Postoje na stotine proiizvoda koji se dodaju namirnicama, kojih je najveći deo nas – sem ako nismo strastveni čitači “sitno štampanog” -potpuno nesvestan. Prehrambeni aditivi mogu da se koriste za otežavanje kvarenja, pojačavanje ukusa, duži rok trajanja, ili kao “umetak” koji snižava troškove proizvođača. Svakodnevnim konzumiranjem hrane moguće je uneti brdo hemikalija. Mada se mnoge smatraju bezbednima – i većinom su zaista neškodljive – neke od nih i nisu tako bezazlene.
Evo liste od dvadesetak prehrambenih aditiva za koje se smatra da bi ih trebalo izbegavati, zato što mogu da izazovu probleme kod mnogih ljudi. Gotovo svi oni se nalaze među namirnicama koje Uprava za namirnice i lekove smatra “generalno priznatim za bezbedne”, što znači da mogu da se prodaju i pored toga što nemaju zvanično odobrenje od ove uprave i da se konzumiraju u neograničenim količinama. Naravno, proizvod može da izgubi tu uslovnu dozvolu ako se pokaže da nije bezbedan za upotrebu; medutim, milioni ljudi su im izloženi pre nego što se njihova upoireba ne ograniči ili ne budu povučeni iz prodaje.
Akacijina smola (aumarabika)
Ovaj aditiv, koji se često nalazi u prelivima za kolače, žvakama i bezalkoholnim napicima, može da izazove blaže, ali i žestoke napade astme i osipa kod ljudi. Ovaj aditiv je izazivao smrt trudnih životinja.
Smatra se da akacijinu smolu treba da izbegavaju alergične osobe i trudnice, pošto kod osetljivih osoba ona može da prouzrokuje urođene mane novorođenčadi. Trebalo bi da je se klone i majke koje doje svoje bebe, kao i žene koje pokušavaju da ostanu u drugom stanju.
Alginska kiselina
Ovaj aditiv se nalazi u sladoledu, sirnim namazima, prelivima za salate i sličnim proizvodima. Preliminarna ispitivanja pokazuju da alginska kiselina može da izazove abnormalnosti u razvoju fetusa, stoga se smatra da bi trebalo da je izbegavaju žene koje pokušavaju da zatrudne, kao i trudnice i dojilje.
Aluminijum
Aluminijum je u širokoj upotrebi kod mnogih proizvoda, od belog brašna (da bi sprečavao grudvanje) do prerađenih sireva (da bi olakšavao topljenje). Mada je reč o kontroverznoj teoriji, neki stručnjaci smatraju da je aluminijum povezan sa staračkom izlapelošću i problemima sa pamćenjem i da, u stvari, čak može da bude činilac koji izaziva Alchajmerovu bolest. Pored toga, aluminijum može da prouzrokuje probleme s bubrezima, čireve u ustima, gastrointestinalne poremećaje kao što je kolitis, kao i da ometa normalno apsorbovanje ostalih minerala. Sve dok se podrobnijim ispitivanjima definitivno ne dokaže da je aluminijum bezbedan za upotrebu, ipak ga radije treba izbegavati.
Veštacka boja
Ova vrsta aditiva je u širokoj upotrebi u proizvodnji hrane – toliko širokoj da se zapravo jedva može izbeći. Međutim, ograničenim unošenjem ovih supstanci može se pomoći organizmu na vreme. Deca su naročito osetljiva na aditive, koji mogu da doprinesu pojavi hiperaktivnosti i poremećaja u sposobnosti učenja. Ukoliko imate dete, ili decu koja su preterano nemirna, proverite u kojoj meri su u njihovoj ishrani zastupljeni aditivi za veštačku boju. Smanjenje količine aditiva u ishrani može da se postigne upotrebom svežih, neprerađenih namirnica, ili namirnica bez dodatka aditiva.
Benzaldehid
Ovaj aditiv, koji je čest sastojak prerađenih namirnica, kod nekih osoba može da prouzrokuje depresiju.
Benzoeva kiselina
Ovaj uobičajeni aditiv, kojeg ima u mnogim želeima, džemovima, margarinima i osvežavajućim bezalkoholnim pićima (između ostalog), može da izazove osip na koži, gastrointestinalne poremećaje kod osoba svih uzrasta i hiperaktivnosti kod dece. Treba ga izbegavati koliko god je to moguće.
BHA ili BHT
Ovaj aditiv, koji je već proteran iz upotrebe u Velikoj Britaniji, može da prouzrokuje oštećenje jetre i bubrega, probleme u ponašanju dece, kao i slabljenje imunološkog sistema.
Biljno ulje s dodatkom broma
Može da izazove rađanje novorođenčadi s urođenim manama i probleme u odrastanju dece. Uprava za namirnice i lekove ga ne smara bezbednim. Međutim, ono se i pored toga koristi u nekim namirnicama, pa bi trudnice, majke koje doje i deca trebalo da ga izbegavaju.
