Vodi poreklo od kupusa, a pradomovina joj je priobalni pojas severne Evrope. Keleraba ( Brassica oleracea var. gongvlodes ) ukusno je i korisno povrće, pomalo neobičnog izgleda, sa stabljikom i “jabukom” iz koje rastu lisnate peteljke. Mlad plod je vrlo sočan, mekan i ukusan, pa može da se jede i sirov, kao salata, a stariji se najčešće kuva, dinsta, ili peče.
Mlado lišće i stabljika kelerabe su takode jestivi i sadrže više vitamina i minerala ( naročiti karotina i fosfora) nego zadebljala ” jabuka”.
SASTAV I LEKOVITO DEJSTVO
Sto grama sveže kelerabe ima svega 27 kcal/113 kj. Sadrži 6,2% ugljenih hidrata, 1,7% belančevina i svega 0,1% masti.
Lekovito deluje na kardiovaskularni sistem, a smanjuje i količinu ukupnog i LDL (lošeg) holestero-la u krvi.
Odličan je izvor vitamina C, u sto grama ga ima čak 62 mg, što je 78% preporučenih dnevnih potreba. Sadrži i tiamin, niacin, pantotensku kiselinu, vitamin B6 i folnu kiselinu.
Od minerala u kelerabi najviše ima kalcijuma, gvožđa ( skoro 30 posto preporučene dnevne vredno-sti ), magnezijuma, fosfora, bakra i mangana.
Keleraba je odličan izvor biljnih vlakana važnih ne samo za varenje, već i za celokupno zdravlje organizma. Vlakna omogućavaju duži osećaj sitosti zbog čega se ova namirnica posebno preporučuje u jelovnicima za smanjenje telesne težine.
Redovna upotreba sveže kelerabe u ishrani pojačava apsorpciju gvozda zaduženog i za snabdevanje krvi kiseonikom, čime se povećava energija.
Keleraba povoljno deluje na zdravlje kostiju, limfni i sistem za varenje, vezivno tkivo, zubei i desni.
Efikasno ublažava probleme kod edema, kandidijaze i virusnih zaraza. S obzirom da stabilizuje nivo šećera u krvi, preporučuje se kod hipoglikemije i dijabetesa.
Deluje protiv zatvora, može da pomogne i u prevenciji raka debelog creva.
Ako se redovno jede smanjuje rizik od pojave kamena u bubregu, a zahvaljujući kalijumu snižava krvni pritisak.
Najbolje je jesti svezu kelerabu, jer termičkom obradom gubi vitamin C.
Mlada sirova keleraba može da se doda ne samo u sezonske, već i u salate sa voćem, ribom, mesom, sirom, ili semenkama. Sve može da se začini sirćetnim i jogurtnim prelivima, uz dodatak soka i korice agruma.
Može da se kuva cela oko 30 minuta, ili isečena desetak minuta. Biće ukusna i ako se priprema na pari, dinsta, kuva pa pohuje, ili peče cela u rerni.
RECEPT
Punjene kelerabe
osam keleraba, 200 g mlevenog mesa, časa pavlake, šoljica pirinča, glavica crnog luka, ulje, biber, so. Po želji se dodaju bosiljak, ružmarin, majčina dušica.
Oljuštene kelerabe malo obarite u slanoj vodi. Kad se ohlade pažljivo ih izdubite. U međuvremenu posebno obarite pirinač u slanoj vodi, tako da zrna samo nabubre. U riganju propržite sitno iseckan luk, dodajte meso, propržite, i na kraju dodajte secka-nu sredinu kelerabe i pirinač. Začinite po želji, pa smesom napunite izdubljene kelerabe. Punjene kelerabe poredajte u podmazanoj činiju, prelijte pavlakom i pecite u
rerni.
