenit imaju veliki afinitet prema radioktivnom cezijumu pa su korišćeni u sanaciji zemljišta u Černobilu.
KORISTAN KAD JE POD KONTROLOM
Suštinska primena zeolita je sprečavanje unosa i eliminacija toksičnih materija iz hrane kojom se hrane životinje za ljudsku ishranu, čime se dobija hrana bez štetnih materija. Nije dobro da ljudi jedu zagađenu hranu, a da koriste zeolit u pokušaju da spreče unos štetnih materija iz digestivnog trakta u krv. Prvo, zato što zeolit za sebe veže i korisne materije, te je vrlo važno koja se kombinacija zeolita koristi. Drugo, ozbiljno pitanje je koliku količinu uzimati.
Prava primena zeolita je u lancu proizvodnje biljne hrane za životinje, i u lancu proizvodnje biljne i životinjske hrane za ljude, od pripreme i detoksikacije zemljišta, preko pripreme i detoksikacije stočne hrane, do krajnjeg prehrambenog proizvoda (mesa, mleka, sira, jaja, povrća) koji na kraju mi jedemo. Time se obezbeđuje posebno dobar kvalitet hrane za čoveka bez rizika nekontrolisanog unosa zeolita.
Značajna preventivna primena zeolita je i detoksikacija komunalnog i industrijskog otpadnog mulja koji se nakon takve obrade može koristiti kao đubrivo.
ZEOLIT POVEĆAVA KVALITET MESA
Izuzetno značajna uloga zeolita je u adsorbciji i inaktivaciji mikotoksina koji su sekundarni proizvodi plesni i gljivica prisutnih na žitu i uglavnom su produkti rodova Aspergillus i Penicillinum. Toksini izazivaju bolest i smrt životinja i ljudi i imaju izražene mutagene i kancerogene efekte.Vrlo teške infekcije Aspergillusom su poznate u medicini, a jedan od načina lečenja je primena kiseonika pod visokim pritiscima (HBOt). Dva toksina su posebno značajna u humanoj i veterinarskoj medicini, aflatoksin Aspergillusa flavusa i ohratoksiniochraceusa. Ohratoksin je nefrotoksičan, hepatotoksičan (oštećuje bubrege i jetru) i kancerogen, a pokazuje u teratogene efekte (štetno dejstvo na začeti plod). Može se naći u mesu i jajima. Zeoliti dodati u stočnu hranu sprečavaju unos toksina u meso, jaja i mleko životinja, čime hrana postaje ekološki i medicinski zdrava, lakše se vari i nema nikakvih nepovoljnih dejstava na ljude. Sam zeolit nema nepovoljnih efekata na zdravlje životinje, povećava prinos i kvalitet mesa, što je u istraživanjima pokazano histološkim analizama unutrašnjih organa.
prim. dr Miodrag Živković
