Manjak bakra u organizmu, koji može da prouzrokuje zdravstvene probleme, nije česta pojava, međutim, sve je više onih koji imaju nisku koncentraciju ovog minerala…
Kada je o zastupljenosti hemijskih elemenata u organizmu reč, bakar je na trećem mestu, posle gvožđa i cinka. Neophodan je za stvaranje crvenih krvnih zrnaca,ulazi u sastav hemocijanina (respiratornog pigmenta koji veže i prenosi kiseonik), blagotvorno deluje na ćelijsku membranu nervnih ćelija i ima uticaj na prenošenje nervnih impulsa. Osim toga svi organi koji imaju kvalitetno vezivno tkivo, kao što su krvni sudovi i koštana srž, zavise od koncentracije bakra. Uključenje i u proces sinteze hemoglobina, pomaže da se vitamin C što bolje iskoristi čime jača odbrambeni štit organizma, a sastavni je deo i enzima koji učestvuju u sintezi kolagena preko potrebnog da se sačuva mladolikost i vitalnost kože.
Manjak bakra u organizmu, koji može da prouzrokuje zdravstvene probleme, nije česta pojava, međutim, sve je više onih koji imaju nisku koncentraciju ovog minerala. Simptomi ozbiljnog deficita bakra su promene u pigmentaciji kose i kože, nepravilnosti i deformacije skeleta i vezivnog tkiva; problemi vezani za reproduktivni sistem, pogoršana funkcija nervnog tkiva…
Kako da se bez štetnog uticaj a na organizam nadomesti nedostatak bakra?
Suština mog otkrića je da se, u slučaju nedostatka, bakar ne unosi solima već oligosaharidima jer onda nema štetnog uticaja na organizam.Inače, glavni put izlučivanja bakra je preko žuči. Zbog toga poremećaj u radu jetre ili žučne kese ima uticaj na koncentraciju bakra u organizmu, od čega zavisi i njegova resorpcija.
Inače, povećanje stepena resorpcije bakra događa se kada su smanjene zalihe bakra. Za tu regulaciju je odgovoran protein u sluzokoži creva koji ima sposobnost vezivanja bakra. Isti protein je odgovoran i za vezivanje cinka u mukozu creva. To nije dobro za bakar, jer se bakar i cink u tom slučaju, kao suparnici, takmiče za apsorpciju u crevima.
A, o tome da li će novi lekovi za slučajeve deficita bakra u organizmu da budu predmet interesova-nja u medicini i farmaceutskoj tehnologiji Ivana kaže da će da zavisi od toga koliko će bakrom deficitna (mikrocitična) anemija da bude često oboljenje.
U toku višegodišnjih istraživanja na razvoju proizvoda za tretman deficita bakra, pažnja istraživača je uglavnom bila usmerena na jednostavna organska ih neorganska jedinjenja i njihove soli. Na osnovu velikog broja podataka iz literature o biološkim osobinama takvih jedi-njenja kao najpogodniji u terapiji hipokupremične anemije preovla-davaju preparati na bazi soli bakra. A, ako je reč o komercijalnim ili parafarmaceutskim preparatima, ove soli su prisutne u kombinaciji sa solima drugih oligo i mikroelemenata. Smatra se da one imaju malu stabilnost, delimičnu toksičnost i nemogućnost potpune resorpcije bakra u organizmu. Osim toga, poznato je i da često korišćenje suplemenata cinka, visoke doze vitamina C ih gvozda izazivaju manjak bakra u našem telu.
Ovi nedostaci naveli su Ivanu Savić da se pozabavi pronalaženjem nove formule za koju su zainteresovane i neke farmaceutske kompanije. Tokom doktorskih studija uradila je pred-klinička ispitivanja ali je potrebno još mnogo vremena, energije i novca da bi preparat stigao do pacijenata.
Koliko ga ima?
Dnevne potrebe za bakrom su od 0,6 do 2 mg, ali neki stručnjaci preporučuju i 7 mg dnevno.
– 1/4 šoljice semenki bundeve – 1,7 mg
– 1/2 šoljice svežeg ananasa – 1,3 mg
– 1/2 šoljice soka ananasa – 1,2 mg
– 100 g kuvanih školjki kamenica – 1,2 mg
– šoljica paradajz soka – 1 mg I šoljica soka grejpfruta – 0,9 mg
– 1/2 šoljice kupina – 0,9 mg
– 1/4 šoljice badema – 0,8 mg
– 1/4 šoljice semenki suncokreta – 0,7 mg
Gde ima bakra
S obzirom na to da se godinama postepeno smanjuje količina bakra u ćelijama preporuka je se posle tridesete na trpezi češ nađu namirnice koje sadrže bakar. Ima ga u jezgrastom voću semenkama, sardinama, jetri krompiru, kiviju, crnom hleb kao i ostalim pekarskim proizv dima od zrnevlja sa kog nije s nuta ljuska. Najbogatiji bakrom morski plodovi.
