kuhinjska soKUHINJSKA SO
Ovaj začin je skoro čist natrijum-hlorid, sa nešto magne-zijumovih i drugih soli, u kristalnom je stanju, trošan, bez mirisa, rastvorljiv u vodi, slanog ukusa. Koristi se kod pripremanja hrane u domaćinstvu i u proizvodnji životnih namimica indusitrijskim putem.

Kamena so se dobija preradom sone rude, i to tako što se vrši mlevenje soli u grumenu, koja se nalazi u velikim količinaima u naslagama rudnicima soli.
Morska so se dobija isparavanjem morske vode u solanama. Ona se smatra najboljom, ali joj se dodaje jod, tj. podvrgava se jodiranju.

So ima značajnu ulogu u ljudskom organizmu, te se dnevno sa zasoljenom hranom unosi 8—15 g soli. Od toga 50% otpada na so koja se dodaje jelima u toku kuvanja ili dosoljavanjem, oko 30% dolazi iz hleba i peciva, a oko 20% iz sireva, konzervi, suhomesnatih proizvoda i drugih namirnica. Unošenjem soli, nadoknađuje se eliminacija natrijuma preko bubrega i znojenjem, ili digestivnim putem. Poremećaj ravnoteže između izlučene i unete količine soli izaziva lakše ili ozbiljnije poremećaje u organizmu.

Za razliku od drugih začina, so je neophodan sastojak našeg tela i regulator je fizioloških procesa, reguliše osnovni pritisak tečnosti u organizmu,ublažava zamor, pomaže stvaranju sone kiseline potrebne za varenje hrane. Uzimanje većih količina soli kod zdravih osoba ne izaziva štetne posledice, jer bubrezi veoma brzo izlučuju suvišnu so koja se unese hranom. Prema tome, so se dodaje hrani svakodnevno radi poboljšanja ukusa, a doziranje zavisi od individualnih navika.

DIJETE KOJE OGRANIČAVAJU UPOTREBU SOLI
Dok zdrave osobe ne moraju ograničavati korišćenje soli, dotle se kod nekih oboljenja i smetnji unošenje soli mora ograničiti, kao u slučajevima bolesti srca, bubrega i povišenog krvnog pritiska (hipertenzije).

Količina soli: zdrave osobe oko 10 g soli dnevno, s tim što treba računati i na so koju sadrže slane namirnice. U slučajevima povišenog pritiska, oboljenja bubrega i slabosti srca, unošenje soli smanjiti na 5 g, pa i na 1,5 g soli dnevno. U svakom slučaju treba se odvikavati od toga da se jelo uvek soli, bez obzira na to da li je dovoljno slano i ukusno.

Hrana sa malo soli (0—20mg/100g): šećer, brašno, voće, zeleno povrće, testenine, jezgrasto voće i semenke.
Hrana sa mnogo soli (500—2.000 mg / 100 g): hleb. šunka, mesni narezak,kulen, soljena riba, kobasice, sirevi.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply

Your email address will not be published.