Mušmula je grmoliko drvo koje naraste i do osam metara. Pripada porodici Rosaceae. Lancetasti listovi široki su 3-5 cm, a dužine 5-12 cm, i smešteni na grančicama obraslim sivim dlačicama. Beli, krupni cvetovi rastu pojedinačno na vrhovima grančica. Okrugli i kruškoliki plodovi, u kojima je pet semenki, sa čašicom na vrhu, žutozelene do tamnosmede boje, mesnati su i jestivi nakon što odstoje i potamne. Zreo plod je aromatičan i slatko-kiselog ukusa.
Mušmula potiče iz Azije, odakle je preneta u Evropu oko 200 godina pre Hrista. Odomaćila se u Grčkoj i Italiji, a potom i u celoj Evropi.
Uzgaja se ili raste poludivlje u prirodi.Cveta od maja do juna.
Zapadna narodna medicina koristi mušmulu za lečenje konstipacije, neredovne stolice i drugih smetnji u varenju. Nezrela mušmula steže sluzokožu, pa se koristi za zaustavljanje krvarenja u usnoj duplji, kao što je krvarenje desni, zuba, afti i drugih krvarenja; zatim proliva, dizenterije i u svim slučajevima kad je potrebno stezanje tkiva, ali i protivupalno delovanje. U tim slučajevima pogodni su preparati od lista, jer je u njemu najviše tanina. Inače, kora stabla može, umesto kinina, poslužiti u lečenju malarije. Drvo mušmule je tvrdo i fleksibilno, pa se od njega izrađuju alatke i druge drvene naprave i pomagala.
Beru se najpre zreli plodovi, zatim semenke, list, cvet, kao i nezreli plodovi, koji mogu da se čuvaju u slami, da potpuno sazru. List se bere u proleće, a cvet za vreme cvetanja, i suše se na vazduhu. Koru s drveta treba skidati u proleće ili u jesen.
Mušmula kalorije nutritivna vrednost
Mušmula ima 43 kalorije na 100 grama
Mušmula sadrži tanin, oko 35 posto šećera (u suvoj materiji), vitamin C, pektin, smolu i jabučnu, limunsku i vinsku kiselinu.
Mušmula je prirodni adstrigens, antidijaroik, antiskorbutik, hemostiptik i laksativ. Mušmula je, u nedostatku boljih sredstava, vredna pažnje u lečenju skorbuta, tim pre što deca vole mušmule kad su potpuno zrele. Međutim, mušmula deluje i protiv nekih drugih zdravstvenih tegoba: podstiče na rad pljuvačne i želudačne žlezde i delotvorna je u lečenju tih poremećaja (pogotovo kod starijih ljudi) i kod proliva. Mesnati deo dobar je laksativ. Preparati od ploda i lista zaustavljaju krvarenja, dok se u narodnoj medicini, od semenki koje bubrenjem u vodi stvaraju sluz, pripremaju oblozi za razne povrede kože. Semenke sadrže mali procenat cijanovodične kiseline, pa nisu preporučljive za upotrebu, ali u kontrolisanim količinama koriste se za rastvaranje kamena u bubregu i bešici.
Rimljanimaje mušmula bila omiljena voćka, pa su je sadili u svojim vojničkim logorima.
Čaj (za spomenuta oboljenja): jedna kašika usitnjenih svežih zelenih plodova prelije se s 2 dl vruće vode, poklopi i posle jednog sata procedi. Pije se od 2 do 3 šolje čaja protiv proliva, a potiv krvarenja zubnog mesa grgljati i ispirati usnu duplju više puta dnevno.
Kompot od mušmule (za spomenuta oboljenja): Očistite 1 kg mušmula, isecite na sitnije komade, prelijte sa 1 kg šećera rastvorenim u pola litra vode, dobro izmešajte i kuvajte otprilike sat vremena na laganoj vatri. Malo ohladite, sipajte u sterilisane tegle i hermetički zatvorite. Uzimajte po 1 dl što češće.
DRUGI NAZIVI: divlja kruškica.