Karaginin
Karaginin, koji se upotrebljava kao sredstvo za zgušnjavanje, može da izazove ulcerativni kolitis, a sumnja se i da je kancerogen.
Poslastičarska glazura
Poslastičarska glazura se široko upotrebljava u industriji slatkiša i lekova – ona je onaj sjajni spoljni omotač. Nisu sprovodeni nikakvi testovi koji bi potvrdili a je ovaj aditiv bezbedan za prehrambenu upotrebu.
EDTA (etitendiamintetrasirćetne kisetinske soli)
Ovaj konzervans, koji se vrlo često upotrebljava, može da iritira kožu, izazove oštećenje bubrega, gastrointestinalne poremećaje i mineralnu neravnotežu.
Hidrolizovani biljni protein
Postoje dva razloga protiv upotrebe ovog aditiva. Pre svega, sadrži mononatrijum-glutamat i ima visok sadržaj soli. Zatim, može da izazove oštećenje mozga i nervnog sistema kod male dece.
Soli gvoždja
Dodaju se obogaćenom hlebu i cerealijama, kao i drugim proizvodima od žitarica. Smatra se da ovaj aditiv može da stvori nekoliko problema.Nedavne studije pokazuju da preterana količina gvožđa može da poveća rizik od pojave srčanog napada. Jedno je kada uzimate dodatak gvožđa onda kada vam je potreban, a nešto sasvim drugo ako nekontrolisano gutate nepotrebno gvožđe. Ovaj aditiv naročito se ne savetuje trudnicama, osobama koje pate od čira ili stanja poznatog kao hemohromatoza, pri kom i normalna količina gvožđa može da bude toksična.
Nitrati
Ovi aditivi sprečavaju pojavu botulizma, što je osnovni razlog njihove tako raširene upotrebe. Međutim, njihovim delovanjem u želucu nastaje snažan kancerogeni agens nitrosamin, koji može da bude vrlo opasan.
Parafini (vosak)
Voskovi, klasifikovani kao hemijski konzervansi, nalaze se u širokoj upotrebi za pravljenje glazura na voću, povrću i slatkišima, da bi ih učinili sjajnim i lepim, i sačuvali od kvarenja. Ti voskovi se prave od biljnih ulja, derivata palminog ulja, sintetičkih smola (istih onih koje se upotrebljavjau za proizvodnju voska za poliranje automobila, podnih pločica i parketa), kao i drugih materijala. Neke osobe, a naročito one koje su alergične na aspirin, mogu da budu osetljive na razne vrste voska, u zavisnosti od njihovih sastojaka. Zato bi trebalo da ljušte voće i povrće pre jela ili da kupuju ono koje je organski gajeno. Pored toga, voskovi mogu da “zapečate” insekticide i fungicide kojima je voće i povrće prskano, tako da ih je nemoguće ukloniti pranjem. Zato je najbjolje da poljoprivredne proizvode kupujte direktno od nekog lokalnog proizvođača ili na pijaci na koju oni donose svoje proizvode.
Kalijum-bromat
Ovaj aditiv, koji se često upotrebljava u proizvodnji peciva, može da prouzrokuje poremećaje nervnog sistema i bubrega, kao i gastrointestinalne probleme. Može da bude i karcinogen. Pokušajte da ga izbegavate.
Propil-galat
Ovaj aditiv se povezuje s problemima u funkcionisanju bubrega i jetre, i gastrointestinalnim poremećajima. Smatra se da nije dovoljno testiran i da bi ga zbog toga trebalo izbegavati kad god je to moguće. Obično se nalazi u kombinaciji sa BHT ili BHA, i može da iskomplikuje potencijalne probleme koje izazivaju ovi aditivi. (Propil-galat je u Velikoj Britaniji zabranjen za upotrebu u hrani za bebe i namirnicama namenjenim deci.)
Sulfiti
Ovi aditivi su izgubili svoj uslovni status bezbednih za upotrebu, zato što mogu da prouzrokuju ozbiljne alergijske reakcije kod astmatičara ili vrlo alergičnih osoba. Šta više, izvestan broj smrtnih slučajeva se pripisuje upravo sulfitima. Upotrebljavaju se u restoranima koji imaju salatne barove, na kojima povrće duže vreme stoji nasečeno, da bi se sprečila promena boje povrća, zatim u proiizvodnji mnogih vrsta vina i kao konzervansi najrazličitijih namirnica. Ukoliko restoran ili piljarnica upotrebljavaju sulfite, po zakonu bi morali da istaknu vidljivo upozorenje potrošačima. Međutim, može da se desi da je poljoprivredni proizvod bio tretiran sulfitima još pre nego što je dospeo u piljarnicu ili restoran, pa bi osobe osetljive na sulfite pametno postupile ako bi odustale od “napasanja” na salatnom baru. Sulfiti, pored toga, izvlače iz organizma rezerve vitamina
