Ljudi su od najdavnijih vremena znali za lekovita svojstva meda i cenili ga ne samo kao hranu već i kao lek. Staroegipatska medicina koristila ga je na mnoge načine, verujući da je med božji dar koji leči sve. Arheolozi su u iskopinama piramida otkrili male posude s medom, koji hiijadama godina nije promenio ni ukus ni sastav! I najstarijem sumerskom Epu o Gilgamešu med se spominje kao sastavni deo eliksira besmrtnosti. dok slavni Aristotel za njega kaže da je ‘destilisana rosa” koja pada sa zvezda!
Priroda nam je u pčelinjem medu dala najdragoceniji dar, jedinstven i nezamenljiv. O pčelama su s pravom stvoreni najlepši mitovi i legende. Spominju se još od najstarijih vremena. U vedskoj kulturi, za koju mnogi istraživači smatraju da je prethodila svim civilizacijama sveta, pčele su smatrane svetim životinjama. Glavni bog Višnu crtan je u obliku male pčele koja se odmara na lotosovom cvetu, dok je bog Krišna predstavljen zajedno sa pčelom plave boje koja leti iznad njegove glave.
Pčele su obožavane i u starom Egiptu, pre više od 6.000 godina. Iz tog vremena sačuvani su amblemi Gornjeg i Donjeg Egipta. Prvi je lotosov cvet, a drugi – pčela! Na grobovima prve dinastije faraona, pored mnogobrojnih svetih simbola, svoje mesto imao je i crtež pčele. Najstariji sačuvani egipatski nadgrobni spomenik, podignut pre skoro 6.000 godina, oslikan je likom pčele koja se sprema da poleti. Izražavajući svoju odanost i pokornost faraonu, Egipćani su u pismenim molbama crtali pčelu kao znak svoje privrženosti i poniznosti. Jedan papirus iz 1900. godine p. n. e. beleži da je u Srednjem Egiptu pčelarstvo bilo popularno, a zidne slike u hramovima i grobnicama oslikavaju tadašnji proce; dobijanja dragocenog meda. Crteži u Abukira, koji datiraju iz 2500. godine p. n. e. svedoče da se još u to vreme i zemlji faraona med koristio u ishrani medicini, kozmetici, magijskim i reli gijskim ceremonijama.
Za jedan kilogram meda 8.000 radilica preradi oko 3 kilograma cvetnog nektara. Med ne može da se proizvodi veštačkim putem, njega pčele skupljaju i smeštaju u košnice, gde se zatim odigravaju čudesni fizičko-hemijski procesi.
Med sadrži 17,20% vode. Tu su i razne kiseline (glukonska, limunska, jabučna, mravlja, mlečna, sirćetna) i belančevine, razni minerali i druge komponente (pigmenti, aromatična jedinjenja, enzimi, vitamini). Ipak, glavne sastojke meda (oko 75%) čine groždani i voćni šećeri. Zbog te božanske raskoši i lekovitosti, med je za ljudski organizam istinski eliksir zdravlja.
Zahvaljujući medu, poboljšava se ishrana ćelija i normalizuje oksidacija i detoksikacija organizma. Vitamini i minerali iz meda pojačavaju njegova čudesna svojstva, dok kalijum i natrijum podstiču jonizaciju u ljudskom organizmu i harmonizuju rad nervnog sistema. To su već odavno otkrili narodni iscelitelji, pa nervoznim
i iscrpljenim osobama preporučuju da uveče obavezno popiju čašu tople vode u kojoj je rastvorena jedna kašika meda i isceđen sok od pola limuna.
Med se koristi i u lečenju bolesti organa za varenje, mokraćnih puteva, prostate, kardiovaskularnih bolesti, infekcija, dermatoloških problema, u stresnim situacijama i za smirenje. Ako, na primer, uporno uzimamo kestenov med, možemo da izlečimo bolesti jetre, sluzokoža će se oporaviti, a čir na želucu će potpuno nestati. Bagremov med ubija bakterije prehlade u nosu, a odličan je i za bolesti disajnih puteva.
Posebno čudesna svojstva ima šumski med od hrasta koji se, kažu, može čak 66 puta razrediti, a da i tada deluje protiv oboljenja. Ako koristimo tamniji med, on će odlično delovati na anemiju, depresiju, sklerozu i stres, dok je za starije osobe odličan biostimulator!
