Da ni svaki aditiv nije toliko crn koliko se priča, potvrđuje stari dobri limuntus kojeg su naše bake
stavljale u džem i slatko da se zimnica ne ubudja.
Pod šifrom aditiva E 330 krije se obična limunska kiselina, u narodu poznata i kao limuntus. Za ovaj konzervans znale su još i naše prabake i koristile ga za spremanje zimnice.
Odlikuju ga bezbojni kristali-beo kristalan prašak bez mirisa, jako kiselog ukusa. Limunska kiselina je slaba organska kiselina koju sadrži citrusno voće. Deluje kao antioksidant (vitamin C i E, beta-karotin, selen…), a sa biohemijskog aspekta, izuzetno je važna za metabolizam (stvaranje enzima, razgradnja masti i ugljenih hidrata, oksidacioni procesi…). Vrlo često se nalazi u obliku kalcijumovih soli, čiji se oblik kalcijum-citrat koristi kao konzervans u bezalkoholnim napicima.
Dobija se tretiranjem saharoze, kvascima tipa „aspergilus niger”. U prvoj fazi dobija se u obliku soli kalcijum-hidroksida, a posle različitih tretmana i čista limunska kiselina.
Dozvoljena je za primenu svuda u svetu, pa tako i u našoj zemlji, jer su stručnjaci saglasni da je potpuno bezbedna za konzumiranje i neškodljiva za ljude. Višak limunske kiseline iz organizma se uklanja potpuno prirodnim putem.
PRIMENA
Široko dejstvo
Primena limunske kiselina je izuzetno široka: U hrani i napicima:
– reguliše kiselost proizvoda
– pojačava aromu
– povećava dodatne konzervanase
– optimizira jačinu gela marmeladama
– pojačava teksturu sireva
– sprečava oksidaciju masti
– sprečava gubitak boje u voćnim proizvodima
– podržava aktivnosti antioksidanata
– stabilizuje boju, ukus i aromu vitamina
– smanjuje jako slatke ukuse
U farmaciji:
– pojačava resorpciju aktivnih komponenti u lekovima
– reguliše kiselost
– pojačava učinak konzervansa
– pojačava aromu
– protiv zgušnjavanja
