Kukuruz kalorije nutritivna vrednost

KUKURUZ SASTAV I NUTRITIVNA VREDNOST

Kukuruz je važna sirovina u prehrambenoj industriji za proizvodnju kukuruznih pahuljica (Corn flakes), skroba, brašna, prekrupe za kačamak, skrobnog šećetra, alkohola, piva, kvasca, jestivog ulja od kukuruznih klica i dr. Mladi kukuruz — šećerac, koji se jede u sezoni kao kuvan i pečen, a van sezone konzervisan u limenkama ili zamrznut, važna je namirnica koja se u toku cele godine obilato koristi u nekim zemljama, naroćito u SAD, i zemljama Zapadne Evrope, a u poslednje vreme i KOD nas. Mlado zrno je veoma ukusno, slatko, sa tankom ljuskom i osrednjim sadržajem belančevina, puno ugljenih hidrata, uglavnom skroba i šećera, malo masti i biljnih vlakana i bez holesterola je. Od minralnih sastojaka, najviše ima kalijuma i gvožđa, a od vitamina najviše onih iz B grupe, nešto vitamina C i viitamina A (žuti kukuruz). 100 g kuvanog kukuruza daje 123 kalorije a 100 grama svežeg mladog kukuruza šećerca 87 kalorija.

KOLIKO KALORIJA IMA KUKURUZ
Mlad kukuruz šećerac 87 kalorija na 100 grama
Kuvani kukuruz 123 kalorije na 100 grama
Zrna kukuruza 380 kalorija na 100 grama
Kukuruzno brašno 360 kalorija na 100 grama
Kačamak od kukuruznog brašna oko 180 kalorija na 100 grama
Kukuruzne pahuljice 320 kalorija na 100 grama
kukuruzni hleb 282 kalorije na 100 g

Slatki kukuruz šećerac je bogat ugljenim hidratima, zastupljenim sa oko 80% u odnosu na čvrste sastojke sveže kuvanog kukuruza, a on ima 20 puta više skroba nego šećera i sadrži umerenu količinu pektina i guma i malo celuloze i biljnih vlakana-lignina. Kukuruz je osrednji izvor biljnih belančevina, alizein — najviše zastupljena belančevina — je siromašan u važnim aminokiselinama: lizinu, cistinu i triptofanu. Kukuruz ima veoma malo masti, ali se ulje iz kukuruznih klica sastoji pretežno od nezasićenih masnih kiselina, te je ono naročito korisno za ishranu osoba sa povišehim nivoom holesterola u krvi.

Kukuruz ima interesantnu istoriju. Gaji se već najmanje 3000 godina, što pokazuju ispitivanja zrna nađenih u pećinama, i to u Južnoj i Sevemoj Americi. To je bila jedina žitarica Acteka, Maja i Inka. Prenet je u Evropu od strane Španaca u drugoj polovini XV veka, a zatim je prenet i u Aziju od strane Portugalaca.

Danas se gaji u svim zemljama sa toplim i vlažnim podnebljem, i koristi se za proizvodnju ljudske i stčone hrane. Oko polovine svetske proizvodnje obavlja se u tzv. »kukuruznom pojasu« (»Corn belt«), u basenu Misisipija, u SAD (Ilinois, Iindijana, Misuri, Ajova, Kanzas i Nebraska).

KORIŠĆENJE I PRIPREMA
Odvojiti ljusku i svilu, isprati ga ispod tekuće hladne vode, zaroniti ga u ključalu vodu i kuvati 3 do 10 minuta — kraće kuvanje za sveže bran i mladi kukuruz. Ocediti ga i servirati posutog solju ili šećerom, maslacem, biberom, već prema želji.

Konzervisani i smrznuti kukuruz sadrži nešto manje vitamina C nego sveži mladi kukuruz. Vitamin C se gubi za vreme zagrevanja u toku konzervisanja, kao i u toku blanširanja pre smrzavanja, koje se izvodi da bi se razorio prirodni enzim koji nastavlja sazrevanje kukuruza.

Kukuruzno brašno, prekrupa, griz, mekinje i klice, kao i prekruipa, griz i brašno za brzo pripremanje jela (»Instant proizvodi«) dobijaju se preradom žutog ili belog kukuruza u punoj zrelosti. Pošto klica čini 10% težine zrna, a sadrži oko 30% ulja, to se, radi povećanja trajnosti proizvoda, od kukuruza u toku prerade odstranjuje klica.Mleveno kukiuruzno brašno koristi se za spravljanje razmih kaša i kačamaka (palesnte). Od kukumzne prekrupe i griza posebnim tehnološkim posupkom proizvođe se kukuruzne pahuljice i slični proizvodi, koji se koriste kao sastavni deo doručka, obično sa mlekom.

Pošto kukuruz sadrži neorgansko gvožđe, koje organizam ne apsorbuje tako dobro kao organski oblik gvožđa iz namimica životinjskog porekla, to se prepomčuje konzumiranje mladog pečenog ili kuvanog kukuruza i proizvoda od kukumza sa mesom, sirom, mlekom i hranom bogatom vitaminom C.

Kačamak je naročito rasprostranjena narodna hrana i najčešće se koristi sa sirom, kajmakom, mesom, mlekom i sl. Kuva se na sledeći način:
— u pola litre vrijuće zaslanjene vode dodaje se postepeno kpkuruzna prekrupa, uz mešanje, i kuva na umerenoj vatri dok se smesa ne zgusne. U toku serviranja dodaje se kajmak, maslac, parmezan ili beli sir. Kačamak se može zapeći, a može se odmah posle kuvanja jesti sa mlekom ili kiselim mlekom i na druge načine.

Kornflejks (Cornflakes) je vrsta namirnice od kukumz-nog zma, koja se koristi kao žitarica za domčak. Proseč-ni sastav je: belančevina — oko 6,6%, masti — 0,8%, ug-ljenih hidrata — oko 88%. Sadrži dosta kalcijuma — oko 7 mg i gvožđa — oko 3 mg, računato na 100 g kornflejksa.

Koristi se najčešće sa hladnim mlekom za doručak, veoma je ukusan i koristan, s obzirom na sastojke koje sadrži.

LEKOVITA SVOJSTVA KUKURUZA
• Smanjuje rizik od nekih vrsta raka, srčanih oboljenja i kvarenja zuba, naročito mladi kukuruz i proizvodi od celog crna kukuruza.
• Ulje oD kukuruznih klica snižava nivo holesterola u krvi.