Kofein

kofeinDa li je kofein štetan po zdravlje ili je to samo zabluda…da li je kafa koja ne sadrži kofein bolja od obične…Uglavom većina odraslih ljudi počinje dan sa šoljicom kafe ili čaja koji sadrži kofein…

Teško može da se izdvoji neki savremeni čovek čiji dan ne počinje sa uobičajenom šoljicom kafe. Jer, kao po pravilu, ljudi ne funkcionišu ujutru bez ovog napitka koji sadrži kofein. Poznato je i da studenti uče tokom noći uz pomoć čarobne kafe.Ona predstavlja i dimenziju okupljanja medju prijateljima (“Dođite nam na kafu…”) bila tzv. “turska”, “espresso”, ili ,”capuccino”…

Zabluda je, međutim, da je kafa bez kofeina, kakva se u svetu propagira “zdrava kafa”, Zašto?

KOFEIN I ZAVISNOST

Najvažniji sastojak kafe je kofein (beli prah gorkog ukusa).Kofein deluje na moždane ćelije na isti način kao snažna psihoaktivna supstanca (droga), ili amfetamini. Konačno, kofein izaziva zavinost jer tako dobro stimuliše naš mozak da bez njega gotovo da ne može normalno da funkcionise. Kofein je supstanca izolovana iz zrna kafe, po sastavu je TRIMETILKSANTIN /hemijska formula mu je C8H10N4O2/.

Činjenice govore da oko 90% Amerikanaca konzumira kafu tokom svakog dana. Više od polovine odraslog stanovništva u SAD konzumira više od 300 mg kofeina svakodnevno (u vidu kafe, čaja, čokolade, ili osvežavajućih gaziranih napitaka tipa ,koka-kola.U medicini kofein se koristi kao blagi diuretik (pojačano izbacivanje urina) i kao kardio-stimulans!?

Da li je kofein štetan

Ako se konzumiraju velike količine kafe, ali i gazirana pića poput “koka-kole”, kofein može da ima štetan uticaj na organizam, jer može da izazove sledeće:
-alergija na kofein (ništa spektakularno, ali postoji)
-strah
-ubrzan rad srca
-aritmiju
-stres
-povišen pritisak
-visok holesterol
-cistična dojka
-oštećenje ploda u trudnoći
-povećan rizik srčanih oboljenja
-jači rad tiroidne žlezde

Kofein se lako apsorbuje u telu, u prošeku za 4 sata. Ako se uzima u razumnim količinama, može da podstakne mentalne aktivnosti (ubrzava analizu informacija za 10%), redovno varenje, i ubrzano sagorevanje kalorija. Iako povećava nivo serotonina (smirujućeg neuro-transmitera), kofein se vezuje i za određene receptore (mesta na površini ćelija mozga) koji su namenjeni još jednoj supstanci za smirenje – adenozinu. Kada umesto adenozina mozak veže kofein, njegove ćelije počinju intezivnije da reaguju na nadražaje iz okruženja (poput buke i svetla) zbog čega i pričate i razmišljate brže.U svakom slučaju, ubrzanje koje daje kofein može da potraje i do 7 časova.

Da li je kafa bez kofeina zdravija

Kafa bez kofeina bi, po logici stvari, trebalo da bude zdravija varijanta. Na žalost, nije!
Medicinska istraživanja su pokazala da 40-50% uživalaca bez-kofeinske kafe (više od 4 šoljice dnevno) je često imalo:
-čir
-akutnu upalu debelog creva (kolitis)
-proliv (dijareju)

Američka studija iz Masačusetsa, koja je sprovedena na 13.000 pacijenata još 1982. godine, pokazala je da je rizik od infarkta miokarda bio potpuno isti kao i kod pacijenata koji su pili kafu koja sadrži kofein.Teško da bi čovek zato mogao da ima neke izuzetno jake argumente da se opredeli za kafu koja ne sadrži kofein! Ipak, postoji samo još jedna pogubnija varijanta: kafa bez kofeina + veštački zaslađivač + koka-kola!

Kofein i kafa?

Stručnjaci se slažu daje kofein koristan i štetan onoliko koliko ga pijemo, i da treba da izbegavamo svaku neumerenost. Odgovor je: normalna kafa, ali u potpuno razumljivim količinama – najviše 3 šoljice dnevno, pre jela, kako ne bi sprečila usvajanje vitamina i minerala iz hrane, ali je isto tako ne treba piti ni posle 20 sati da ne bi došlo do prevelikog nadražaja nervnog sistema koju iaziva kofein. Jaka jutarnja kafa (ili više njih) može da izazove povišeni pritisak i da poveća emisiju hormona koji uzrokuju pojavu stresa. Ovi hormoni (kortizol i epinefrin) su izmereni u mokraći ljudi koji su pili neumerene količine kafe.Na taj efekat koji ima kofein nadograđuje se i uticaj konzumiranja cigareta i gaziranih pića! Kako treba zbrajati kofein i iz drugih napitaka, dajemo tabelu različitih proizvoda sa sadržajem kofeina.

