MARGARIN SASTAV I NUTRITIVNA VREDNOST
margarin
Margarin, bilo da je čvrst, mekan ili u tečnom stanju, sastoji se od biljnih ulja, vode ili mleka i aditiva (emulgatori, atnitioksidansi, konzervansi, veštaoke boje i arome i vitaminski preparati). Nekim margarinima se dodaje i kuhinjska so — obično 1,5% do 2%. Sadržaj masti u margarinu je oko 82%, a najviše dozvoljeni sadržaj vode je 16%. Obično je bojen karotinom, ili drugim dozvoljenim bojama.

Kalorije i nutritivna vrednost margarina zavise od proizvodjača a ovo su neke srednje vrednosti
Margarin kalorije na 100 grama
Energija 526 kalorija

Ukupno masti 59.17g
Zasićene masti 10.042g
Polinezasićene masti 24.686g
Mononezasićene masti 20.316g
Holesterol 1mg 0%
Natrijum 785mg 33%
Kalijum 30mg

Margarin je, u stvari, imitacija maslaca, mada se u ceni ne razlikuje puno. U prodaji se nalaze brojne vrste margarina pod raznim markama proizvođača. Uglavnom su mekani (»Soft«) margarini, koji u deklaraoiji imaju istaknut kao glavni sastojalk biljna ulja sa nezasićenim masnim kiselinama, vredniji od onih koji kao glavni sastojak imaju čvrstu biljnu mast.

Kao i maslac, margarin sadrži neznatne količine ugljenih hidrata i belančevina i predstavlja namimicu koja se sastoji iz masnoća, nešto vode i vitamina. Dadas su svi margarini koji se nalaze u prodaji obogaćeni vitaminom A — najmanje 2000 IJ. na 100 g margarina, a obično se dodaje 4000 I.J. Na taj način margarin je bolji izvor ovog vitamina nego maslac. Neki margariini su obogaćeni i sa 300 I.J. vitamina D i sa oko 20 mg vitamina E.

MASLAC ILI MARGARIN?
Maslac je sa više zasićenih masnih kiselina (oko 460%), što neki povezuju sa pojavom oboljenja krvnih sudova i srca. S druge strane, margarin sadrži 18% do 40% hidrogenizovane biljne masti, za koje neki istraživači tvrde da takođe utiču na pojavu srčanih oboljenja. Prema tome, pod znakom pitanja je »adut« koji imaju proizvođači margarina, da ima puno nezasićenih masnih kiselina i da na taj način štiti srce, naročito kada su u pitanju čvrsti margarini.

U svakom slučaju, osobe sa povišenim holesterolom u krvi treba da daju prednost margarinu, ali ne svakom, već onom sa više biljnih ulja, a manje masti (»Soft margarin«,). Pročitati podatke na pakovanju.
Loša straina margarina je, a što se i na pakovanju može pročitati, prisustvo većeg broja aditiva (konzervanisi, arome, boje i dr.). Prema tome birati između maslaca sa dosta holesterola, ali bez hemijskih dodataka, i margarina bez holesteroia, ali sa aditivima, nije jednostavno. U svakom slučaju osobe koje nemaju problema sa holesterolom treba da daju prednost maslacu, a oni koji te probleme imaju — margarinu.

Maslac i margariin na sobnoj temperaturi, a naročito u toku leta, brzo užegnu, te treba kupovati samo one koji su skorijeg datuma proizvodnje i iz rashladne vitrine. Kod margarina treba proveriti označeni datuim proizvodnje i rok trajanja i izbegavati kupovinu onoga kojem je rok istekao, ili je pred istekom.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply

Your email address will not be published.