Pečurke su neograničen izvor polisaharida snažnog antitumorskog dejstva, zbog čega su odlično sredstvo za prevenciju ali i lečenje malignih bolesti…
Lekovite pečurke
Broj različitih vrsta pečuraka koje rastu na našoj planeti dostiže 140.000, ali poznato je svega 10% (otprilike 14.000 vrsta).Pečurke su ogroman i potpuno neiskorišćen izvor sirovina za nove, kvalitetne i efikasne farmaceutske proizvode.
Međutim, uprkos tome što su pojedine vrste veoma ukusne i imaju nisku energetsku i visoku biološku vrednost, gljive su, posebno u našoj ishrani, nedopustivo malo zastupljene.
Lekoviti sastojci pečuraka
Još u drevna vremena, ljudi su smatrali pečurke značajnim resursom ishrane i lečenja. Savremena nauka identifikovala je u mnogim vrstama gljiva veliki broj lekovitih bioaktivnih molekula, uključujući i antitumorske supstance. Polisaharidi su najpoznatije i najpotentije supstance iz pečuraka i imaju antitumorska i imunomodulatorska svojstva.
Istorijski, frakcije rastvorljive u vrućoj vodi (kuvanjem dobijeni dekoktati i esencije) dobijene iz lekovitih pečuraka (uglavnom polisaharidi), bile su korišćene kao lek na Dalekom istoku. Pečurke, kao što su Galoderma lucidum (reiši), Lentinus edodes (šitake),Inonotus obliquus (čaga) i mnoge druge, sakupljane su i korišćene kao lekovite stotinama godina u Koreji, Kini, Japanu i istočnoj Rusiji. Odatle potiču osnove modernih naučnih studija o lekovitom dejstvu pečuraka, naročito u lečenju oboljenja digestivnog trakta, prostate i raka pluća.
Skoro 95% mase pečuraka čini voda, zbog čega su lako svarljive. Njihovi najvažniji sastojci jesu proteini kojih ima 1-4% u svežim, odnosno 10-45% u suvim pečurkama, koji sadrže sve esencijalne aminokiseline. Ugljenih hidrata ima oko 3% u svežim, odnosno 32% u suvim plodovima gljiva, a masti su minimalno zastupljene (ispod 0.5%).
U gljivama nema saharoze i škroba, te ih mogu koristiti i oboleli od dijabetesa. Značajni sastojci pečuraka su i vitamini, pre svega iz grupe B, zatim provitamini vitamina A, D i C. Pečurke su bogate i mineralima: fosforom, natrijumom i kalijumom, a u manjim količinama sadrže gvožđe i selen, a dobar su izvor i dijetetskih vlakana koja smanjuju nivo holesterola u krvi i blagotvorno deluju na kardiovaskularni sistem.
Antitumorsko lekovito dejstvo gljiva
Gljive predstavljaju neograničen izvor polisaharida – lentinana, lanostana, ganoderana, lanofila, grifolana i drugih, koji imaju moćno antitumorsko i imunostimulatorno dejstvo: stimulišu T-limfocite,koji dalje pokreću makrofage, te organizam počinje da luči materiju perforin -visokomolekularni protein – koji uništava zloćudne ćelije.
Perforin izaziva perforaciju tumorskih ćelija, usled čega one gube tečnost i “umiru”. Istraživanja su dokazala da lentinan stimuliše ne samo aktivnost T-limfocita, već i prirodnih “ćelija-ubica” ili NK-ćelija, kojima pripada glavna uloga u uništavanju tumora i virusa. Ove ćelije razvijaju jaku protivtumorsku aktivnost stimulisanjem interferona.
Naučna istraživanja
Fundamentalna istraživanja dejstva lekovitih pečuraka izvršio je tokom 1969. godine doktor Tetesuro Ikekwa sa Univerziteta Purde u Tokiju (japanski pandan Nacinalnom Instituta za rak u SAD). Preparat od gljive šitake bio je pripremljen u vidu vodenog ekstrakta i ubačen u želudac miša sa implantiranim tumorom sarcoma -180.
Šitake je pokazala visoku efikasnost u sprečavanju razvoja tumora -između 72% i 92%. Trenutno se u Japanu i Mađarskoj sprovode ozbiljna istraživanja o delovanju ovih gljiva na benigne tumore, a još pre četiri godine u časopisu o zdravlju pojavila se informacija da je realna protivtumorska aktivnost lekovitih pečuraka nekoliko puta viša od očekivane!
Tako je lečenje benignih tumora mioma, cista, mastopatije kod žena uspešno u 60% slučajeva, dok je kod 30% zabeleženo zaustavljanje napredovanja tumora, a deoba njegovih ćelija usporena je za desetak, pa čak i stotinu puta!
Šitake – ubica malignih ćelija
Prema mišljenju japanskog profesora Toki Morija, među zdravim ćelijama uvek se može naći pokoja kancerogena, ali organizam proizvodi enzim perforin koji, poput psa tragača, prati “uljeze” i “ubija ih”. Dok je čovek mlad, organizam obično proizvodi perforin u dovoljnim količinama, ali nakon 35-40 godine starosti njegovo stvaranje se smanjuje.
Kada stvaranje prestane u potpunosti, maligne ćelije počinju brzo da se dele, jer ih u tome ništa ne ometa. Polisaharid lentinan, koga sadrži gljiva šitake, utiče na stvaranje perforina – višestruko povećava njegovu količinu i daje moć organizmu u borbi protiv tumora!
Gljiva šitake ne uništava ćelije raka sama, već vraća u život armiju ćelija koje štite organizam. Uzimanje ekstrakta šitake jednom godišnje od 1 do 3 meseca uzastopno, održava stvaranje perforina u organizmu na neophodnom nivou i ne daje mogućnost ćelijama raka da se razmnožavaju!
Za vreme kliničkih ispitivanja utvrđeno je i da se znatno smanjuju neželjena dejstva zračenja i citostatika kod bolesnika koji su tokom terapije uzimali šitake.