KOFEIN u jednoj šoljici

turska kafa 75 mg
filter kafa 80 mg
esspreso 32 mg
esspreso bez kofeina 1,5 mg
kakao (pomešan sa vodom) 9 mg
čokoladno mleko 24 mg
koka-kola (iz limenke) 46 mg
čaj 35 mg

Zavisnost od kafe – u genima
Da li ste znali da geni mogu da odrede da li ćete biti zavisnik od kofeina, ili ne?
Grupa naučnika iz američkog Univerziteta “Virginia Commonnjealth”, na čelu sa Kenetom Kendlerom, ispitala je 1934 ženska blizanca – 486 jednojajčanih i 335 dvojajčanih kod kojih je dokazano da je sličnost u konzumiranju kofeina dnevno (u obliku kafe, čaja ili bezalkoholnih pića) i simptomi zavisnosti (glavobolja, mučnina) bitno veći, jer imaju 100% identične gene!
Ovo neobično istraživanje, kako objavljuje „American Journal of Psychiatry”, pokazalo je i da
ako se kofein konzumira u velikim količinama (više od 625 mg dnevno, ili 5 šoljica) nasledna u 80% slučajeva, a fizička zavisnost je „rezervisana” kod 40% njih. Iako je istraživanje obuhvatilo samo žensku populaciju, stručnjaci smatraju da je ono jednako primenljivo i na muškarce.
Po rečima Erika Strejna iz Univerziteta „John Hopkins” iz SAD, činioci koji takođe utiču da se u većim količinama konzumira kofein su: čvrstina karaktera, finansijske mogućnosti, dijetni režim ili porodica. Kofein osnažuje, stvara psihički uticaj na volju, ali i povećava krvni pritisak i želudačnu kiselinu.

ZAŠTO JE KAFA KOJA SADRŽI KOFEIN BOLJA

Zato što odstranjivanje kofeina predstavljahemijski proces koji ostavlja traga na ostatku kafe, pa je i efekat po zdravlje štetan. Najprihvatljiviji je postupak kojim se ofein dobija ekstrakcijom vode, jer je prisutno najmanje hemikalija u tome procesu.

Kofein se odstranjuje:
• METILEN HLORIDOM
• ETILACETATOM
• EKSTRAKCIJOM VODE
• GASOM C02

Metilen hlorid je hemikalija koja se koristi kao rastvarač kod mnogih sirovina kod kojih se uklanja kofein. Tokom procesa molekuli kofeina se vezuju za molekule Metilen hlorida. Tretiranjem u vodi (ili vodenoj pari) dolazi do omekšavanja ovog jedinjenja.Kofein se odvaja od ovog jedinjenja :

-direktno fizičkim odvajanjem kofeina sa prethodnim potapanjem u rastvoru Metilen hlorida
-indirektno, tako što se jedinjenje Metilen hlorida i kofeina ponovo potapa u vodeni rastvor pri čemu dolazi do izdvajanja kofeina filtriranjem.
Ethyl acetat ima gotovo istu ulogu kao i Methvlen chlorid, što znači daje rastvarač. I postupak kojim se odvaja kofein je istovetan. Jedina je razlika u tome što se Ethyl acetat nalazi u vezanom obliku u mnogim voćkama, pa se stoga smatra da je ovaj proces kojim se uklanja kofein “prirodniji”.
VODA takode služi kao medij za odstranjivanje kofeina. Postupak je isti kao indirektan postupak kod tretiranja Methylen chloridom, s tim što se iz vodenog rastvora kofein odvaja prolaskom vodenog rastvor; kroz filtere sa aktivnim ugljem.

KOFEIN U 60 BILJAKA

Kofein se nalazi u više od 60 različitih vrsta biljaka! Najviše se eksploatišu sledeće biljke:
ARABIKA, koja radja zrna kafe
TEOBROMA KAKAO, drvo koje proizvodi zrna koja se u osnovnoj nameni koriste za proizvodnju čokolade
KOLA ORAH, od koga se proizvode mnoga pića (tipa “koka-kola”)
TEA SINESIS, biljka čiji listovi služe kao sirovina za proizvodnju čaja.

Loading...
loading...
----